Zašto su se u Turskoj srušile nove zgrade?

Njujork tajms podseća na intervju koji je za Scientific American dao Ros Stajn, seizmolog i izvršni direktor kompanije za procenu rizika od zemljotresa Temblor. Posle strašnog zemljotresa 1999. godine, Stajn je posetio oštećenu fabriku u Turskoj. Iz jednog pocepanog zida virio je stiropor. „Svet bi bio bezbednije mesto da je beton proziran. To je problem: previše je lako varati,“ istakao je on.

Siromaštvo i korupcija

I mnogi Turci se pitaju kako je moguće da su neke zgrade ostale da stoje, a druge, tik do njih, srušile se kao kule od karata. Nakon velikog zemljotresa u industrijalizovanom zapadnom delu zemlje, Turska je uvela poreze u cilju prevencije i ublažavanja posledica zemljotresa, a 2007. je pooštrila zakone o izgradnji. Međutim, pitanje je koliko su ih neimari poštovali. Naime, zakoni su jedno, a poštovanje i nadzor drugo.

Turska nije jedina zemlja čije je stanovnike opekla loša politika. U članku iz 2011. pod naslovom „Korupcija ubija“ u časopisu Nature, američki seizmolozi iznose dokaze da se 83 posto smrtnih slučajeva u zemljotresima dešava u siromašnim zemljama. Međutim, zemlje često nisu toliko siromašne koliko su korumpirane.

Lokacija i kvalitet

Kao primer navode zemljotres u Sijudad de Meksiku 2017. godine, kada se u prestonici srušilo nekoliko zgrada, a nekoliko stotina ljudi je poginulo. Meksički zakoni o zaštiti od zemljotresa među najboljima su na svetu, a mnoge od zgrada koje su se srušile bile su novije konstrukcije, podignute nakon strogih mera. Kasnija istraga je pokazala da su građevinari podmitili gradsku upravu da bi mogli jeftino da grade zgrade.

Tri dana nakon katastrofalnog zemljotresa, turski gnev raste zbog standarda gradnje i mogućnosti da je za toliki broj žrtava i razaranja kriva neodgovorna gradnja. BBC javlja da je potvrdio primere nedavno izgrađenih zgrada koje su se srušile u velikom zemljotresu. Jedna zgrada u gradu Malatija, čije je rušenje snimljeno kamerom, završena je prošle godine, navodno u skladu sa smernicama za zemljotres.

Na društvenim mrežama pojavio se oglas za prodaju stanova u zgradi gde investitor tvrdi da su korišćeni prvoklasni materijali. Među porušenim novim zgradama je i deo nebodera u gradu Iskenderun. Građevinska kompanija koja ga je izgradila navodi da je završena 2019. godine, a BBC saopštava da je potvrdio lokaciju fotografija pre i posle i da se čini da se radi o istoj zgradi.

Kontaktirali su i sa izvođačem radova i naveli da još čekaju odgovor. BBC je potvrdio informacije o zgradi u Antaliji koja je otvorena za upotrebu 2019. godine. „Ova zgrada se posebno izdvaja u odnosu na druge po lokaciji i kvalitetu izgradnje“, kaže vlasnik kompanije koja ju je izgradila na otvaranju 2019. godine, prema snimku do kojeg je došao BBC. Na slici od ove nedelje vidi se da je stambeni kompleks skoro potpuno srušen.

Rasprava bukte

Zemljotres koji je u ponedeljak pogodio Tursku bio je izuzetno jak, ali stručnjaci kažu da su mnoge zgrade, posebno one novije gradnje, trebalo bolje da izdrže udar.

„Ovo nije nužno bila vrsta zemljotresa koja bi neizbežno srušila strukture“, rekao je Dejvid Aleksander, vanredni profesor planiranja i upravljanja na Univerzitetskom koledžu u Londonu, za BBC.

U debatama koje besne posle zemljotresa iznose se šokantni detalji, poput činjenice da je resorno ministarstvo 2018. godine u izveštaju otkrilo da je više od 50 odsto zgrada u Turskoj – oko 13 miliona zgrada – izgrađeno na način koji krši postojeća pravila. Još šokantnija je informacija koju je izneo Pelin Pinar Giritlioglu, predstavnik komora turskih inženjera, arhitekata i urbanista, da je 75.000 objekata na području pogođenom zemljotresom dobilo tzv. građevinska amnestija. Ovo je oslobođenje od plaćanja kazne za gradnju bez neophodnih sertifikata o bezbednosti zgrade. Poznati turski geolog Celal Sengor prokomentarisao je ranije ove godine da je davanje građevinske amnestije jednako zločinu.

Bezbednost ljudi

Prethodni izveštaji o stanju turskih zgrada pokazali su da je više od trećine zgrada u zemlji u lošem stanju. Krov im prokišnjava, zidovi su vlažni, a prozori truli. Siromašni stanovnici Turske žive u više od 60 odsto takvih zgrada, što sugeriše da su siromašni podložniji prirodnim katastrofama kao što su zemljotresi jačine 7,8 stepeni Rihterove skale.

Međutim, snimci novih i navodno visokokvalitetnih zgrada pokazuju da su mnogi građevinari bili spremni da žrtvuju bezbednost ljudi kojima su prodavali stanove u oblasti koja je veoma sklona zemljotresima zarad zarade. Ministarstvo građevinarstva odgovorilo je na upit medija da prima izveštaje i istražuje navode radi utvrđivanja propusta. Svi objekti koje smo izgradili izdržali su zemljotres“, rekli su iz Ministarstva, prenosi Jutarnji list.