Zašto su tate u EU u obavezi da idu na porodiljsko?

Cilj je, kako se navodi, promocija rodne ravnopravnosti odnosno da se ohrabre muškarci da podele teret odgovornosti sa svojim polovinama nakon dolaska novog člana porodice.  Glavni pregovarač o ovoj direktivi, Dejvid Kaza, evropski parlamentarac sa Malte, ocenio je postizanje dogovora kao „veliki dan za sve evropske porodice“. Za većinu članica Unije ovo predstavlja veliki iskorak. Iako je obavezujuća, direktiva predviđa da destodnevne odsustvo tate ne moraju da iskoriste odjednom.

Ipak, novi evropski zakon neće doneti mnogo novog u Francuskoj imajući u vidu da je u toj zemlji već na snazi odusustvo po osnovu očinstva od 11 uzastopnih dana u periodu od četiri meseca od rođenja bebe, mada nije obavezno. Uprkos tome što im se nudi ova mogućnost još od 2002., mnogi očevi u Francuskoj nerado je koriste zbog malih naknada tokom odsustva. To pravo u proseku iskoristi 80 odsto radnika koji rade za stalno ali samo 48 odsto onih koji rade na određeno i 32 odsto samozaposlenih, pokazuju podaci Francuskog generalnog inspektorata za socijalne poslove (IGAS). Iako 46 odsto Francuza pozdravljaju ovu mogućnost, ipak njih 31 odsto se protivi, pokazalo je jedno prošlogodišnje istraživanje.

Od ostalih zemalja EU, Slovenija se izdvaja jer nudi 30 dana odsustva za očeve uz 90 odsto primanja, Rumunija daje mogućnost 100 odsto plaćenog odsustva za 15 dana i Bugarska gde se za 15 dana odsustva po rođenju bebe očevima isplaćuje 90 odsto naknade. Sa druge strane, Italija kao članica Unije ne pridržava se smernica EU i nudi očevima svega dva dana plaćenog odsustva. Slične prilike za očeve su i u Grčkoj, Malti i Holandiji.

Za tate i mame iz Španije porodiljsko odustvo traje za oba roditelja 16 nedelja uz punu platu. Skandinavske zemlje prednjače – u Norveškoj očevi mogu da koriste 46 nedelja s punom platom ili 56 nedelja sa 80 odsto plate. U Švedskoj roditelji dobijaju odusustvo u trajanju od 12 meseci, od čega istovremeno bolovanje za oba roditelja je dva meseca, a ostatak mogu da podele. Očevi mogu da iskoriste odsustvo i da budu kod kuće šest meseci do detetove sedme godine.

Izvan Starog kontinenta vrlo je šarenolika slika kada je reč o odsustvu roditelja za vreme rođenja deteta. Kalifornija je prva američka država  koja nudi plaćeno porodiljsko odsustvo za roditelje u trajanju od šest nedelja, ali ne u punom iznosu primanja. Nju Džersi, Rod Ajlend i Njujork su sledile kalifornijski obrazac i takođe usvojile zakone za plaćeno odsustvo po rođenju deteta. U ostatku SAD, situacija je kao i u Papua Novoj Gvineji gde ne postoji plaćeno porodiljsko odsustvo ni za mame, a kamoli tate, koje obično uzmu šest dana bolovanja ili odmora kada im se rodi dete. Slična situacija je u Turskoj i Švajcarskoj (gde se razmatra organizovanje referenduma o ovom pitanju), Izraelu (pet dana odsustva za očeve), Irskoj (dve nedelje odsustva za očeve koji u tom periodu ne primaju punu platu), Češkoj (sedam dana uz 70 odsto naknade).

Iako Slovačka nema zvanično porodiljsko odsustvo za tate, njima zakon dopušta da ostanu kod kuće 28 nedelja do detetove navršene treće godine s tim što poslodavac nije u obavezi da im isplati ikakvu naknadu za  vreme odsustva.

U razvijenim zemljama širom sveta u odnosu na ranija vremena prisutan je trend da sve više muškaraca koristi priliku da po rođenju deteta odsustvuje sa posla, pokazuju podaci OECD.  Južna Koreja i Japan velikodušni su prema očevima i nude im plaćeno porodiljsko odsustvo u trajanju od 16 i 30 nedelja, dok Portugal, Luksemburg i Norveška daju oko dva meseca novopečenim roditeljima.

Najmanji procenat tata ide na „porodiljsko“ u Grčkoj 0,02 odsto, jedan od pet očeva uzima odsustvo u Australiji i Poljskoj, a najviše u Švedskoj 44 odsto. U Finskoj je udeo očeva u porodiljskoj nezi udvostručen u periodu između 2006. i 2013, a porast od 10 odsto zabeležen je i u Belgiji u istom periodu.

Pored kulturoloških razlika, različiti faktori utiču na odluke očeva. Najvažniji su ekonomski razlozi – niska nadoknada primanja tokom odsustva te nedostatak fleksibilnosti u radnom vremenu. Stručnjaci se slažu da su predrasude vezane za sam termin „porodiljsko za očeve“ te klišei – „bucmasti kućni muževi“, „besprekorne super -tate“ i te kako krivci što muškarci nerado koriste mogućnost porodiljskog odsustva i onda kada im se nude.

Dve i po godine nakon što je australijska laburistička vlada ponudila  porodiljsko za mame i tate, samo je jedan tata na svakih 500 mama iskoristio tu priliku. U Britaniji, 40 odsto tata ne koristi mogućnost od dve nedelje odsustva pre svega jer je ta vrsta odustva retko plaćena sem u boljim kompanijama koje svojim zaposlenima nude plaćeno odusustvo u trajanju od nekoliko dana do nekoliko nedelja.

Za stručnu javnost ovi podaci su poražavajući pre svega jer je politika porodiljskog odusustva jedna od oblasti politike u kojoj čak i postepene promene mogu dovesti do dugotrajnih koristi za porodice, decu, žene pa čak i muškarce. Stručnjaci iz domena porodične politike uvereni su da je muškarcima neophodan podsticaj te navode da su očevi koji uzimaju porodiljsko odsustvo bolje tate, bar tako pokazuje univerzitetske studije. Što opet ne znači da su one druge tate koje ne koriste mogućnost odsustva sa posla po rođenju deteta loše. Zatim, dolazi do uspostavljanja ravnopravnijih odnosa sa svojim lepšim polovinama, čine korisnu stvar za svoju decu i na kraju krajeva imaju bolji seksulani život sa svojim partnerkama.

Kada tate više nedelja provedu sa tek rođenom bebom, oni po prirodi stvari razvijaju roditeljske instinkte. Zato najuspešniji programi očinskog odsustva, kao što su oni u Finskoj, Norveškoj, Švedskoj i Nemačkoj, obavezuju muškarce da odu na nekoliko nedelja. Ako ne odu, njihova porodica ne ispunjava uslove za puni iznos raspoloživog dopusta. Kada je Nemačka uvela mogućnost roditeljskog odsustva od 14 meseci, od čega dva moraju uzimati očevi, procenat muškaraca koji su išli na porodiljsko odusustvo porastao je za dve godine sa tri na 20 odsto.

Balkanske zemlje koje nisu članice EU su znatno ispod evropskih standarda: u skoro svakoj zemlji u regionu, očinski dopust je kraći od 7 dana, a u nekim slučajevima se ni ne plaća.

U Srbiji porodiljsko bolovanje očevi mogu da „preuzmu“ od majki kad beba napuni tri meseca. Do tada samo majke mogu da ga koriste. Dokumenta koja otac prilaže da bi otvorio porodiljsko bolovanje su skoro ista dokumentima koje prilaže i majka, uz jedan izuzetak. Očevima je potreban i „sporazum u pisanoj formi između njega i supruge o tome da majka prenosi bolovanje radi nege deteta na supruga, odnosno oca deteta“.

Prilikom podnošenja zahteva roditelji se mogu dogovoriti ko će koristiti pravo po isteku porodiljskog odsustva. Mama i tata svoju odluku ko će biti na porodiljskom odsustvu mogu da menjaju jednom, a onda i još jednom ali samo iz opravdanog razloga. Kada otac deteta preuzme naknadu plate za vreme odsustva sa rada, radi nege deteta, majci od tog datuma, preuzimanja prava, prestaje pravo na naknadu njene zarade.

Iznos zarade koju će tata na porodiljskom bolovanju dobijati obračunava se identično kao i zarada koju je majka dobijala. Po novom zakonu, ta zarada uplaćuje se direktno na račun oca. U odnosu na period pre desetak godina ovaj broj je danas višestruko veći. Naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta ili popularnije, porodiljsko bolovanje, koristi, otprilike, 300 očeva kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja.

Zakerberg koristio porodiljsko

Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg koristio je 2017. dva meseca odsustva kako bi bio uz suprugu kada se rodila njihova druga ćerka August . Pravo na „porodiljsko odsustvo“ iskoristio je u delovima, mesec dana odmah, a mesec dana nekoliko meseci po rođenju. Kako je tada kazao, u kompaniji Fejsbuk očevima se nudi četiri meseca porodiljskog odsutva jer studije pokazuju da kada roditelji koji rade posvete više vremena svojim bebama, to je dobro za celu porodicu.