Zašto sve više zatvora farba ćelije u roze boju i kakve to rezultate donosi?

Ovaj dekor nije estestki izbor zatvorskih vlasti, niti namera penoloških ustanova da se milenijumski prestupnici osećaju ugodnije, piše Bi-Bi-Si (BBC).

Po sredi je primena naučne studije iz sedamdesetih godina prošlog veka, kada je istraživač Aleksander Štraus ubedio upravu pomorskog popravnog doma da oboji nekoliko svojih pritvorskih ćelija u ružičasto.

Šaus je na temelju eksperimenata izveo je zaključak da bi ova boja mogla pozitivno da utiče na ponašanje pritvorenika, umirujući njihovu razdražljivost.

Rezultati koje je Štraus postigao sugerišu da je bio u pravu – u memorandumu koji je napisao Biro za pomorsko osoblje navodi se da je potrebno samo 15 minuta izlaganja ružičastoj ćeliji da bi se agresivno ponašanje i potencijal za smanjenje nasilja smanjili.

Šrausove nalaze podržali su testovi u drugim pritvorskim centrima, a kada ih je objavio 1979. i 1981. godine, nijansa koju je koristio – prvobitno napravljena od 473 mililitra polusjajne crvene boje za spoljne ukrase, pomešana sa 4.546 mililitara čiste bele boje – počela je da se primenjuje u zatvorima širom sveta zbog svojstava koja menjaju raspoloženje.

Ova nijansa zvanično je označena kao P-618, ali ju je Šaus nazvao Bejker-Miller Pink, po direktorima centra za zadržavanje u mornarici u kojem ga je prvi put testirao.

Boja je pod raznim imenima postala poznata širom sveta. Postoji samo jedan problem: Šausovi rezultati nikada nisu uspešno replicirani, navodi Bi-Bi-Si.

„Postojala je studija 2015. godine, sprovedena na odgovarajući način u kontrolisanim uslovima, koja nije pronašla nikakve dokaze da ružičasta boja smanjuje agresivnost“, kaže istraživač boja na Univerzitetu u Beču Domisil Džonaskajt.

Studija iz švajcarske Popravne ustanove u Pešvisu uključila je 59 muških zatvorenika i pokazala da nema razlike između belih i ružičastih zatvorskih ćelija u pogledu nivoa agresivnosti zatvorenika.

Čak i ako je umirujući efekat ružičaste boje pod sumnjom, spremnost sa kojom je usvojena govori o nečemu što je duboko ukorenjeno u ljudskoj psihi o moći boje. A možda ni to nije pogrešno – postoje dokazi da boja može uticati na naše ponašanje na neke iznenađujuće načine, a da mi to ne shvatamo, zaključuje Bi-Bi-Si.