Zašto svet nikada nije bio manje bezbedan?

Ključni nalaz SIPRI godišnjaka za 2023. je da je broj operativnog nuklearnog oružja počeo rasti kako su napredovali dugoročni planovi za modernizaciju i proširenje snaga zemalja.

Jačanje nuklearnog arsenala širom sveta

Devet država s nuklearnim oružjem – Sjedinjene Američke Države, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Demokratska Narodna Republika Koreja (Sjeverna Koreja) i Izrael – nastavljaju modernizovati svoje nuklearne arsenale, a nekoliko je razmestilo novo nuklearno naoružanje ili nuklearne sisteme oružja u protekloj godini.

Od ukupnog globalnog inventara od procenjenih 12.512 bojevih glava u januaru 2023., oko 9.576 je bilo u vojnim zalihama za potencijalnu upotrebu, što je za 86 više nego u januaru 2022.

Od toga, procenjuje se da su 3.844 bojeve glave bile raspoređene s projektilima i avionima, a oko 2.000 (od kojih su skoro sve pripadale Rusiji ili SAD-u) držane su u stanju visoke operativne pripravnosti, što znači da su bile postavljene na projektile ili držane u vazdušnim bazama.

Rusija i SAD zajedno posjeduju skoro 90 posto ukupnog nuklearnog oružja.

Čini se da su veličine njihovih nuklearnih arsenala (tj. upotrebljivih bojevih glava) ostale relativno stabilne 2022., iako je transparentnost u pogledu nuklearnih snaga opala u obe zemlje nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, navodi SIPIRI.

Pored svog upotrebljivog nuklearnog oružja, Rusija i SAD imaju po više od 1.000 bojevih glava koje su prethodno „penzionisane“ iz vojne službe, koje postepeno razlažu.

SIPRI-jeva procena veličine kineskog nuklearnog arsenala porasla je sa 350 bojevih glava u januaru 2022. na 410 u januaru 2023., a očekuje se da će nastaviti rasti.

Zavisno o tome kako odluči da strukturira svoje snage, Kina bi potencijalno mogla imati barem onoliko interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM) koliko i SAD ili Rusija do kraja ove decenije.

„Kina je započela značajno širenje svog nuklearnog arsenala“, kaže Hans M. Kristensen, viši saradnik u SIPRI-jevom programu oružja za masovno uništenje i direktor projekta nuklearnih informacija u Federaciji američkih znanstvenika (FAS).

„Sve je teže uskladiti ovaj trend s ciljem Kine da ima samo minimalne nuklearne snage potrebne za održavanje njene nacionalne sigurnosti“, dodaje Kristensen.

Iako se ne smatra da je Velika Britanija povećala svoj arsenal nuklearnog oružja 2022. godine, očekuje se da će zalihe bojevih glava rasti u budućnosti kao rezultat najave britanske vlade 2021. da podiže ograničenje sa 225 na 260 bojevih glava.

Vlada ove zemlje je takođe rekla da više neće javno otkrivati svoje količine nuklearnog oružja, raspoređenih bojevih glava ili raspoređenih projektila.

Francuska je 2022. godine nastavila sa svojim programima za razvoj podmornice treće generacije s balističkim projektilima na nuklearni pogon (SSBN) i nove krstareće rakete na zračno lansiranje, kao i za renoviranje i nadogradnju postojećih sistema.

Čini se da Indija i Pakistan proširuju svoje nuklearne arsenale, a obe zemlje su uvele i nastavile da razvijaju nove tipove nuklearnog sistema za isporuku 2022. godine.

Dok Pakistan ostaje glavni fokus indijskog nuklearnog odvraćanja, čini se da Indija stavlja sve veći naglasak na dalekosežno oružje, uključujući i ono sposobno za postizanje ciljeva širom Kine.

Severna Koreja i dalje daje prioritet svom vojnom nuklearnom programu kao centralnom elementu svoje strategije nacionalne sigurnosti.

Iako Severna Koreja nije izvršila nuklearne probne eksplozije 2022. godine, izvela je više od 90 testiranja projektila.

Neki od ovih projektila, koje uključuju nove ICBM, mogu biti sposobni da nose nuklearne bojeve glave.

SIPRI procjenjuje da je zemlja sada sastavila oko 30 bojevih glava i da posjeduje dovoljno fisionog materijala za ukupno 50-70 bojevih glava, što je značajno povećanje u odnosu na procjene za januar 2022.

Veruje se i da Izrael – koji javno ne priznaje posedovanje nuklearnog oružja – modernizuje svoj nuklearni arsenal.

„Većina nuklearno naoružanih država jača svoju retoriku o važnosti nuklearnog oružja, a neke čak izdaju eksplicitne ili implicitne pretnje o potencijalnoj upotrebi“, rekao je Matt Korda, pomoćni istraživač u SIPRI-jevom programu oružja za masovno uništenje.

„Ova povišena nuklearna konkurencija dramatično je povećala rizik da bi nuklearno oružje moglo biti korišćeno prvi put nakon Drugog svetskog rata“, navodi Koda.

„S programima vrednim od milijardu dolara za modernizaciju, a u nekim slučajevima i proširenje nuklearnih arsenala, pet država s nuklearnim oružjem koje su priznate Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja čini se da su sve dalje i dalje od svoje posvećenosti razoružanju prema sporazumu“, potcrtao je Wilfred Wan, direktor SIPRI-jevog programa oružja za masovno uništenje.

Nuklearna diplomatija je zadala novi udarac ruskom invazijom na Ukrajinu

Kontrola nuklearnog naoružanja i diplomatija razoružanja pretrpeli su velike zastoje nakon ruske invazije punog razmera na Ukrajinu u februaru 2022. Nakon invazije, SAD je obustavio svoj bilateralni dijalog o strateškoj stabilnosti s Rusijom.

U februaru 2023. Rusija je objavila da suspenduje svoje učešće u Ugovoru o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja iz 2010. (Novi START), koji je i posljednji preostali sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja, koji ograničava ruske i američke strateške nuklearne snage.

Razgovori o naknadnom sporazumu za Novi START, koji ističe 2026. godine, takođe su obustavljeni.

Ipak, prema procjeni SIPRI-ja, raspoređene strateške nuklearne snage obje zemlje ostale su u granicama Novog START-a od januara 2023.

Iranska vojna podrška ruskim snagama u Ukrajini i politička situacija u Iranu takođe su zasenili razgovore o oživljavanju Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA), sporazuma iz 2015. koji je trebao sprečiti Iran da razvije nuklearno oružje.

Oživljavanje JCPOA sada se čini sve malo vjerovatnijim.

SAD i Velika Britanija odbile su da javnosti objave informacije o svojim nuklearnim snagama 2022. godine, što su redovno činile prethodnih godina.

„U ovom periodu visoke geopolitičke napetosti i nepoverenja, sa zatvorenim ili jedva funkcionalnim komunikacijskim kanalima između nuklearno naoružanih rivala, rizici od pogrešne procene, nesporazuma ili nesreće su neprihvatljivo visoki“, kaže Dan Smith, direktor SIPRI-ja.

On navodi da postoji hitna potreba za obnavljanjem nuklearne diplomatije i jačanjem međunarodne kontrole nuklearnog oružja.

Globalna sigurnost i stabilnost u rastućoj opasnosti

Po redu 54. izdanje SIPRI godišnjaka otkriva kontinuirano pogoršanje globalne bezbednosti u protekloj godini.

Uticaji rata u Ukrajini vidljivi su u gotovo svakom aspektu pitanja vezanih za naoružanje, razoružanje i međunarodnu sigurnost koja se razmatraju u pomenutoj publikaciji.

Ipak, daleko od toga da je to bio jedini veliki sukob koji se vodio 2022. godine, a akutne geopolitičke tenzije, nepoverenje i podele su rasle mnogo pre ruske invazije u punom obimu njenog suseda.

„Ulazimo u jedan od najopasnijih perioda u ljudskoj istoriji“, kaže Dan Smith, direktor SIPRI-ja.

„Imperativ je da svetske vlade pronađu načine za suradnju kako bi smirile geopolitičke tenzije, usporile utrku u naoružanju i rešile sve gore posledice ekološkog sloma i rastuće gladi u svetu.“

Pored uobičajenog detaljnog pokrivanja pitanja kontrole nuklearnog naoružanja, razoružanja i neproliferacije, SIPRI publikacija predstavlja podatke i analize o kretanju svetskih vojnih rashoda, međunarodnog transfera oružja, proizvodnje oružja, multilateralnih mirovnih operacija, oružanih sukoba i još mnogo toga.

Posebni odeljci u godišnjaku SIPRI 2023 istražuju uspon privatnih vojnih i bezbednosnih kompanija kao što je Vagner grupa, i povezani uticaj na mir i bezbednost; kako je rat u Ukrajini uticao na upravljanje svemirom i sajber prostorom; napadi na nuklearne elektrane tokom borbi u Ukrajini i njihove implikacije; i regulisanje novih tehnologija kao što su autonomni sistemi oružja.