Zašto tajne službe dele svoja saznanja

Tajne službe, kao što im i samo ime kaže – rade u tajnosti. Prikupljaju podatke koji koriste nacionalnoj bezbednosti ili koji imaju za cilj da njihovim vladama pruže informacionu prednost prilikom donošenja političkih odluka.

A mogu da se špijuniraju i saveznici: američka tajna služba za inostranstvo NSA tako je godinama pratila mobilni telefon bivše nemačke kancelarke Angele Merkel. Za pretpostaviti je da bi Vašington više voleo da ta stvar nikada nije otkrivena.

Ali, u drugim situacijama, tajne službe dele svoja saznanja. Tako su na primer 23. februara 2022. Sjedinjene Države obavestile Nemačku i druge evropske partnere da će Rusija naredne noći započeti invaziju na Ukrajinu.

Kada je reč o terorističkom napadu koji se prošlog petka dogodio u Moskvi, to je mnogo neobičniji slučaj: informacije su podeljene s državom koja definitivno ne važi kao saveznik.

Koje su informacije SAD dale Rusiji?

Američka ambasada u Moskvi je 7. marta upozorila svoje građane u Rusiji: „Ekstremisti imaju neposredne planove za napad na velika okupljanja u Moskvi, uključujući i koncerte.“ Prema preporuci ambasade, trebalo je da građani 48 sati izbegavaju masovna okupljanja.

Osumnjičeni islamisti napali su tek 15 dana kasnije, ali ako se to izuzme, sadržaj upozorenja odgovarao je napadu u moskovskoj Sali u „Krokus siti“ u kojem je ubijeno više od 130 ljudi.

Nekoliko sati nakon prvih hitnih poziva, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Edrijen Votson pozvala se na upozorenje od 7. marta: „Američka vlada je tu informaciju prosledila i ruskim zvaničnicima, kao što to već dugo čini u okviru naše politike ’obaveza upozorenja’“, rekla je. Dalji detalji, kao ni izvor obaveštajnih informacija, nisu javno poznati.

Koliko su ruske vlasti ozbiljno shvatile upozorenje?

Očigledno nedovoljno ozbiljno, smatra istraživač terorizma na Kraljevskom koledžu u Londonu Piter Nojman: „To potvrđuje činjenica da je Vladimir Putin pet dana ranije javno odbacio to upozorenje kao propagandu. On je u suštini rekao da je to neka vrsta psihološkog rata ’koji time mene žele da izbace iz koncepta’ i nije to uopšte shvatio ozbiljno“, rekao je Nojman u za nemački radio „Dojčlandfunk“.

Koliko je normalno (ili je neobično) da se informacije dele u vreme rata?

Sjedinjene Države nisu doduše strana u ratu u Ukrajini, ali na Rusiju gledaju kao na pretnju. Uostalom, Vladimir Putin redovno otvoreno preti Vašingtonu.

„Procenjujem da su Amerikanci javno objavili to upozorenje, jer verovatno više nema saradnje s ruskim tajnim službama“, kaže Mihael Gečenberg, stručnjak za pitanja bezbednosti nemačkog javnog servisa ARD.

„Države u principu uvek upozoravaju jedna drugu na predstojeće ili planirane terorističke napade preko svojih tajnih službi, onda kada saznaju za njih. To se događalo i u prošlosti u saradnji s ruskim tajnim službama. Ali, pretpostavljam da je ta saradnja zbog rata Rusija protiv Ukrajine prestala“, rekao je Gečenberg za DW.

Koliko je bliska obaveštajna saradnja po pitanju međunarodnog terorizma?

Grupacije kao što je tzv. „Islamska država provincije Horosan“ (ISPK) ne zaustavljaju se na nacionalnim granicama, kao što dokazuju nedavni napadi u Rusiji, Iranu i Avganistanu. U tom smislu, za javnu bezbednost je ključno da oni koji prate njen rad u različitim zemljama takođe i rade zajedno.

Prema Gečenbergovoj proceni, to generalno dobro funkcioniše. „Informacije se, posebno između zapadnih tajnih službi, dosledno razmenjuju. Dojave se prosleđuju, a zatim ih obrađuju nadležna istražna tela. Često se ispostavi da su dojave irelevantne. Ali, tamo gde nečeg ima, sprovodi se istraga i osobe se hapse.“

Da li je uvek bilo ovako?

Američke tajne službe pozivaju se na javno dostupnu direktivu „Obaveza upozorenja“, zakona o tajnoj službi iz 1947, kao i na dekret predsednika Ronalda Regana iz 1981. Mihael Gečenberg ukazuje da je to poslednjih godina dobilo na težini.

„U osnovi se mora reći da je 11. septembar 2001. odigrao zaista veliku ulogu. Rečeno je da to više ne sme da nam se dogodi, odnosno da se važne informacije ne prenose. I to traje sve do danas“, kaže nemački stručnjak.

Kako nemačke tajne službe reaguju na ISPK?

On ujedno smatra da su nemačke vlasti proteklih godina napravile dobar posao u vezi s ISPK: „Tokom protekle dve godine morali smo više puta da se suočavamo sa situacijama u kojima su pristalice ISPK bile osumnjičene za planiranje napada. Uspešno su osujećeni ti navodni planovi još u ranoj fazi.“

U Kelnu na zapadu Nemačke osumnjičene pristalice ISPK tako su na primer razmatrali mogućnost da napadnu tamošnju poznatu katedralu, veoma popularna među turistima, kao i jedan festival. A pre samo sedam dana, istražitelji u Geri, u centralnoj Nemačkoj, uhapsili su dvojicu muškaraca za koje se sumnja da su, pod zastavom ISPK, planirali napad na švedski parlament.

Istraživač terorizma Nojman ističe da je, prema podacima Europola, broj pokušaja napada naglo porastao nakon 7. oktobra – dana kada je islamističko teroristička grupa Hamas napala Izrael: „Hvala Bogu, ništa se nije dogodilo, ali napadi su sve češći“, kaže Nojman. A ponekad je, dodaje, to i pitanje sreće…