Zašto Tramp toliko želi da kupi Grenland i koje su teritorije SAD kupile u prošlosti?

Međutim, malo je verovatno da će ostrvo postati prva nova američka teritorija u poslednjih 50 godina: lideri i Danske i samog Grenlanda s prezirom odbacuju predlog, piše Forbs Hrvatska.

Zašto Tramp želi kontrolu nad Grenlandom?

Grenland, koji je već domaćin velike američke vojne baze, poslednjih godina postaje sve važniji. Otapanje leda na Arktiku omogućilo je otvaranje novih brodskih ruta u severnom Atlantiku i izazvalo veliko interesovanje Rusije i Kine. Vall Street Journal je prvi objavio da je Tramp razgovarao o kupovini Grenlanda sa savetnicima u avgustu 2019.

U izveštaju se navodi da je Tramp, „sa različitim stepenom ozbiljnosti”, u nekoliko navrata izrazio interesovanje za kupovinu najvećeg ostrva na svetu zbog njegovog značaja za nacionalnu bezbednost, kao i njegovog ekonomskog potencijala.

Razgovori o potencijalnoj kupovini su vrlo brzo stali nakon što su danski lideri glatko odbili taj predlog. Međutim, Tramp je ponovo počeo da govori o toj ideji nakon pobede na predsedničkim izborima prošlog novembra.

Sredinom decembra, Tramp je na svojoj platformi Truth Social objavio da su „američko vlasništvo i kontrola Grenlanda apsolutna potreba“, nakon što je imenovao bivšeg finansijskog direktora PaiPal-a Kena Hauerija za ambasadora u Danskoj.

Tramp je takođe zapretio da će preuzeti američku kontrolu nad Panamskim kanalom, koji je prešao Panami za vreme administracije predsednika Džimija Kartera.

Tramp nije prvi američki lider koji želi Grenland

Još 1868. godine, bivši američki državni sekretar Vilijam H. Sjuard nazvao je ideju o kupovini Grenlanda i Islanda „dostojnom ozbiljnog razmatranja“ i naručio detaljan izveštaj o mogućnostima za tako nešto. Međutim, od ideje na kraju nije bilo ništa. Početkom 20. veka o tome se i dalje raspravljalo, a 1946. SAD su ponudile da otkupe Grenland za 100 miliona dolara u dogovoru koji bi Danskoj ponudio naftom bogatu teritoriju Aljaske u zamenu.

Ovo su druge američke teritorije koje su SAD zauzele godinama:

1803• Najveća akvizicija teritorije u američkoj istoriji, u kojoj su SAD od Francuske kupile stotine hiljada kvadratnih kilometara teritorije. Dobili su delove više od deset današnjih država, uključujući Oklahomu, Arkanzas, Kanzas, Nebrasku, Misuri i Ajovu. Za sve ovo platili su oko 15 miliona dolara. U današnjim okvirima, to bi bilo oko 342 miliona dolara.
1819. godine
• SAD kupile Floridu od Španije. Kao deo ugovora Adams-Onis, nisu platili ništa za saveznu vladu. Ipak, SAD su pristale da preuzmu odgovornost za odštetu od 5 miliona dolara koju su počinili američki građani u pobuni protiv Španije.
1845. godine
• SAD su pripojile Republiku Teksas, čime je postala 28. država. To se dogodilo 10 godina nakon uspešnog rata za nezavisnost Teksasa od Meksika.
1848. godine
• Meksiko je predao SAD 851.000 kvadratnih kilometara teritorije koju čine današnja Kalifornija, Nevada, Juta, Arizona i delovi Kolorada, Novog Meksika i Vajominga, posle Meksičko-američkog rata. SAD su za teritoriju platile 15 miliona dolara.
1867. godine
• SAD su platile Rusiji 7,2 miliona dolara za Aljasku – u to vreme za manje od 2 centa po jutru zemlje. Sporazumom, koji bi danas vredeo oko 120 miliona dolara, Aljaska je postala teritorija. Postala je savezna država 1959. godine.

1898. godine
• SAD su pripojile Havaje, koji su 1900. postali teritorija, a 1959. savezna država. Havaji su smatrani za stratešku lokaciju za pacifičku pomorsku bazu i kapiju za trgovinu sa Azijom, a aneksija tadašnjeg predsednika Vilijama Mekinlija ispunila je cilj širenja američkog uticaja u inostranstvu.

• SAD su takođe dobile Guam od Španije posle Špansko-američkog rata. kasnije, tokom Drugog svetskog rata, branio je ostrvo od japanske okupacije.

• Španija je predala kontrolu nad Portorikom SAD u okviru Pariskog sporazuma kojim je okončan rat. Portoriko je postao američka teritorija, a njegovi građani su postali američki državljani 1917.
1900
• Berlinski sporazum podelio je Samoanska ostrva na dva politička entiteta. Američka Samoa, uz istočnu obalu Australije, ustupljena je SAD na narednih 25 godina.
1917. godine
• SAD su platile Danskoj 25 miliona dolara u zlatu za američka Devičanska ostrva, a stanovnici su postali američki državljani deset godina kasnije. Ova kupovina, koja bi danas vredela oko 674 miliona dolara, smatrala se strateški važnom za kontrolu Kariba zbog blizine ostrva Panamskom kanalu i istočnoj obali SAD.
1944. godine
• SAD su zauzele Severna Marijanska ostrva, u blizini Guama. Arhipelag je zvanično postao američka teritorija 1975. godine.

Da li je Grenland uopšte na prodaju?

Ukratko – ne. Grenland je dobio autonomiju 2009. godine, a promena njegovog vlasništva ili pravnog statusa zahtevala bi promenu danskog ustava, piše Rojters. Lideri Grenlanda i Danske odbili su Trampove predloge.

Premijer Grenlanda Mute Egede je prošlog meseca izjavio: „Grenland je naš. Nismo na prodaju i nikada nećemo biti na prodaju. Ne smemo izgubiti našu dugogodišnju bitku za slobodu.” Danski kralj Frederik nedavno je promenio kraljevski grb koji sada naglašava polarnog medveda, simbola Grenlanda, i ovna, simbola Farskih ostrva.

Neki spekulišu da je taj potez bio signal Trampu, iako su tenzije između Grenlanda i Danske bile visoke već neko vreme nakon što je grenlandska vlada počela da poziva na nezavisnost.

Tramp je u utorak zapretio Danskoj „veoma visokim carinama“ ako ta zemlja odbije njegove želje da kupi Grenland, a nije isključio i upotrebu vojne ili ekonomske sile za postizanje tog cilja. Lideri Danske i Grenlanda su 2019. oštro odbacili ideju o prodaji Grenlanda SAD.

Danska premijerka Mete Frederksen ju je tada nazvala „apsurdnom” i dodala: „Iskreno se nadam da nije ozbiljna”. Njeni komentari izazvali su javnu prepirku sa Trampom, koji je otkazao planiranu posetu Danskoj i nazvao premijerku „odbojnom“ i „neprikladnom“.

Na ostrvo je stigao i Trampov najstariji sin

Donald Tramp mlađi, najstariji sin novoizabranog predsednika SAD, doputovao je u utorak na Grenland, navodno u privatnu posetu. Vlada Grenlanda kaže da je Don Jr. neće se sastati ni sa jednim državnim službenikom. Nakon sletanja, Tramp ml. izjavio je da je „zaista uzbuđen“ što je na ostrvu, dodajući da njegov otac „žele dobrodošlicu svima na Grenlandu“.

Pozivajući se na izvore upoznate sa njegovim planovima, američki Foks njuz prenosi da je Tramp ml. snimajte sadržaj za svoj podkast tokom vaše posete.