Zašto u Nemačkoj vlada nestašica nekih osnovnih lekova?

Iako koštaju samo nekoliko centi, trenutno ih je teško naći: u nemačkim bolnicama i apotekama fiziološki rastvori postali su deficitarna roba, a neophodni su za operacije, ispiranja i infuzije. Prema rečima Tomasa Prajsa, predsednika Udruženja farmaceuta Severne Rajne, situacija se proteklih meseci dramatično pogoršala.

„Već mesecima je to veliki problem u bolnicama, a sada pogađa i ambulantne pacijente“, rekao je u intervjuu za list „Rajniše post“.

Ministarstvo zdravlja pokrajine Severna Rajna-Vestfalija potvrdilo je nestašice: „Bolnice u Severnoj Rajni-Vestfaliji i Nemačkoj već mesecima su snabdevane sa samo oko 80 odsto potrebnih količina, a nedavno čak i sa samo oko 50 procenata.“

Prema podacima Saveznog instituta za lekove i medicinske proizvode (BfArM), takva situacija potrajaće mesecima, prenosi DW.

Stari problem

Nemačka je proteklih godina povremeno već bila pogođena nestašicama lekova, poput antibiotika, ali i lekova za decu. Posledice se ozbiljne: u anketi Udruženja pedijatara iz proleća 2024, oko trećine dečijih lekara smatra da je time ugrožen kvalitet lečenja.

Osim toga, lečenje postaje složenije, jer lekari moraju unapred da proveravaju koji su lekovi uopšte dostupni. Nemačko udruženje farmaceuta navodi da već postoji problem sa oko 500 različitih lekova koji se izdaju na recept.

I druge zemlje Evropske unije delimično su pogođene nestašicama. Prema anketi PGEU

(Farmaceutske grupe EU) iz 2023, situacija se pogoršala u nekoliko zemalja, uključujući Švedsku, Portugaliju i Španiju.

Jeftini aktivni sastojci iz Kine i Indije – ali po koju cenu?

Uzroci nestašica su složeni, kao i savremena proizvodnja lekova. Nemačka je nekada bila poznata kao „apotekar sveta“ sa svojim velikim farmaceutskim kompanijama – Bajer, BASF, Beringer Ingelhajm ili Bajontek. Sada su proizvodni procesi fragmentisani i raštrkani širom sveta – s dugim i potencijalno problematičnim lancima snabdevanja.

Veliki deo aktivnih sastojaka sada se proizvodi u Kini i Indiji. Tamo su, ne samo niže plate nego u Evropi, već i ekološki standardi. Da bi supstance bile što jeftinije, primenjuju se masovna proizvodnja i monopolizacija – što znači da sve manje proizvođača proizvodi sve veće količine.

„Na primer, za sirup s paracetamolom, ranije smo imali deset firmi koje su ga nudile na tržištu, a danas je ostala samo jedna, glavna firma“, objašnjava za DW profesor David Frankas, stručnjak za lance snabdevanja s Visoke škole u Vormsu.

„Upućeni smo, dakle, na samo nekoliko proizvođača. A kad kod jednog dođe do zastoja, onda trpi ceo lanac snabdevanja“, dodaje za DW profesorka Ulrike Holcgrabe, stručnjak za farmaceutsku i medicinsku hemiju s Univerziteta u Vircburgu.

„Ako dođe do manjih katastrofa na putu snabdevanja, kao što je zatvaranje luke u Šangaju tokom pandemije korone ili blokade broda u Sueckom kanalu, roba onda ne stiže do nas.“

Pronaći rešenja nije nimalo jednostavno

Problem dodatno pogoršavaju i mali zalihe i tzv. „Just-In-Time“ proizvodnja, iliti proizvodnja u poslednjem trenutku. Kratkoročni prekidi u proizvodnji ne mogu se lako nadomestiti. Povećanje zaliha je skupo, tvrde stručnjaci. Magacini koštaju, a nije sigurno da će se uskladišteni lekovi prodati.

Potražnja je podložna drastičnim promenama: tokom pandemije je kod firme Infektofarm potražnja naglo pala, jer je masovno nošenje maski dovelo do smanjenja drugih zaraznih bolesti. Kompanija je morala da uništi skupe antibiotske sirupe za decu, jer nisu mogli da ih prodaju. Dve godine kasnije potražnja je ponovo porasla.

Cena je posebno problematična kod generičkih lekova. Generički lekovi su identične kopije originalnih lekova (s brendom firme koja je prva počela da ih proizvodi) i čine oko 70 do 80 odsto osnovne zdravstvene zaštite.

„Marže za proizvodnju tih lekova izuzetno su niske“, objašnjava Holcgrabe. Ugovori o popustima i druge odredbe koje su uvedene u nemačkom zdravstvenom sistemu pre mnogo godina, primoravaju proizvođače da proizvode s najnižim mogućim troškovima.

Premeštanje proizvodnje nazad u EU – kako se često traži – verovatno bi bilo teško. I to ne samo iz tog razloga. Naime, proizvodnja finih hemikalija za aktivne sastojke je komplikovana.

„Usvojili smo ekološke zakone koji to gotovo onemogućavaju“, kaže Holcgrabe. Povratak proizvodnje u Evropu ne bi rešio problem do predstojeće zime. „Za ponovno uspostavljanje proizvodnih pogona potrebno je najmanje pet godina“, kaže stručnjak za lance snabdevanja, profesor David Frankas.