Zašto Ukrajinci ruše mostove u ruskom Kursku?

Sada se, međutim, pojavila informacija da su oštetili i treći most preko reke Sejm.

Vojni blogeri u Rusiji su priznali da će uništavanje prvog mosta, koji je prelazio reku Sejm, otežati isporuke snabdevanja ruskim snagama, iako još uvek mogu da koriste pontone i manje mostove u tom području. Komandant ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, potpukovnik Mikola Oleščuk, objavio je u petak video snimak ukrajinskog vazdušnog napada koji je most podelio na dva dela, prenosi Nova.

Manje od dva dana kasnije, ukrajinske trupe su pogodile drugi most u Rusiji, prema rečima Oleščuka i ruskog regionalnog guvernera, Alekseja Smirnova.

Do nedelje ujutro, nije bilo zvaničnih izveštaja o tačnoj lokaciji napada na drugi most. Ruski Telegram kanali su tvrdili da je reč o mostu preko reke Sejm, u blizini Zvanoje.

Prema vestima ruskog sajta Mash, napadi su ostavili oblast sa samo jednim netaknutim mostom. Asociated Press nije mogla odmah da potvrdi ove tvrdnje, ali ako se potvrde, ukrajinski napadi bi dodatno otežali Moskvi pokušaje da dopuni svoje trupe u Kursku i evakuiše civile.

Gluškovo se nalazi oko 12 kilometara severno od ukrajinske granice i približno 16 kilometara severozapadno od glavne borbene zone u Kursku. Zvanoje se nalazi još 8 kilometara severoistočno.

Ukrainian Air Force released footage of the strikes on the bridge near Zvannoe. The crossing is now out of operation.

Geo – 51.388135, 34.553940@GeoConfirmed @UAControlMap
Is it correct? pic.twitter.com/Cov7a3mb8C

— Spotlight (@SpotlightNeedy) August 18, 2024

U međuvremenu, Rusija je potvrdila da je Ukrajina napala i treći most u regiji Kursk.

Prema ruskim istražiteljima, Ukrajina je u nedelju kasno uveče napala i oštetila još jedan most preko reke Sejm. Izjavu predstavnika ruskog Istražnog odbora objavljena je na Telegram kanalu Putinovog propagandiste Vladimira Solovjeva.

Ukrajina može pokušati da zadrži osvojenu teritoriju u ruskom Kursku

Kijev je bio suzdržan u pogledu planiranog obima i ciljeva svog iznenadnog napada na Rusiju, inače najvećeg napada od Drugog svetskog rata, koji je iznenadio Kremlj i doveo do pada brojnih sela.

Ukrajinci su prodrli u oblast Kursk u nekoliko pravaca, suočavajući se sa malo otpora i izazivajući haos i paniku. Komandant ukrajinskih snaga, general Oleksandr Sirski, je prošle nedelje izjavio da su njegove trupe napredovale na 1.000 kvadratnih kilometara teritorije Kursk, iako nije bilo moguće nezavisno potvrditi šta tačno ukrajinske snage efikasno kontrolišu.

Međutim, napadi na mostove, očigledno usmereni na sprečavanje ruskog kontraudarca u Kursku, mogli bi značiti da Kijev namerava da traži uporište u toj oblasti — ili barem da signalizira Moskvi da planira to da učini.

Analitičari kažu da, iako Ukrajina može pokušati da konsoliduje svoje dobitke unutar Rusije, to bi bio rizičan potez s obzirom na ograničene resurse Kijeva, jer bi linije snabdevanja koje se protežu duboko u Kursk bile ranjive na ruske napade.

Upad je već podigao moral Ukrajine, oslabljene neuspehom kontraofanzive prošlog leta i mesecima mukotrpnih ruskih dobitaka u istočnom Donbasu, i dokazao njenu sposobnost da preuzme inicijativu.

Zelenski traži dozvolu za dublje napade u Rusiji

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je kasno u subotu pozvao saveznike Kijeva da uklone preostala ograničenja u vezi sa korišćenjem oružja za napade koji za cilj imaju dublji napad u Rusiji, uključujući Kursk.

„Ključno je da naši partneri uklone prepreke koje nas sprečavaju da oslabe ruske pozicije na način na koji ovaj rat zahteva. Hrabrost naših vojnika i otpornost naših borbenih brigada nadoknađuju nedostatak ključnih odluka naših partnera“, napisao je Zelenski u objavi na društvenoj mreži X.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova i pro-kremaljski blogeri su tvrdili da su američki HIMARS sistemi korišćeni za uništavanje mostova na reci Sejm. Ove tvrdnje nisu mogle biti nezavisno potvrđene.

Nastavljen pokušaj napada na Kijev

Moskva je takođe izgleda pojačala napade na Kijev, gađajući ga raketama po treći put ovog meseca u nedelju rano ujutru, prema rečima šefa gradske vojne administracije. Serhij Popko je rekao u objavi na Telegramu da su „skoro identični“ napadi u avgustu na glavni grad „najverovatnije korišćeni“ projektili KN-23, koje je isporučila Severna Koreja, kako prenosi The Associated Press.

Još jedan pokušaj napada na Kijev usledio je oko 7 ujutru, rekao je Popko, ovaj put koristeći rakete Iskander. On je rekao da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila projektile ispaljene u oba napada na grad u nedelju ujutru.

Raste zabrinutost za nuklearnu elektranu u Zaporožju

U drugom razvoju događaja, šef U.N. agencije za nuklearnu energiju rekao je da se bezbednosna situacija u nuklearnoj elektrani u Zaporožju, koju zauzimaju Rusi, pogoršava nakon izveštaja o napadu dronom u blizini.

Rafael Grosi, direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), u subotu uveče je izdao saopštenje u kojem poziva na „maksimalnu suzdržanost sa svih strana“ nakon što je tim IAEA, koji se nalazi unutar elektrane, izvestio da je eksploziv koji je nosio dron detonirao neposredno izvan zaštićenog područja elektrane.

Prema Grosijevom saopštenju, mesto udara je bilo „blizu ključnih rezervoara za vodu“ i oko 100 metara od jedine elektroenergetske linije koja snabdeva elektranu. U saopštenju se dodaje da je tim IAEA u elektrani izvestio o intenzivnoj vojnoj aktivnosti u okolnom području u protekloj nedelji, uključujući i u blizini elektrane.

Kijev i Moskva su se međusobno optuživali za niz napada u blizini elektrane otkako su je ruske snage zauzele nakon potpune invazije, uključujući i požar u objektu prošlog vikenda. Grosijevo saopštenje je navelo da je požar prouzrokovao „značajnu štetu“, ali nije predstavljao neposrednu opasnost za nuklearnu bezbednost.

Ukrajina je više puta tvrdila da Rusija planira da izvede napad i okrivi ukrajinske snage. Prošlog leta, Zelenski je upozorio na moguće eksplozive koje je Moskva mogla da postavi na krov elektrane kako bi ucenjivala Ukrajinu.