Zašto ukrajinska prolećna ofanziva još nije počela?

Ovo je možda jedan od razloga zašto se toliko raspucavana „prolećna ofanziva” još nije dogodila, a leto je za samo nekoliko nedelja. Drugi razlog je taj što ukrajinski generali žele da budu sigurni da šalju svoje ljude u bitku samo ako su potpuno opremljeni i obučeni, iako je Zelenski pod pritiskom da isporuči rezultate obećane u zamenu za zapadno oklopno oružje.

Ukrajinu je čekala kompletna brigada obučena u Švedskoj, naoružana savremenim tenkovima Leopard 2, borbenim vozilima CV-90 i artiljerijskim sistemima Arčer, što je čini jednom od najmoćnijih jedinica u ukrajinskim oružanim snagama. U maju se vratila u Ukrajinu da se pripremi za bitku.

Zelenski je takođe čekao britansku raketu Storm Šadov, ključno oružje dometa od najmanje 300 kilometara koje može uništiti komandne centre daleko iza fronta i ostaviti trupe na zemlji u neredu. Ove rakete se već koriste za gađanje ruskih logističkih centara koji su pomereni van dometa američkog HIMARS-a, kao što se navodno dogodilo u Lugansku tokom vikenda.

Kampanja bespilotnim letelicama

U toku je kampanja bespilotnim letelicama kako bi se ispraznile ruske zalihe goriva uništavanjem naftne i gasne infrastrukture na Krimu i zapadnoj Rusiji. Skladišta municije su već na nišanu.

Kada počne sledeća faza ukrajinske ofanzive, neće je najavljivati kilometarski konvoji, kao što je to bio ruski. Kijev će učiniti sve što može da smanji svoje žrtve, otuda i hitnost molbe Zelenskog za borbene avione F-16 koji bi mogli da obezbede vazdušno pokrivanje napadačkih trupa.

Pokretljivi i ograničeni napadi mobilne pešadije, uz podršku tenkova i borbenih vozila, pripremiće neprijateljske položaje za veći napad ispitivanjem slabosti i primoravanjem Rusije da pomeri svoje rezerve van širokog luka, dok Ukrajinci manevrišu između tačaka napada unutar tog luka koristeći daleko manje goriva.

Ukrajinski general Zalužni će tražiti tačke na kojima se ukrštaju različite ruske jedinice i iskoristiti lošu komunikaciju, kao što se dogodilo prošle nedelje u Bahmutu sa Vagnerom i ruskom regularnom vojskom.

Ukrajinske jurišne trupe ostaće rasute iza fronta do poslednjeg minuta. Iako imaju strateški imperativ – moraju prekinuti Krim i kopnenu vezu sa Rusijom ako žele da dobiju rat – to možda nije početni cilj. Poraz kod Bahmuta bi odjeknuo širom Moskve i možda bi ubrzao pad Putinovog režima i razbio Rusku Federaciju. Za Zelenskog će ovaj politički cilj biti primamljiv kao jedan od načina da se okonča rat.

Šta će biti sa Krimom?

Međutim, u ukrajinskim vojnim krugovima se priča o neutralizaciji Krima, koji je Kremlj pretvorio u ogromno vojno uporište sa aerodromima i pomorskim bazama koje svakodnevno koristi za udare na Kijev.

Ukrajinska vojna obaveštajna služba procenjuje da 152.000 ruskih vojnika brani okupirane delove južnih regiona Zaporožja i Hersona. Smatra se da Ukrajina ima 160.000 do 220.000 vojnika spremnih za kontraofanzivu, opremljenih savremenim tenkovima i borbenim vozilima pešadije.

Od Hersona do Donjecka, Rusi su raspoređeni duž više od 500 kilometara fronta, prikovani za odbrambenu liniju reke Dnjepar, kojom dominiraju Ukrajinci. Masovno forsiranje reke bi moglo biti moguće kod Nove Kahovke, ali reka je široka kilometrima i predstavljala bi ozbiljan izazov za logistiku.

Glavne opcije Ukrajine

Grad Vuhledar, gde se ukrštaju južna i istočna komanda Kremlja i gde Rusija baca iscrpljene trupe, mogao bi biti atraktivna opcija. Proboj niz put ka Marijupolju imao bi veliku simboliku za Ukrajinu, a ruska artiljerija je već svela te urbane oblasti na ruševine, tako da bi bilo malo borbi od kuće do kuće. Međutim, oskudni zaklon od bombardovanja sa ruske granice udaljene jedva 70 kilometara takođe predstavlja rizik, zbog čega je ključna sposobnost Ukrajine da kontroliše svoj vazdušni prostor.

Dalje na zapad, luka Berdjansk je opcija, čime se Rusija lišava vitalnog puta snabdevanja kroz Azovsko more. Međutim, prilaz Berđansku je prožet vodenim putevima koji bi mogli usporiti napad. Zatim postoji mogućnost napada preko Orihiva i dalje na Tokmak i tamošnju vazdušnu bazu, što bi bilo dovoljno da se delimično preseče rusko kopneno snabdevanje.

Konačno, najočiglednije – direktno napredovanje do Melitopolja koristeći reku Moločnu za odbranu istočnog krila. Grad se nalazi na ključnoj južnoj raskrsnici koja je bila mesto intenzivnog partizanskog rata uz pomoć ukrajinskih timova za specijalne operacije. To bi zahtevalo probijanje neke od najbolje pripremljenih ruskih odbrane na jugu – jako minirana polja, utvrđenu mrežu rovova i betonske protivtenkovske prepreke.

Ukrajina ima druge opcije da prevari Ruse: proboj kod Svatova da napadne Lugansk, ili korišćenje „kulminacije“ moskovskih napada na Avdijevku da se pomeri na jug i opkoli Donjeck. I jedno i drugo bi imalo snažan uticaj na Moskvu, ali bi značilo da bi ukrajinska ekonomija bila u zastoju još godinu dana zbog nedostatka nesmetanog pristupa njenoj obali, prenosi Indeks.