Zašto ukupan broj glasova ne odlučuje o pobedniku izbora u SAD

Za razliku od članova Zastupničkog doma i Senata, koje glasači biraju direktno, predsednici se, kako se navodi u Članu 2 Ustava SAD-a, ne biraju na takav način. Ustav kaže da se predsednik i potpredsednik biraju ovako: „Svaka država imenovaće, na način kako to njeno zakonodavno telo može odrediti, broj elektora (birača) jednak ukupnom broju senatora i predstavnika koje države mogu dati Kongresu, piše Al Jazeera Balkans.

To, u praksi znači da glasači u svakoj američkoj saveznoj državi glasaju za listu „elektora“, koji su, nakon prebrojavanja i overe glasova, obavezani glasati za kandidate za predsednika i potpredsednika.

Pobednik ‘dobija sve’

U 48 saveznih država i okrugu Kolumbija, ko dobije najviše glasova, dobija sve glasove te države. Radi se o principu – pobednik dobija sve. U Mejnu i Nebraski, elektori se dodeljuju zavisno od toga ko je pobednik svakog kongresnog okruga i ukupni pobjednik države. Pobednik u ovim državama po ukupnom broju glasova dobija dva elektorska glasa, a ostali se dodeljuju pobedniku svakog kongresnog okruga.

Elektori se tada sastaju kao Izborni kolegij (Electoral College) na datum koji propisuje savezni zakon – „prvi ponedeljak nakon druge srede u decembru“, a to je ovaj put 14. decembar, kako bi odlučili o glasovima za predsednika i potpredsednika.

U 50 država i Distrikt Kolumbija, ukupno je 538 elektora. Države sa više stanovnika imaju i više predstavnika u Zastupničkom domu, pa tako i veći broj elektora. Broj elektora koji svaka država ima, određuje se tako što se broju njenih zastupnika u kongresu doda brojka dva, koja predstavlja broj senatora svake države.

Države sa manjom populacijom imaju tri elektora: dva za američke senatore i po jedan za svakog člana njihovog Predstavničkog doma.

Kalifornija, najnaseljenija američka država, primera radi, ima 55 elektora. To se reflektuje kroz dva američka senatora, plus 53 člana Predstavničnog doma dodeljenih na osnovu broja stanovnika.

Distrikt Kolumbija, gde je smeštena vlada, ne smatra se državom, te nema pravo glasa u Kongresu. No, godine 1961, doneseni su amandmani na ustav, koji su distriktu dali tri elektorska glasa.

Borba za 10 ključnih država

Da bi pobedio, kandidat mora skupiti prostu većinu od ukupne brojke od 538 elektora, što iznosi 270.

Izbori 2016. godine bili su peti u istoriji čiji je ishod odlučio Izborni kolegij, a ne ukupan broj glasova.

Kako je Hilari Klinton, iako je imala više glasova, izgubila na Izbornom kolegiju?

Ostvarila je ključne pobede u nekim od najvećih država – 4,26 miliona više od Trampa u Kaliforniji, državi sa najviše stanovnika u SAD-u, 1,7 miliona više u Njujorku i 944.000 više u Ilinoisu. Tramp je, s druge strane, dobio u tri ključne države sa mnogo manjom razlikom – u Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu – dok je u Arizoni, Floridi i Severnoj Karolini pobedio sa manje od četiri odsto razlike.

Izborni kolegij je razlog zašto se svaka predsednička trka svodi na države na kojima se vodi ključna borba, a u kojima je izbor glasača neizvestan („swing states“). Ostatak država se smatra sigurno demokratskim ili republikanskim i ti se izborni glasovi mogu predvideti mnogo unapried.

Ove godine postoji oko deset država na koje su kandidati bacili svoje vreme i novac, a upravo te države imaju najveći uticaj u odlučivanju ko će biti pobednik na američkim predsedničkim izborima.