Zašto ukupan broj glasova ne odlučuje o pobedniku izbora u SAD

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Amerikanci su 1776 nepovratno isterali Britansku Imperiju i njenog Kralja sa svoje teritorije.
   Ono sto su sa velikom ljubavlju zadrzali do danas, je britanski ‘dvodomni parlamentarni sistem’ u kome je prava vlast u ‘gornjem Domu’ (Senatu) ciji se sastav prakticno ne menja, kao ni u britanskom, dok obicna raja bira za Kongres svoje poslanike koji nemaju nikakvu sustinsku vlast dok je Senat ne ‘aminuje’.
   Isfolirana, imperijalna formula ‘anglosaksonske demokratije’, farse ciji su ‘elektoralni glasovi’ samo komicna kulminacija.

   1. Kongres je zajedno Senat i House. Zakone predlaze kongres. Predlog svakog zakona mora da krene iz House, da prodje Senat i potpise predsednik. Senat dakle moze da blokira nesto sto je krenulo iz House ali ne moze da bude „prava vlast“ i pokrece zakone u kongresu ako nema vecinu u House. Moze da obstruira. Postoji nacin da se zaobidje Senat, po zakonu, ako se neki predlog koji krece iz Kongresa (predlozen u House) vrati nekoliko puta i ne moze da stigne do predsednika. Dakle i ta obstrukcija ima limit.

2. „Ove godine postoji oko deset država na koje su kandidati bacili svoje vreme i novac, a upravo te države imaju najveći uticaj u odlučivanju ko će biti pobednik na američkim predsedničkim izborima.“
   Znači, ko uloži više novca može da pobedi i vlada Oligarhija kojoj i sam pripada. A to su 1% Sotona, kako bi ih nazivao Isus, koje poseduju 99% celog kapitala Amerike.. No ne da pobedi neko koji bi da građanima 99% cele polulacije, kojima, inače, pripada samo 1% kapitala na raspolaganju, bude bolje. Niti će glasačima biti bolje, niti su izbori demokratski, jer to nebi nikako dozvolila Oligarhija koja vlada. A zna se da Amerika kontoliše 25% celog svetskog bogastva. Kakve psihičke probleme je imao Milošević da to nije uočio dok je radio u NJujorku, već kao ludak usmerio Srbiju da se suprostavi Americi. Ludak za primer. Ovaj sadašnji bi da svakom liže ruke samo da ostane na vlasti jer pati od Egonarcizma.

   1. prijatelju Milosevic i jeste bio njihov cova dok ga nisu pustili niz vodu kao sto su i ovi sadasnji (i bivsi) po citavom regionu (pitam se pitam sta je sa Crnom Gorom?) i kao sto ce i ove sadasnje da eventualno puste niz vodu. Ako smo sigurni da su nam za ratove krive strane sile (i da smo mi pravo fini) onda moramo spoznati cinjenicu da su i politicari kao i mediji od osamdesetih naovamo njihov alat. Ne zavaravajmo se da je u Americi demokratija farsa a kod nas bajka, pre ce biti basna. Znas „Bosna u basni“ od Bolera? Samo 15k pregleda

3. Nakaradan sistem. Totalno besmislen.

   1. Bez tog nakaradnog i besmislenog sistema svi predsednicki kandidati bi se u kampanji i dok su na vlasti orijentisali na 5-6 velikih gradova u 4-5 velikih drzava u kojima se nalazi preko 50% stanovnistva i zaboravili na ostatak drzave. Kao sto je u Srbiji svako zaboravio na sve osim Beograda. Ako se i seti neceg seti se Nisa ili, na primer, Novog sada ako bas mora. Ako bi milion glasaca iz Beograda osvojilo jedan elektorski glas za predsednika, milion iz Vojvodine 2 a milion iz juzne i narocito istocne Srbije 3 elektorska glasa predsednik i drzava bi drugacije razmisljali i ponasali se. Srbija se, srecom, odlucila za smisleni nacin da ne samo obesmisli Srbiju kao drzavu vec i da je bukvalno opustosi.