Zašto Zagreb nema ambasadora u Moskvi?

To se da zaključiti iz intervjua koji je za Defense News dala Kolinda Grabar Kitarović, predsednica Hrvatske kojoj se sve češće prigovara da povremeno zaboravlja da više nije pomoćnica generalnog sekretara NATO, kao što se hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću prigovara da još ne može da iskoči iz kože poslanika Evropskog parlamenta.

Hrvatska predsednica je izrazila zabrinutost zbog nestabilnosti susedne Bosne i Hercegovine. Ona je pomenula radikalizaciju islama u toj državi, ali je težište stavila na separatistički rizik već održanog i mogućih novih referenduma u Republici Srpskoj u kontekstu širenja ruskog uticaja u regionu.
„A pošto je Rusija prilično uključena u hibridno ratovanje, te postoje snažne veze između predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika i Rusije tu bismo onda imali ruski utjecaj kroz oružje, taktiku, obavještajni rad informiranjem i dezinformiranjem“, rekla je Grabar Kitarović i ocenila da je „važno i pozitivno uključiti Rusiju unatoč atmosferi koju stvaraju Kremlj i Vladimir Putin“.
U hrvatskoj javnosti postoje ozbiljne razlike u gledanju na ulogu Hrvatske u tekućem sporu između Zapada i Rusije, iako opredeljenje da je „Hrvatska na Zapadu“, niko ne spori.

Plenković izazvao mrzovolju

Dolaskom Andreja Plenkovića na mesto hrvatskog premijera, ozbiljno je ojačala politička struja koja smatra da Hrvatska, budući na samoj granici ruskog uticaja u Bosni i Hercegovini i Srbiji, tu treba da ima zapaženu ulogu, naročito preko BiH. „Uostalom, ukoliko se Hrvatska povuče iz regije – ma koliko riječ nekima smetala – ‘ispražnjeno’ mjesto zauzet će Srbija“, piše Večernji list. Unutar Hrvatske je bosanski iskorak Plenkovićeve vlade, budući da bi veliku državu Rusiju mogao da tangira samo indirektno, uglavnom naišao na dinamične razlike u jedinstvu.
Ambicija Plenkovića da nešto protiv ruskog uticaja poradi i na ukrajinskom planu, izazvala je, međutim, mrzovolju i među hrvatskim javnim radnicima koji uvek pozdravljaju oštar stav svoje zemlje u regionalnim sporovima. Iako je hrvatski premijer posle govorio o dobrim namerama u vođenju „visoke spoljne politike“, HDZ-ovom pogledu na svet veoma bliski Milan Ivkošić u istom Večernjem listu ga je spustio s tih visina ocenom da „izlaže Hrvatsku nemilosti Rusije“ kako bi se „svidio gazdama iz EU“, a upotrebljene su tu i teže reči poput „sluganjstva“ i „obmanjujućeg mita evropejstva“.

Na sajtu ruske ambasade u Zagrebu navodi se da su dve zemlje 2008. godine imale trgovinsku razmenu vrednu 2,28 milijarde evra i da je te godine Hrvatsku posetilo 176.000 ruskih turista. O takvim brojkama danas ne može biti ni reči. Vrednosni izrazi razmene između EU i Rusije, pa i Hrvatske i Rusije, počeli su da padaju i pre ukrajinske krize, a zahvaljujući ekonomskoj krizi i kretanjima kursa, tek Hrvatska ne spada u one države koje ruska zvanična statistika prati kao značajne za rusku spoljnu trgovinu ili turizam. Međutim, ruski ambasador u Zagrebu je sredinom ove godine izračunao da štete koje trpi hrvatska poljoprivreda zbog ruskih sankcija iznose 50 miliona evra. Pad robne razmene između dve zemlje meri se visokim dvocifrenim stopama, a pad broja ruskih turista u Hrvatskoj za devet meseci 2015. godine u odnosu na devet meseci 2014. godine iznosio je visoki 41 procenat i, upoređujući stope, bio je dvostruko veći od prosečnog pada broja ruskih turista u celoj EU.

Hrvatska redovno izražava nezadovoljstvo zbog vojnih vežbi Rusije, Srbije i Republike Srpske, a i pored male više tehničko-demokratske bure u Hrvatskom saboru, Hrvatska će svoje vojnike poslati u baltičke države, u okviru NATO , a pod komandovanjem Nemačke. Zagreb je, uz optužbe za špijunažu, sredinom ove godine otkazao gostoprimstvo jednom službeniku Ruske ambasade, a Moskva je odgovorila merom malo višeg nivoa: otkazala je gostoprimstvo savetnici Hrvatske ambasade. Hrvatske novine su se u najboljem lekareovskom maniru neki dan pozabavile i jednim ruskim špijunom koji je pod lažnim imenom Henty Frith stolovao u Španiji, ali je, prema saznanju novinara koji je priču plasirao, često boravio u Hrvatskoj, a posebno su ga zanimale stvari oko gasovoda.

Hrvatska stručna i šira javnost povremeno je, kad bi taj projekat izgledao nadomak realizaciji, izražavala nezadovoljstvo što se Hrvatska nije kao tranzitna zemlja uključila u gradnju gasovoda Južni tok i zavist prema Srbiji što će skidati kajmak tako značajne investicije, hrvatski političari su, međutim, ostali u toj stvari zbunjeni, ali odani otvorenim američkim preporukama o energetskoj nezavisnosti i obećanjima o pomoći da se ta nezavisnost i održi. Mada je bilo faza kad su hrvatski mediji bili puni analiza o tome da će ruske nafte kompanije, oslonjene na ogromne ruske nafte resurse, na kraju progutati i kompaniju INA i da je MOL samo usputna stanica, ta se tema pretvorila u odlučno hrvatsko odbijanje i nepopustljivo rusko navaljivanje.

Opštenje oštrim komentarima

Sudeći po sajtu Ministarstva inostranih poslova Rusije, Rusi vole da opšte s Hrvatima oštrim komentarima, pa su jednim takvim u jesen 2014. godine oštro protestovali zbog posete Zagrebu američkog senatora iz Konektikata K. Marfija koji je, po ruskim saznanjima, ubeđivao hrvatske rukovodioce da nikako udeo u naftnoj kompaniji INA ne prodaju ruskom kapitalu ukoliko dođe do raskidanja posla s Mađarima. Rusi su, tim povodom, Amerikance optužili da političke krize koriste kako bi nesavesnim postupanjem svome biznisu obezbedili privilegovani položaj. Jutarnji list je maja ove godine, iz svojih izvora, preneo poruke iz govora tadašnjeg evroparlamentarca Davora Štira Glavnom odboru HDZ-a u kome je insistirao na ulozi Hrvatske kao brane prodoru kapitala sa istoka u strateške sektore. Opomenut u intervjuu ovom listu o ovim stavovima Štira, više nego agilni ruski ambasador u Zagrebu Anvar Azimov ostao je miran i odlučan: Rusija je i dalje spremna da kupi kontrolni paket u INA-MOL, i još više, da učestvuje u privatizaciji Hrvatske elektroprivrede, gradnji termo i hidroelektrana u Hrvatskoj, da učestvuje u istraživanju naftnih i gasnih nalazišta u Hrvatskoj, a Gasprom i Rosnjeft su spremni da Hrvatskoj isporučuju energente bez posrednika i po razumnim cenama. Koliko se dugo ovako uporna ponuda može zanemarivati?

Hrvatska već godinu dana nema ambasadora u Moskvi. Prethodni ambasador Igor Pokaz zahvalio se i posvetio biznisu. Poznavaoci hrvatskih diplomatskih prilika smatraju da su razlozi zbog kojih Zagreb propušta diplomatsko prisustvo u jednoj tako velikoj zemlji pomešani: odlazak bivšeg ambasadora desio se u vreme kad je Hrvatska bila u tenzičnoj kohabitaciji (Grabar Kitarović, Zoran Milanović), a zatim su se u godinu dana dvaput desili parlamentarni izbori. Ali, ta „spoljnopolitička glupost“ ima još dva oslonca. Rusija je kao spoljnopolitička tema u Hrvatskoj zapuštena od početka 1991. godine, tvrdi Anđelko Milardović, direktor Instituta za evropske i globalizacijske studije koji je neki dan u Zagrebu organizovao veliki skup o odnosima sa tom zemljom. Bivša ministarka inostranih poslova Vesna Pusić je spominjala da ima odličnu kandidatkinju za to mesto, ali, smatra Milardović, sem bivšeg hrvatskog ambasadora u Moskvi Boža Kovačevića i nekoliko novinara koji su iz Moskve izveštavali, Hrvatska nema kadrova za takve poslove. „Bogoljub Lacmanović je dugo izveštavao iz Moskve, ali on nije u diplomaciji“, kaže Milardović. Ove unutrašnje stvari dobro su se uklopile u hrvatski pokazni stav prema Rusiji. „Malo se nas sad tu gura da idemo u vatru, a ne znam zašto bih ja išao u vatru za tuđe interese“, kaže Milardović.

Jutarnji list sad tvrdi da se Hrvatska usaglasila: ambasador u Moskvi biće Jakov Despot, predstavnik Hrvatske privredne komore u RF.