Zašto zemlje grade nove gradove na mestima sa visokim rizikom od poplava?

Između 1985. i 2015, broj naselja – od malih sela do mega-gradova – sa najvećom izloženošću opasnosti od poplava je porasla za 122 odsto, prema podacima u studiji objavljenoj juče u časopisu Priroda.

„U vreme kada bi ljudska naselja trebalo da se adaptiraju klimatskim promenama, mnoge zemlje zapravo ubrzano povećavaju svoju izloženost poplavama“, rekao je za CNN Paolo Avner, viši ekonomista u Svetskoj banci i vodeći autor studije.

„To je zabrinjavajuć trend, naročito dok se zbog klimatskih promena širom sveta intenziviraju katastrofalne poplave“, dodao je.

Istraživači su analizirali globalne skupove podataka o opasnostima od poplava i godišnje podatke o otisku naselja koji pokrivaju tri decenije između 1985. i 2015. kako bi razumeli populacije koje su najviše pogođene rizikom od poplava.

Ustanovili su da se tokom ovog perioda, u kojem su naselja u svetu porasla za 85 odsto, urbanizacija odvijala mnogo brže u zonama sa visokim rizikom od poplava nego u oblastima u kojima je rizik nizak.

Izloženost svim tipovima poplava je u porastu, ali ranjivost na priobalne poplave raste najbržim tempom, dodaje se.

Istraživači su zaključili da su rizici znatni širom svih regiona u svetu i svim prihodovnim grupama, ali neki se suočavaju sa višim rizikom od drugih.

Izloženost je najviša u Istočnoj Aziji i u regionu Pacifika, a najniži u Severnoj Americi i podsaharskoj Africi, ukazuje se u izveštaju.

Zemlje sa višim srednjim prihodom imaju najveću razmeru novih ljudskih naselja u zonama sa najvišim rizikom od poplava.

U tome prednjači Kina, koja je doživela veoma brzu urbanizaciju i u kojoj se nalazi gotovo polovina od svih novih naselja izgrađenih u oblastima sa visokim rizikom od poplava između 1985. i 2015.

Dok su zemlje sa višim prihodima imale relativno spor rast u poplavama sklonim zonama tokom perioda od 30 godina, mnoge – uključujući SAD, Japan i Holandiju – su već imale veliki broj naselja u područjima sa velikim rizikom od poplava pre 1985. i morale su da potroše velike sume novca kako bi ih zaštitile, navodi se u izveštaju.

Postoje mnogi razlozi zašto je izgradnja na zemljištu sklonom poplavama u porastu, ali oskudica je glavni pokretač.

Zemljište koje je bezbednije od poplava je većinom već izgrađeno, što znači da se nova izgradnja neproporcionalno odvija u poplavnim ravnicama i drugim područjima koja bi ranije bila izbegavana.

U Vijetnamu, na primer, gde je izgrađeno oko jedne trećine priobalnog zemljišta, primorani su na novu izgradnju na rizičnom zemljištu, ustanovili su istraživači.

Ponekad se pretpostavlja da će ekonomske prilike nadmašiti rizik od poplava, kao na primer u većim lučkim gradovima, zajednicama na obalskim područjima ili u turističkim oblastima.

Drugi razlozi uključuju nedostatak podataka o poplavama, loše urbano planiranje ili slabu regulaciju.

Jugozapadna Florida, koja je u opasnosti od sve ozbiljnijih uragana, je doživela eksploziju populacije zahvaljujući svom sunčanom vremenu i relativnoj jeftinoći.

Do tog porasta je došlo pošto je država ublažila pravila o izgradnji u područjima visokog rizika.

U izveštaju je preporučen niz akcija za kreatore politika i planova, uključujući investicije u spremnost na katastrofe, sisteme za rano upozoravanje i planove za evakuaciju u oblastima u kojima je rizik od poplava već visok, kao i revizije planova upotrebe zemljišta o pravila izgradnje u oblastima gde je rizik u porastu.

Robert Nikols, profesor klimatske adaptacije na Univerzitetu Istočne Anglije koji nije učestvovao u studiji, kaže da je metodologija izveštaja robustna i da njegovi zaključci „jesu novi ali ne i iznenađujući“.

Iako se često stavlja snažan naglasak na „veće ili češće poplave“, rekao je on za CNN, „na rizik od poplava utiču i promene u izloženosti i ranjivosti – ako se one povećavaju, povećava se i rizik“.

Studija pokazuje da se izloženost značajno povećava, dodao je on.

„Ovo je zabrinjavajuće jer obrasci razvoja povećavaju rizik bez klimatskih promena – a klimatske promene će dodatno pogoršati ove rizike u budućnosti“, zaključio je Nikols.