Zatvorenici u kampanji Majkla Blumberga

Ovaj demokrata milijarder kaže da je odmah pošto je to saznao „prekinuo sve veze“ sa posredničkom firmom koja upravlja sa dva kol centra u državnim zatvorima.

On tvrdi da je saznao da je ta firma iskorišćavala radnu snagu iz zatvora tek pošto je primio poziv od jednog novinara.

O tom slučaju je prvi izvestio novinski sajt Intersept, a Blumberg je potvrdio priču ubrzo posle toga. „Mi ne podržavamo takvu praksu i potrudićemo se da naši posrednici mnogo pažljivije proveravaju sve podugovorne strane koje angažuju“, rekao je bivši gradonačelnik NJujorka. On je ušao u predizbornu trku u novembru, sa jednom od najvećih reklamnih političkih kampanja ikad.

Prema pisanju sajta Intersept, Blumberg je preko posredničke firme iznajmio kompaniju ProKom, koja rukovodi sa dva kol centra u državnim zatvorima u Oklahomi, da organizuje telefonske pozive za njegovu kampanju.

Anonimni izvor je za Intersept rekao da su sa zatvorenicima napravljeni ugovori da obavljaju telefonske pozive iz bar jednog od ovih zatvora – u pitanju je ženski zatvor sa minimalnim obezbeđenjem, koji ima kapacitet za preko 900 zatvorenika. Met Eliot, portparol Popravnog centra Oklahome, rekao je za Si-Bi-Es njuz da zatvorenici mogu da zarade oko 1,45 dolara na sat radeći u kol centrima.

„Verujemo da ovakva vrsta posla pomaže da se zatvorenici pripreme za izlazak iz zatvora“, izjavio je Eliot.

Blumbergov dugogodišnji portparol Stju Lozer je u jednom tvitu napisao da kampanja „nije znala“ da je „posrednik posrednikovog posrednika koristio zatvorsku radnu snagu“.

„Nismo znali za to i nikada to ne bismo dozvolili. Ne podržavamo takvu praksu i odmah smo prekinuli saradnju sa firmom ProKom i ljudima koji su je angažovali“, naveo je Lozer.

Pre nego što je uspostavio mas-medijsku imperiju, Blumberg je zaradio milijarde kroz pružanje finansijskih informacija.

NJegovo bogatstvo, prema Forbsu, procenjuje se na 52 milijarde dolara, što je 17 puta više od Donalda Trampa.

Od kada se priključio predsedničkoj trci, potrošio je 59 miliona dolara na reklamnu kampanju, a nedavno istraživanje pokazalo je da ima podršku pet odsto demokratskih glasača. Bivši potpredsednik DŽozef Bajden, senator Berni Sanders i senatorka Elizabet Voren trenutno vode u trci za stranačku nominaciju.

Po američkom ustavu ropstvo je zakonom zabranjeno, ali 13. amandman dozvoljava da zatvorenici budu primorani na rad zbog krivičnih dela koje su počinili.

Neke vrste takvog rada su dobrovoljne, dok neke to nisu, a oni koji ne pristanu na rad mogu da budu kažnjeni.

U prošlosti su mnoge privatne firme koristile takozvanu „zatvorsku ponudu“ kao alternativu za jeftinu radnu snagu u stranim zemljama.

Zatvorenici su korišćeni za različite radne zadatke, kao što je pakovanje Starbaks kafe i proizvodnja donjeg rublja.

Neki od njih su plaćani jedan dolar dnevno da učestvuju u borbi protiv šumskih požara u Kaliforniji prošle godine. Pristalice ovakve prakse kažu da ona podstiče lokalnu ekonomiju i pomaže da se smanji broj ponovnih osuda tako što se zatvorenicima obezbeđuju prihodi i nove veštine.

Ali kritičari tvrde da je zatvorski rad eksploatacija i da daje prioritet profitu privatnog sektora umesto rehabilitaciji zatvorenika. Prošle godine su zatvorenici i zatvorenice organizovali mirne zatvorske štrajkove širom 17 američkih država kako bi skrenuli pažnju na uslove u zatvorima.

Među zahtevima organizatora je, između ostalog, bilo i to da se stavi tačka na „zatvorsko robovanje“ tako što bi se zatvorenicima davale odgovarajuće plate. Predvodnici štrajka su kasnije kažnjeni slanjem u samice i oduzimanjem „privilegija“ za komunikaciju.