Zaustavljen nalet nemačkih Zelenih

Jasni pobednici su dosadašnji premijer Rajner Hazelof i njegova Hrišćansko demokratska unija (CDU).

Osvojili su, što se smatra iznenađenjem, 37,1 odsto glasova, što je za više od 15 odsto više u odnosu na Alternativu za Nemačku (AfD) kojoj su predizborne ankete prognozirale pobedu.

Šef CDU-a na nivou Nemačke i kandidat za kancelara Armin Lašet rekao je da će ta partija nastaviti da vodi centrističku politiku, da se to u kampanji za savezne izbore neće promeniti „ni za milimetar“.

Izbori u Saksoniji-Anhaltu su, prema njegovim rečima, pokazali da građani takvu politiku podržavaju.

Kada je reč o AfD-u, ali i Levici (Die Linke), Lašet je rekao da je CDU „tvrđava protiv ekstremizma“.

Predizborne ankete koje su sugerisale drugačiji ishod prokomentarisao je rečima da odlučuju birači, „a ne testovi i istraživanja“.

Hazelof, piše minhenski Zidojče cajtung (SZ), postizbornu koaliciju želi da pravi sa drugim strankama centra, odnosno sa Socijaldemokratskom partijom Nemačke (SPD) i liberalima (FDP).

Svojim glasanjem, rekao je, birači su pokazali očekivanje da postoji stabilnost.

On ipak nije precizirao sa kim bi CDU u pokrajinskoj skupštini želela da formira većinu.

Saradnju sa Levicom i AfD-om je isključio još pre glasanja.

SZ piše o više teoretskih većinskih opcija koje svoje nazive nose prema zastavama: o koaliciji „Kenija“ koju bi činile CDU, SPD i Zeleni, koaliciji „Nemačka“ formiranu od CDU-a, SPD-a i liberala i o „Jamajci“ koju bi formirale CDU, Zeleni i liberali.

Manje je verovatna koalicija CDU-a i SPD-a.

Nedeljni izbori nagoveštavaju da će šanse Zelenih da na saveznim izborima izbiju na prvo mesto biti mršave i da bi se to moglo dogoditi jedino ako u CDU dođe do novih skandala, poput onog sa nabavkom maski tokom pandemije ili ako bi Lašet napravio neke ozbiljne greške, smatra Manfred Giler, šef istraživačkog instituta Forsa.

Trend je takav da CDU ostaje najjača stranka, a slaba podrška Zelenima u istočnim delovima Nemačke pokazuje da su oni još udaljeni od cilja da postanu takozvana narodna stranka, odnosno jedna od najvećih na nacionalnom nivou, rekao je Giler.

„Zeleni ostaju zapadnonemačka partija velikih gradova. To je zato što se oni koncentrišu na temu zaštite životne sredine, dok industrijsku osnovu našeg prosperiteta zanemaruju“, piše komentator lista Handelsblat Tomas Zigmund.

U Saksoniji-Anhaltu Zeleni su imali, navodi, malo sluha za deindustrijalizaciju koja se odvijala posle ujedinjenja Nemačke, u pokrajini koja je bila industrijsko srce bivšeg DDR-a.

U nedelju su Zeleni tamo osvojili tek nešto više od pet odsto glasova.

Na ruku Zelenima ne ide ni to što je otkriveno da njihova liderka i kandidatkinja za kancelarku Analena Berbok prima, osim poslaničke, i platu od stranke, i što je u svojoj biografiji netačno navela neke podatke.