Zavadi pa vladaj: Kako je Rumunija izgubila rat protiv korupcije

Nešto pre deset sati, jedne tople letnje večeri, Liviju Dragnea je izašao na binu na bukureštanskom Trgu pobede, gde ga je mnoštvo ljudi sa rumunskim zastavama dočekalo ovacijama.

U ispeglanoj beloj košulji, bez kravate, spustio je ruku na bok i čekao da se masa utiša, dok su na velikom ekranu iza njega promicale reči „teror“, „neizvesnost“, „žrtva“ i „strah“.

Mnogi od 150.000 ljudi koji su došli na miting održan tog 9. juna 2018. stajali su pred zgradom vlade još od jutra, pošto su ih autobusima dovezli iz svih krajeva zemlje. Došli su da vide čoveka za koga se veruje da je najmoćnija figura u rumunskoj politici.

Dragnea, pedesetšestogodišnji lider vladajuće Socijaldemokratske partije, PSD, započeo je govor odmerenim tonom koji je odudarao od njegove senzacionalističke teme.

Rumunska demokratija, rekao je, izložena je napadima „duboke države“ koja se skriva u senci, a među njenim „emisarima“ su tužioci, agenti tajnih službi, novinari i nevladine organizacije finansirane iz inostranstva.

„Nagovaraju nas, prete i ucenjuju da prijavljujemo naše rođake, naše prijatelje, naše kolege, čak i ljude koje nikada nismo sreli“, rekao je, prizivajući tako sećanja na tajnu policiju Sekuritate, koja je terorisala Rumune u komunističkoj prošlosti.

„Nije čak ni važno da li ste krivi ili ne.“

Kada se na velikom ekranu na trenutak pojavila slika snajperskog nišana, Dragnea je usmerio paljbu na Državnu agenciju za borbu protiv korupcije, DNA.

Rumunska agencija za borbu protiv korupcije proslavila se hapšenjem moćnika u jednoj od najkorumpiranijih zemalja u Evropi. Tako je postala omiljena meta zakonodavaca iz PSD-a, koji je optužuju da igra prljavo da bi osigurala osuđujuće presude.

„Korumpirani tužioci su i dalje tu“, rekao je Dragnea. „Videli ste ih na televiziji kako fabrikuju slučajeve falsifikovanjem iskaza. Čuli ste kako prete svedocima. Šefica DNA je i dalje na položaju. Čuli ste je kako govori tužiocima da želi krupne zverke [istaknute političare].“

Masa je klicala. Dragnea nije pomenuo sopstvene sukobe sa DNA, uključujući sudsku bitku vođenu 2016, koja se okončala uslovnom dvogodišnjom kaznom zbog pokušaja nameštanja rezultata referenduma. U vreme mitinga u toku je bio proces protiv njega zbog zloupotrebe položaja; tužioci iz DNA su tražili zatvorsku kaznu od sedam i po godina.

Dva dana kasnije, za vreme sednice parlamenta koja se odvijala kasno uveče, zakonodavci su usvojili desetine izmena u rumunskom zakonu o krivičnom postupku, čime su tužiocima otežali posao. Usvojeni amandmani su samo poslednji u nizu paušalnih zakonskih izmena koje su podelile  zemlju.

Deset dana kasnije, najviši sud u Rumuniji je doneo odluku da je Dragnea kriv.

Osuđen je na tri godine i šest meseci, ali očekuje se žalbeni postupak. Sud je potvrdio da je Dragnea intervenisao da bi dvoje  sekretara lokalnog ogranka PSD-a zadržao na državnom platnom spisku u vreme kada je tamo bio šef lokalnog partijskog saveta.

Takva odluka je pobeda za DNA – ali niko u agenciji nije bio raspoložen za slavlje.

Za samo dve sedmice, njena harizmatična šefica Laura Kodruta Kovesi ostala je bez posla. Otpustio ju je ministar pravde posle petogodišnjeg angažmana koji ju je učinio heroinom globalnog pokreta za transparentnost državne uprave.

Aktivnosti DNA su danas praktično obustavljene, a njeni poslovi su se sveli na nekoliko manje važnih slučajeva. Agencija nema direktora, a insajderi strahuju da će sledeći šef biti poslušnik vlade.

Iza teorija zavere o „dubokoj državi“, koje širi PSD mnogi analitičari vide proračunat pokušaj da se nekada slavljena institucija pretvori u tigra od hartije, bez zuba i pod kontrolom političara.

„Niko to nije rekao tim rečima, ali čini se da PSD želi da zaštiti svoje članove [od mogućnosti istrage zbog korupcije]“, izjavio je Kodru Vrabi, ekspert za borbu protiv korupcije i domaćin podkasta o pravosudnom sistemu, za Balkansku istraživačku mrežu, BIRN.

Drugi komentatori tumače pad DNA kao neizbežnu posledicu šireg napada na nezavisnost sudstva, koji je izazvao velike proteste javnosti i doveo do poređenja sa neliberalnim režimima u Mađarskoj i Poljskoj.

„Prvo napadate pravosudni sistem, da ne biste morali da odgovarate za svoje buduće postupke“, objašnjava Elena Kalistru iz organizacije „Funky Citizens“ posvećene transparentnosti uprave.

„Onda iskoristite prednost parlamentarne većine da nametnete svoje zakonodavne programe, bez obzira na to šta svi ostali misle. Onda, kada evropske institucije reaguju, zauzmete nativistički stav… Počnete sa napadima na civilno društvo, preuzmete kontrolu nad medijima, i to je to.“

‘Krstaški pohod’

Dva sata pre nego što je smenjena 9. jula, Kovesi je stajala u mermerom obloženom hodniku na ulazu u sedište DNA u centru Bukurešta, okružena sa gotovo četrdeset tužilaca.

„Imam poruku za građane Rumunije“, rekla je novinarima. „Korupcija se može suzbiti. Nemojte odustajati.“

Njena smena je bila očekivana. Ministar pravde Tudorel Toader je započeo proces za njenu smenu u februaru, optužujući je da je, između ostalog, prekoračila svoje nadležnosti i narušila ugled Rumunije u svetu.

Predsednik Klaus Joanis, bivši lider opozicione Narodne liberalne partije i poštovalac rada Laure Kodrute Kovesi, prvo je odbio da je otpusti. Međutim, u maju je Ustavni sud dao tumačenje da predsednik nema pravo da poništi odluku ministra pravde, pa je Joanis nevoljno potpisao nalog za njeno uklanjanje sa funkcije.

Četrdesetpetogodišnja Laura Kodruta Kovesi, bivša profesionalna košarkašica, postala je gigantska figura u očima mnogih Rumuna kojima je dosta endemske korupcije. Prošle godine, u izveštaju Corruption Perceptions Index organizacije „Transparency International“, među državama članicama EU jedino su se Bugarska i Mađarska kotirale lošije od Rumunije.

Od osnivanja 2003. godine, u okviru programa priprema za priključenje Rumunije Evropskoj uniji 2007, DNA je otvorila 43.000 istraga, predala sudu 12.300 ljudi i podigla optužnice protiv 23 bivša i sadašnja ministra, uključujući bivšeg premijera Adrijana Nastasea, koji je završio u zatvoru.

„Toga nema u drugim tranzicionim zemljama kao što su Ukrajina, Moldavija ili Bugarska“, rekao je Hartmut Rank, šef programa za vladavinu prava za jugoistočnu Evropu u Fondaciji „Konrad Adenauer“ u Bukureštu. „Broj slučajeva pokazuje da je problem ovde ozbiljno shvaćen.“

Kovesi – koja je imala 33 godine kada je postala najmlađi generalni tužilac, a 40 kada je 2013. godine došla na čelo DNA– nadgledala je sprovođenje 4.000 postupaka kao šefica agencije, što njen mandat čini najplodnijim u istoriji.

Laura Kovesi ima razvijen osećaj za dramu. Godine 2014, maskirani policajci su upali u restoran u Konstanci da uhapse bivšeg gradonačelnika Radua Mazarea. Pre dve godine, policajci su na oduševljenje fotografa paradirali ispred prostorija DNA sa ministarkom rada Lijom Olgutom Vasilesku vezanom lisicama.

Mazare je u maju osuđen na šest i po godina zatvora zbog zloupotrebe položaja prilikom prodaje zemlje na obali mora u državnom vlasništvu, ali u međuvremenu je pobegao na Madagaskar.

Ministarka Vasilesku je optužena za primanje mita i lobiranje, ali sudije su je oslobodili i vratili njen predmet u DNA radi dopunskih istraga. Ona tvrdi da DNA kuje zaveru da je optuži za desetine slučajeva korupcije.

Laura Kovesi je odbila da nam da intervju nakon smene, ali u maju je već govorila za BIRN o svom radu.

„Ako pogledate kategoriju ljudi koje podvrgavamo istragama, videćete da su u pitanju gradonačelnici, predsednici okružnih saveta, članovi parlamenta, razne kategorije profesionalaca“, rekla je, sedeći u svojoj kancelariji ukrašenoj slikama svetaca i košarkaškom loptom na staklenom postolju, što je podsećanje na njenu sportsku prošlost.

„Imali smo ljude iz raznih partija. Ranije se tvrdilo da DNA istražuje samo pripadnike jedne partije. Istrage DNA su sprovođene u gotovo svim državnim institucijama.“

Do 2015, nacionalna istraživanja javnog mnjenja su pokazivala da joj Rumuni veruju više nego poglavaru Pravoslavne crkve – i znatno više nego svojim izabranim predstavnicima.

Iste godine, telefonska anketa o biznisu i korupciji koju je na 300 ispitanika sprovela organizacija „Flash Eurobarometer“ po narudžbini Evropske komisije pokazala je da su Rumuni pesimističniji od stanovnika drugih zemalja EU u pogledu raširenosti korupcije, ali da su istovremeno zadovoljniji načinom na koji se vodi borba protiv korupcije.

Strana štampa je hvalila Kovesi. Tako je Economist 2016. objavio da će ona „očistiti“ rumunsku politiku. Guardian joj je dao titulu „krstaša“ u borbi protiv korupcije. Za BBC, ona je bila „kontroverzna zvezda“, koja je stekla poverenje javnosti i možda previše moći.

‘Šakom o sto’

Ne iznenađuje to što je Laura Kovesi stekla neprijatelje. Mnogi od njih su osvojili vlast na parlamentarnim izborima 2016, kada je PSD osvojila prvu udobnu većinu posle 2004, kao veći partner u koalicionoj vladi.

„Posledice [borbe protiv korupcije] uključuju i bes zastupnika mnogih političkih i ekonomskih interesa u zemlji“, rekao je Mark Gitenštajn, ambasador SAD u Rumuniji od 2009. do  2012. godine.

„Neki od optuženih su imali pristup firmama za odnose sa javnošću, vlasnici su televizija, a njihov osnovni cilj je diskreditacija integriteta sistema.“

Gitenštajn, diplomirani pravnik, dodaje: „Na fakultetu smo imali izreku za to: ako vam činjenice ne idu u prilog, insistirajte na zakonu; ako vam zakon ne ide u prilog, insistirajte na činjenicama; ako vam ni jedno ni drugo ne ide u prilog, tresnite šakom o sto. To optuženi sada rade.“

Početkom 2017, vlada pod vođstvom PSD-a je u parlamentu pokrenula kontroverzne zakonske reforme, što je izazvalo masovne proteste javnosti i osude međunarodne zajednice.

Vlada je reforme pravdala tvrdeći da Rumunija mora da uskladi svoje pravo sa EU direktivama o pretpostavci nevinosti optuženih, kao i da suzbije sile „duboke države“ koje navodno ugrožavaju demokratiju.

Njihovi kritičari kažu da su reforme ugrozile nezavisnost sudstva i vladavinu prava.

U januaru 2017, kabinet je pokušao da zaobiđe parlament tako što će po hitnom postupku doneti uredbu kojom se praktično dekriminalizuju blaži oblici korupcije. Više od pola miliona ljudi je izašlo na ulice da izrazi svoj bes, što je prinudilo vladu da je povuče.

„Kada su videli da to ne funkcioniše, pomislili su: ’Hajde sa uklonimo šeficu – to će biti lakše’, i onda su usmerili napade na Lauru Kovesi,“, kaže bloger Vrabi.

Napadima su upravljali Dragnea i drugi istaknuti članovi parlamenta iz PSD, uključujući bivšeg ministra pravde Florina Jordačea koji je predložio uredbu zbog koje su Rumuni izašli na ulice, kao i Liviju Plesojanu iz donjeg doma.

Plesojanu je prošle godine organizovao protest ispred sedišta DNA, podsmevao se „hramu borbe protiv korupcije“ i zahtevao da šefica DNA, koju je optužio za plagiranje doktorske teze i zloupotrebu položaja, podnese ostavku.

„Korupcija se može suzbiti. Nemojte odustajati“

Laura Kodruta Kovesi, neposredno posle smene sa mesta šefice agencije za borbu protiv korupcije

Katalin Radulesku, član parlamenta iz PSD koji je 2016. dobio uslovnu kaznu od jedne i po godine posle istrage o primanju mita, takođe je žestok kritičar agencije. (Osuda za krivično delo u Rumuniji nije prepreka za učešće u radu parlamenta, ali jeste za članstvo u kabinetu.)

Dragnea, Jordače, Plesojanu i Radulesku nisu odgovorili na zahteve za intervju niti su dostavili odgovore na upućena pitanja.

Neprijatelji šefice DNA ukazuju na ogroman broj istraga koje je pokrenula u svoja dva mandata – od kojih su mnoge bile protiv političara iz PSD – kao dokaz da sprovodi lov na veštice.

„To je kao da je medved pronašao ćup meda“, komentariše Elena Kalistru iz organizacije „Funky Citizens“, opisujući polet zakonodavaca iz PSD-a, koji su pošli u napad.

Napadima kritičara, koji je opisuju kao manipulatorku spremnu na sve samo da bi došla do skalpova poznatih ličnosti, pomogli su i procureli snimci sa sastanaka DNA na kojima je kritikovala tužioce da su prespori.

„Želim da osudimo premijera, koji je potpisao te ugovore“, čulo se kako Laura viče na jednom od snimaka, koji je emitovala „Antena 3“, TV stanica na strani PSD-a. Laura Kovesi je rekla da je njena izjava izvučena iz konteksta.

Ostali procureli snimci, koje je emitovala televizija nekoliko meseci kasnije pokazuju da su dvoje tužilaca iz DNA vršili pritisak na svedoka da im pomogne u falsifikovanju dokaza, kao i da je Laura Kovesi navodno znala za to.

Tu je zatim i otkriće da je potpisala tajni protokol sa obaveštajnim službama 2009. godine, kada je bila generalni tužilac, koji je tužiocima nadležnim za slučajeve korupcije omogućio da koriste usluge obaveštajne službe, uključujući i prisluškivanje.

„Povezali su tajnu službu sa pravosudnim sistemom, iako su ljudi govorili da to ne treba raditi i da je to idiotska ideja“, kaže Ovidiju Budusan, koji je bio prvi šef službe za borbu protiv korupcije 2000. godine, u agenciji koja je postojala pre DNA.

Kritičari su takođe optuživali Lauru Kovesi da je „zloupotrebu položaja“ koristila kao opštu kvalifikaciju za sve vrste slučajeva koje je slala na sud.

Godine 2015, 25 odsto postupaka DNA odnosilo se na zloupotrebu položaja – 601 od više od 2.374 slučaja, prema statistikama agencije. Taj udeo je 2016. godine opao za 16 odsto, a prošle godine za 13 odsto.

„Tumačenje ’zloupotrebe položaja’ u DNA je preširoko po mom mišljenju“, rekla je Laura Stefan, bivša direktorka u Ministarstvu pravde koja istražuje pravosudni sistem za potrebe ekspertske organizacije „Expert Forum“.

„Preterivanja i neuspesi“

Tvrdnje da Laura Kovesi pokazuje previše entuzijazma u isterivanju pravde donekle su potvrđene dobro poznatim slučajevima, koji su se završili oslobađajućim presudama, uključujući bivšeg ministra Viktora Pontu, koji je prošlog proleća oslobođen optužbi za primanje mita i izbegavanje poreza.

Dva meseca pre nego što je šefica službe smenjena, bivši član parlamenta iz PSD-a i finansijer partije Sebastijan Gita u odsustvu je oslobođen optužbi za lobiranje, ucene, vožnju bez dozvole i profitiranje od poverljivih informacija. Na prethodnom suđenju u septembru 2017, oslobođen je optužbi za mito i pranje novca.

Gita je bio predmet pet istraga za korupciju, od kojih su dve još u toku, pošto je DNA istražila navode da je nudio mito u zamenu za dobijanje državnih ugovora i 2014. nezakonito finansirao predsedničku kampanju Viktora Ponte. Gita je 2016. prebegao u Srbiju, gde pokušava da spreči izručenje. On poriče sve optužbe.

Među onima koji su optuženi pa oslobođeni tokom mandata poslednje šefice DNA nalaze se Kalin Popesku Taričeanu, lider Saveza liberala i demokrata, ALDE, manje partije u koaliciji koju predvodi PSD; bivši predsednik Ustavnog suda Toni Grebla; i Sorin Blejnar, bivši šef poreske uprave.

„Preterivanje je nezdravo“, rekla je Stefan. „A vidim preterivanja i neuspehe.“

Obim poslova u DNA danas je daleko od preteranog.

Agencija je objavila da je u septembru otvorila tri nova slučaja, uglavnom manjeg značaja.

U istom mesecu 2016. godine, otvorena su 32 nova slučaja i tada su se na meti istrage našli Ponte, Gita, vicepremijer Gabrijel Oprea, ministar unutrašnjih poslova Petre Toba i četiri gradonačelnika, svi osumnjičeni za različite oblike korupcije. Pored Ponteovog slučaja, koji se završio oslobađajućom odlukom koja je još u žalbenom roku, i slučaja Oprea, u kom je podignuta optužnica, ostale istrage su još u toku. Svi osumnjičeni tvrde da su nevini.

Privremena šefica DNA Anka Jurma, savetnica za međunarodne odnose u mandatu smenjene šefice, drži se po strani dok agencija čeka novog šefa.

Ministar pravde Toader je odbacio šest kandidata predloženih za ovaj posao, uključujući zamenika bivše šefice, Marijusa Jakoba i šeficu odeljenja DNA za istraživanje korupcije u sudstvu Florentinu Miriču.

Od tada je još šest kandidata ušlo u trku. Samo jedan od novih kandidata je radio za DNA.

Među novim kandidatima je i Toaderova izabranica, Adina Florea, pedesetdvogodišnja tužiteljka iz Konstance na Crnom moru, ćerka člana lokalnog saveta PSD.

Toader je rekao da će predsedniku Joanisu poslati predlog da se Florea postavi na čelo DNA čak i ako Vrhovni savet sudstva, CSM, nezavisno telo koje reguliše postavljanje sudija i tužilaca, to ne odobri.

Vrhovni savet sudstva je 19. oktobra odbio Floreu, koja je nedavno svedočila u tekućem postupku u vezi sa deklasifikovanim protokolom, koji je potpisan između generalnog tužioca i tajne službe koji je na jesen predočen javnosti.

Držeći se datog obećanja, Toader je ipak predložio Adinu Floreu. Nije odgovorio na naše zahteve za komentar.

Obrazlažući zašto bi trebalo da bude imenovana, Florea je dostavila izveštaj prepun kritičkih primedbi na račun DNA, koji je dostupan na veb-stranici Ministarstva pravde.

Veliki deo dokumenta ponavlja primedbe koje je Toader već izneo u februaru u evaluaciji rada prethodne šefice, kada je zahtevao njenu smenu.

To uključuje tvrdnje da je Laura Kovesi radila u tajnosti i da je prekoračila svoja ovlašćenja; da nije ništa preduzela kada su tužioci optuženi za etičke prekršaje; da je davala prednost najpoznatijim tužiocima prilikom dodeljivanja slučajeva protiv poznatih javnih ličnosti; da se više bavila ličnim obračunima nego propisnim istragama.

„Čak i na najvišem nivou, ponašanje koje odstupa od uravnoteženog i  profesionalnog pristupa bilo je očigledno“, pisala je Florea.

Tokom intervjua za televiziju „Antena 3“ u septembru, Toader je rekao da je način na koji je Florea u svom izveštaju „ukazala na dobre i loše strane rada DNA“ uverio komisiju u Ministarstvu pravde da je ona prava osoba za ovaj posao.

Predsednik Joanis je u novembru odbacio Floreu kao kandidatkinju za šefa DNA, koristeći se tehničkim propustom u postupku. Rekao je da ona još nije prošla proveru da li je ikada sarađivala sa tajnom policijom Sekuritate u vreme komunizma – što je preduslov za sve tužioce i sudije na visokim položajima.

Toader je odgovorio da Joanis nema pravo da se poziva na takvu proceduralnu grešku, jer je za proveru tužilaca nadležan Vrhovni savet sudstva, a ne predsednik. Pat-pozicija još traje.

Šta god da se dogodi sa ovom kandidatkinjom, njeni izgledi za zaposlenje su sasvim izvesni.

Polovinom oktobra je dobila posao kao zamenica šefa novog specijalnog odeljenja u službi generalnog tužioca, koje treba da vodi istrage protiv tužilaca i sudija.

Ovo odeljenje je formirano u okviru pravosudnih reformi koje sprovodi koalicija PSD-ALDE. Pre toga, preduslov za vođenje postupaka protiv sudija i tužilaca bila je pripadnost DNA.

Florea i šefica ovog odeljenja Florena Ester Sterči traže da se odeljenje transformiše u direktorat, kao što je DNA, organizaciju nezavisnu od generalnog tužioca.

Adina Florea je odbila da da svoj komentar, ali više lokalnih medija je citiralo njene izjave da će prihvatiti poziciju šefice DNA, ako joj predsednik ponudi to mesto.

„Problem nezavisnosti“

Elena Kalistru, aktivistkinja koja se bori za transparentnost državne uprave, opisala je postupak izbora nove šefice kao „neku vrstu predstave koju režira Tudorel Toader da bi pokazao da je ministar pravde pravi šef svih tužilaca“.

„Imamo ozbiljan problem sa nezavisnošću tužilaca“, dodala je. „Ako pogledamo primer Mađarske, gde je [premijer Viktor] Orban takođe reformisao pravosuđe, primetićemo da je najveći problem opadanje broja slučajeva, koji stižu do sudija.“

„Možete imati najnezavisnije i najkompetentnije sudije na svetu, ali ako ne možete da vodite istrage, to ništa ne vredi. Zato tužioci imaju suštinski važnu ulogu.“

U anketi organizacije „Flash Eurobarometer“ o percepciji pravosudnih sistema u kojoj je učestvovao 201 ispitanik, Rumunija je po svim indikatorima imala slabiji rezultat od proseka u EU. Rumuni više ne misle da sudije imaju dovoljne garancije nezavisnosti u postupanju i smatraju da su izloženi pritiscima vlade, političara i interesnih grupa.

Na mitingu u junu, lider PSD Dragnea je uveravao okupljene da će se reforme pravosuđa nastaviti po planu, šta god  o tome mislili oni koji „imaju koristi od nelegalnog sistema“.

U međuvremenu, kritičari vlade kažu da se hajka vodi i protiv bivšeg šefa i saveznika Laure Kovesi, generalnog tužioca Augustina Lazara, za koga mnogi veruju da je poslednja brana, koja još stoji između PSD-a i pravosudnog sistema pod opsadom.

Lazar, star 63 godine, poznat je po pokretanju postupaka protiv bivšeg predsednika Jona Ilijeskua i bivšeg premijera Petrea Romana za zločine protiv čovečnosti u vreme antikomunističkog ustanka 1989. godine, u kojem je poginulo više od 1.000 ljudi.

Njegova kancelarija takođe istražuje postupke policije za razbijanje demonstracija nakon što su vlasti reagovale na antivladine proteste od 10. avgusta 2018. suzavcem i vodenim topovima.

Ministar pravde Toader je krajem avgusta objavio na Fejsbuku da će uputiti komisiju za evaluaciju da ispita učinak Augustina Lazara na mestu generalnog tužioca – po istoj proceduri, koja je dovela do smene Laure Kovesi.

Toader je počeo iznošenjem otkrića postojanja protokola, koji je navodno 2016. potpisao Lazar, između generalnog tužioca i obaveštajnih službi koji  tužiocima omogućuje pristup tajnim podacima o nadzoru za potrebe svojih istraga.

Međutim, onda je 24. oktobra objavio da je zvanično pokrenuo proceduru za smenu Lazara po osnovu toga što nije prošao kroz postupak evaluacije pre nego što je stupio na mesto glavnog tužioca. Implicirajući da je Lazar dobio posao na nepropisan način, Toader je zatražio da ga predsednik Joanis smeni.

„Kako da gradimo slučajeve kada se sve na čemu radimo iznova ruši?“

Državni tužilac Augustin Lazar

Na burnoj konferenciji za štampu održanoj iste večeri, Lazar je rekao da Ministarstvo pokušava da destabilizuje pravosudni sistem.

„Kako da gradimo slučajeve kad se svakih nekoliko meseci sve na čemu smo kao tim profesionalaca radili iznova ruši?“, pitao je Lazar.

„Molim vas da mi oprostite na emocionalnom stanju u kom se nalazim, ali ja pred tim ne mogu da budem ravnodušan i verujem da prolazimo kroz važan trenutak, ne samo za moju karijeru, nego za Rumuniju.“

Nekoliko dana kasnije, Lazar je objavio da će tužiti Toadera za nepropisno otpuštanje.

Lazar je odbio da da intervju, pravdajući se prezauzetošću.

Evropska komisija je bila veoma kritična prema napadima na pravosudni sistem koje predvodi PSD.

U izveštaju objavljenom u novembru, Komisija je zahtevala od Rumunije da „odmah obustavi“ implementaciju novih zakona o pravosuđu, izmena u krivičnom zakonu i hitnih dekreta koji čine deo reformskog paketa vladajuće partije.

Takođe je zahtevala da se obustave smene i imenovanja glavnih tužilaca, kao i da Ministarstvo ponovo otvori postupak za imenovanja novog šefa DNA.

Potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans rekao je na konferenciji za štampu da su pritisci na pravosudni sistem uopšte „i DNA posebno, kao i niz drugih mera koje ugrožavaju napore u borbi protiv korupcije, doveli do nazadovanja u zemlji, što je za žaljenje.“

Kancelarija generalnog tužioca je iskoristila priliku da izda saopštenje kojim potvrđuje svoju rešenost da pokuša da ispuni preporuke Komisije.

Analitičari kažu da reči ovih dana ne znače mnogo.

„Zamislite pravosudni sistem kao zimsku jaknu“, predložio je ekspert za pravosuđe Vrabi. „Rukavi možda jesu prekratki, ali umesto da rešavaju taj problem, rumunski političari su odlučili da rajsferšlus zamene dugmadima. Ta dugmad nisu dobro poravnata, pa jakna ne može da se zakopča kada je napolju hladno, a rukavi su i dalje prekratki.“

Velika očekivanja

Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije, DNA, proizvod je aspiracija Rumunije da se priključi EU. Kada je zemlja posle 2000 započela pregovore o pristupanju, tadašnji premijer Nastase je iz Brisela dobio domaći zadatak: da efikasno reši problem korupcije ili da ostane van bloka.

Nastase je uredbom donetom po hitnom postupku preko noći osnovao organizaciju koja je prethodila DNA.

„To je bilo 2002. godine, kada je Rumunija imala obilje ispravno postavljenih zakona i institucija, ali u praksi to nije funkcionisalo“, seća se Laura Stefan, direktorka za politiku borbe protiv korupcije u Ministarstvu pravde od 2005. do 2007. godine.

„Kada su pravili ovu instituciju, verovali su da ona nikada neće raditi. Moramo da shvatimo da političari nikada neće dobrovoljno pristati na borbu protiv korupcije. Za njih je to samo sredstvo za ostvarivanje cilja, što je obično pristupanje EU.“

Kada je liberalni demokrata Trajan Basesku 2004. postao predsednik, DNA je počela da dobija zube. U mandatu ministarke pravde Monike Makovej, bivše aktivistkinje za ljudska prava, agencija je dobila mandat za slučajeve korupcije na najvišem nivou i zloupotrebe evropskih fondova.

U međuvremenu, nezavisnost tužilaca je ojačana usvajanjem tri „pravosudna zakona“, kako su ih nazvali pravni eksperti. Monika Makovej je javno podsticala DNA da otvara istrage i protiv najmoćnijih ljudi.

„DNA se posle toga brzo razvijala“, kaže Roksana Bratu, autorka knjige Korupcija, neformalnost i preduzetništvo u Rumuniji. „To je postala veoma moćna institucija, sa snažnom političkom podrškom i dosta novca.“

Laura Kodruta Kovesi je postala šefica DNA 2013., šest godina pošto se Rumunija pridružila Evropskoj uniji. Broj optužnica je u njenom mandatu porastao.

„DNA je pokazala da niko nije iznad zakona“, kaže Elena Kalistru, koja je osnovala organizaciju „Funky Citizens“, i dodaje da su mnogi videli Lauru Kovesi kao neku superheroinu, koja eliminiše korupciju.

„Uprkos svemu što se o njima priča, Rumuni žele da se osećaju kao da se pravda u njihovoj zemlji sprovodi. I oni žele heroje. Takva je kultura u kojoj živimo, a oni žele da vide da se nešto menja nabolje.“

Posle smrtonosnog požara u jednom noćnom klubu u Bukureštu 2015. godine, mnogi su očekivali da DNA osigura da pravda bude zadovoljena. Tužioci su pokrenuli postupak da bi ispitali da li je korupcija u državnoj upravi uzrokovala nesreću, ali nisu došli do takvih rezultata.

U januaru 2017, posle donošenja uredbe kojom su dekriminalizovani određeni oblici zloupotrebe položaja, više od pola miliona ljudi je demonstriralo protiv vlade, skandirajući: „Treba vam poslati DNA na vrata!“

Tužioci su pokrenuli postupak da utvrde da li su državni zvaničnici bili podmićeni da bi usvojili ovu uredbu, ali Ustavni sud se izjasnio da ispitivanje „političkih oportuniteta“ nije u nadležnosti DNA.

„Tu mora da se umeša civilno društvo i spreči širenje stava da se sve može rešiti kriminalnim dosijeom“, kaže Laura Stefan. „Bilo je dosta pritisaka na DNA da reši svaki problem koji postoji. Pošten odgovor s njihove strane glasio bi: ‘To nije naš posao’. Ali kako bi to prihvatilo društvo koje od krivičnog prava očekuje rešenje svakog problema?“

„Laura Kovesi u Srbiji“

Usvajanjem strategije borbe protiv korupcije zasnovane na radu tužilačke agencije koja rešava slučajeve korupcije na najvišem nivou i zloupotrebe EU fondova Rumunija je uspela da obezbedi prijem u EU. Taj model je inspirisao slične institucije u Španiji, Belgiji i Norveškoj.

Susedna Srbija, koja takođe želi da se priključi EU, usvojila je drugačiji pristup, formirajući dva tela za borbu protiv korupcije, bez prava podizanja optužnica: to su Agencija za borbu protiv korupcije i Savet za borbu protiv korupcije.

Eksperti smatraju da u zemlji koja pati od „endemske korupcije“, kao što pokazuje izveštaj organizacije „Transparency International“, ove dve institucije nemaju na raspolaganju dovoljno alata za preduzimanje akcije.

Na primer, Agencija za borbu protiv korupcije ima zadatak da osigura transparentno prikazivanje podataka o imovini javnih službenika. Ipak, ona nema na raspolaganju nikakve mere za sankcionisanje osim davanja opomena zvaničnicima ili predloga za njihovu smenu.

Borci za transparentnost državne uprave kažu da je političko mešanje vladajuće Srpske napredne stranke još jedna prepreka uspešnom radu agencije. Direktor Agencije za borbu protiv korupcije je bivši član ove partije i njen donator.

Ni naprednjaci ni Agencija nisu odgovorili na naša pitanja.

Nemanja Nenadić, direktor programa u organizaciji „Transparency Serbia“, rekao je da Savet za borbu protiv korupcije „nema nikakva ovlašćenja“.

„To je neobična institucija, verovatno jedinstvena na svetu“, kaže on. „Imaju dobru reputaciju jer su bili proaktivni i neke slučajeve su samostalno istraživali, ali to je posao koji može da obavi i dobar novinar – prikupljanje i analiza podataka.“

Savet bi trebalo da ima trinaest članova, uključujući predsedavajućeg, ali trenutno ih ima samo sedam. Članovi ne moraju biti pravni stručnjaci, ali očekuje se da budu „ljudi sa dobrom reputacijom u društvu, bez političkih veza i bez političkog programa“, rekao je potpredsednik Miroslav Milićević, koji je hirurg u penziji.

Svojim istraživanjima Savet je otkrio više od 20 slučajeva nezakonitih privatizacija u Srbiji i osvetlio vršenje političkog uticaja kroz vlasništvo na medijima, kažu stručnjaci.

Ali mnogi te uspehe pripisuju samo jednoj osobi: Verici Barać, koja je predsedavala Savetom od 2003. do 2012, kada je umrla od raka.

„Ona je bila veoma hrabar borac za ljudska prava, borila se protv rata, [srpskog autokrate] Slobodana Miloševića i mogula“, rekao je Milićević, koji je bio njen prijatelj i lekar.

Mnogi su u njoj videli srpsku verziju Laure Kodrute Kovesi, bivše šefice rumunske Državne agencije za borbu protiv korupcije. Obe su bile poznate po žustrom proganjanju visokih državnih službenika.

Na stolu u kancelariji Milićević drži sliku Verice Barać, pored buketa tamnih ruža.

„Bila je osoba koja nadahnjuje ljude“, rekao je. „Svu svoju energiju i zdravlje uložila je u ovo. To je ono što danas boli: uložili smo tako mnogo, a gde su rezultati?“

Joana Burtea je rumunska novinarka koja prati pravosuđe za tromesečni magazin DoR. Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE i Fondacija za otvoreno društvo, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom.