Završava se era Marija Dragija na čelu Evropske centralne banke

Na sastanku Upravnog saveta, od 25 članova, posmatrač je Dragijeva naslednica, bivša šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard koja stupa na dužnost 1. novembra.

Prelomni trenutak Dragijevih osam godina na funkciji bila je njegova izjava 26. jula 2012. da će ECB „učiniti sve što je potrebno za očuvanje evra, a verujte mi, biće to dovoljno“.

Taj zavet, potkrepljen obećanjem da će kupiti neograničene količine državnih obveznica ako je to potrebno za smanjenje prekomernih troškova zaduživanja, dobio je široko priznanje kao mera za smirivanje pritiska na finansijskom tržištu na zadužene vlade, poput Italije, čime je evropska valutna unija spasena s ivice katastrofe.

Ipak, poslednjih dana na funkciji Dragi se suočio s neviđenim pritiskom vlastitih zvaničnika protiv najnovijih podsticajnih poteza najavljenih 12. septembra.

Banka je snizila kamatnu stopu na prekonoćne depozite banaka sa minus 0,4 na minus 0,5 odsto, najavila je 20 milijardi evra mesečno za kupovinu obveznica počev od 1. novembra i to neograničeno, i najavila da će kamate ostati na sadašnjem, najnižem nivou dok se stvari definitivno ne okrenu nabolje.

Šefovi centralnih banaka Holandije, Nemačke i Austrije otvoreno su doveli u pitanje odluku, a nemačka članica uprave banke Sabine Lautenšleger, koja se protivila podsticanju kupovine obveznica kao preuranjenom, podnela je ostavku.

I sam Dragi je jasno stavio do znanja da će njegovom paketu mera biti potrebna pomoć nekih vlada tako da troše više na stvari poput infrastrukture, ali na taj poziv nije bilo odziva lidera evrozone.

Privreda evrozone se usporava zbog neizvesnosti trgovinskog spora SAD-Kina i neizvesnog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.

Uprkos ogromnom podsticaju tokom poslednjih nekoliko godina, inflacija od 0,8 odsto godišnje u evrozoni ostaje tvrdoglavo ispod cilja banke od nešto manje od 2,0 odsto što se smatra najboljim za ekonomiju.

Dragi je stimulativnim merama banke pripisao otvaranje 11 miliona radnih mesta od vrhunca nezaposlenosti u evrozoni 2013. godine, a je Lagard podržala njegov poziv vladama koje to mogu, da troše više, a da se manje fokusiraju na smanjenje deficita.