Završen pariski samit za finansiranje klime bez velikih dogovora

Skup svetskih vođa i šefova finansija završo se bez velikih objava mada organizatori jesu objavili obećanu mapu puta čiji cilj je da se ispuni obećanje francuskog predsednika Emanuela Makrona da se izvrši procena reforme međunarodnog finansijskog sistema tokom naredne dve godine.

„Moramo da budemo jasni, ako ne promenimo institucije svet će ostati isti. Oni koji su bogati će ostati bogati a oni koji su siromašni će ostati siromašni. Tako je to“, rekao je predsednik Brazila Luis Inacio Lula da Silva.

Nije postignut dogovor o globalnom porezu za emisije gasova sa efektom staklene bašte u međunarodnoj plovidbi, mada bi potencijalno mogao da bude usvojen na sastanku Međunarodne pomorske organizacije u julu. Novac bi mogao da bude usmeren na zemlje u razvoju da im pomogne da se suoče sa klimatskim promenama.

Nije jasno koje zemlje na samitu su podržale taj predlog koji bi mogao da bude važan korak ka tome da se industrija koja porizvodi veliku količinu štetnih gasova uključi u borbu protiv klimatskih promena. Francusko predsedništvo navelo je da 23 zemlje, koje nije imenovalo, podržavaju inicijativu.

Pomorski saobraćaj predstavlja gotovo tri odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte, prema Međunarodnoj pomorskoj organizaciji.

Skup nije imao mandat da donosi zvanične odluke ali Makron je obećao da će biti prihvaćen spisak stvari koje treba ostvariti i sistem praćenja kako se ostvaruju. U dokumentu od 15 strana objavljenom ubrzo posle kraja samita francusko predsedništvo se u velikoj meri oslanja na grupe kao što su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond.

To je slučaj kada se radi o promeni načina proračuna rizika za projekte u zemljama u razvoju i finansiranju projekata sa lokalnom valutom. Oba ta poteza bi mogla da smanje troškove zajmova koji su tipično mnogo viši za zemlje sa niskim primanjima koje obično imaju ogromne izazove u prilagođavanju klimatskim promenama dok se istovremeno bore sa siromaštvom i nizom drugih problema.

Tokom samita Svetska banka objavila je plan da obezbedi pauzu u otplaćivanju dugova za najosetljivije zemlje kada su pogođene krizom ili katastrofom.

Međunarodni monetarni fond je stavio na raspolaganje nekim osetljivim zemljama 100 milijardi dolara vrednih specijalnih prava vučenja. Zatim je francusko predsedništvo navelo da će Francuska podeliti 40 odsto svojih sredstava iz pandemije kovida-19.

Prvog dana samita objavljeno je nekoliko dogovora. Francuski zvaničnici naveli su da je Zambija postigla sporazum sa nekoliko kreditora uključujući Kinu da restrukturira zajmove u vrednosti od 6,3 miljardi dolara.

Senegal je postigao sporazum sa Evropskom uniom i zapadnim saveznicima da podrže njegove napore da poboljša pristup njegovoj energiji i poveća svoj udeo u obnovljivoj energiji na 40 odsto do 2030. godine.

Nevladine organizhacije i aktivisti za klimu rekli su da ima nekih pozitivnih dogovora na samitu ali smatraju da se nije otišlo dovoljno daleko.

Aktivisti su se nadali da će biti uveden porez za industriju fosilnih goriva kao i porez na finansijske transakcije ali to izgleda nije imalo mnogo podrške od bogatijih zemalja.

Skupu su prisustvovali mnogi zvaničnici iz zemalja koje su osetljive na klimu dok su od vo+a iz Grupe sedam najrazvijenih liberalnih demokratiji bili prisutni samo Makron i nemački kancelar Olaf Šolc. SAD je predstavljala ministarka finansija Džanet Jelen i izaslanik za klimu Džon Keri. Prisustvovali su i premijer Kine Li Ćijang, šef Svetske banke Adžej Banga i predsednica MMF-a Kristalina Georgijeva.