Završnica kampanje za predsedničke izbore, troje kandidata izjednačeno

„Radi se u stvari o izborima za predsednika vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), a ne predsednika države, koji ionako nema značajne ingerencije. Ti izbori su simbolički važni kao uvod u izbore u HDZ i parlamentarne izbore sledeće godine“, izjavio je Puhovski za agenciju Beta.

Prema predizbornim anketama, troje od ukupno 11 kandidata ima realne izglede za ulazak u drugi krug. To su aktuelna predsednica, kandidatkinja HDZ, Kolinda Grabar-Kitarović, kandidat Socijaldemokratske partije (SDP), bivši premijer Zoran Milanović i pevač Miroslav Škoro, iza kojeg stoje stranke desnice, koje su na prošlim izborima bile uz Grabar-Kitarović.

U maloj prednosti je Grabar-Kitarović, ali je razlika među kandidatima, prema anketama, na nivou statističke greške, svega nekoliko postotaka.

Puhovski kaže da mu se i dalje čini da najviše šanse za ulazak u drugi krug imaju kandidat levog centra, Zoran Milanović i jedan od kandidata desnice, odnosno Grabar-Kitarović ili Škoro, s tim da eventualno u drugom krugu Milanović ima male šanse za pobedu.

On je istakao da su kandidati „dosta izjednačeni“, uz napomenu da su iskustva pokazala da se ne sme previše verovati anketama.

Prema njegovim rečima, tokom kampanje svoju početnu značajnu prednost i šanse za reizbor najviše je pokvarila aktuelna predsednica, a nešto manje Milanović, dok sve to ide u prilog trećem kandidatu, Škori. On je i glavni protivnik Grabar-Kitarović, jer oboje računaju na birače HDZ.

„Čini se da je Grabar-Kitarović puno prednosti izgubila, jer se ponaša neodgovorno, a Škori je uspelo da pred veći broj članova HDZ postavi pitanje hoće li (Andreja) Plenkovića na čelu stranke ili ne“, naglasio je Puhovski napominjući da Plenković ima oštru opoziciju unutar stranke.

On je upozorio da bi gubitak izbora za Grabar-Kitarović, posebno ukoliko bi izgubila od Škore, značio podelu HDZ, odnosno da se „deo okreće još udesno“.

O ratu na desnici za glasove HDZ najbolje svedoči zagrebački predizborni skup Miroslava Škore, koji je 2007. bio poslanik HDZ, a do 2012. je član te stranke. On je na tom skupu optužio Plenkovića da je izdao HDZ i prvog predsednika HDZ i Hrvatske Franju Tuđmana, pozvavši birače HDZ da glasaju za njega.

„Grabar-Kitarović je Plenkovićev kandidat, obraćam se HDZ biračima, ja ću biti vaš predsednik“, poručio je Škoro, koji je dodao i da će 22. decembra biti referendum o Plenkoviću.

Iz HDZ su mu poručili da je „lažni“ Tuđmanovac, a premijer Andrej Plenković rekao je da će „svi koji dele vrednosti Tuđmanovog HDZ-a glasati za Grabar-Kitarović“.

Hrvatski mediji su pisali da iza Škore, osim tvrde desnice, stoji i radikalno desno krilo HDZ, koje umerenom Plenkoviću zamera okretanje stranke prema centru. Pojedini funkcioneri HDZ i vlade poslednjih dana su u izjavama novinarima pretili sankcijama članovima koji ne glasaju za zvaničnu kandidatkinju HDZ.

Mediji ukazuju i da situaciju HDZ-u i Plenkoviću dodatno otežava i sama Grabar-Kitarović koja u kampanji niže gafove na koje moraju da reaguju iz vrha stranke. Među najvećim je onaj kada je pred punom dvoranom pevala rođendansku pesmu gradonačelniku Zagreba Milanu Bandiću, kojem se sudi za korupciju, a kasnije je izjavila da bi mu, ako završi u zatvoru, nosila kolače.

Uz senci borbe na desnici za glasače HDZ prolazi kampanja kandidata levog centra i bivšeg premijera Zorana Milanovića. Prema predizbornim anketama, on trenutno zauzima drugo mesto, ali pojedini analitičari upozoravaju da bi zbog velike homogenizacije desnog biračkog tela on mogao da ostane i bez drugog kruga.

„Ako se desno biračko telo dodatno i značajno motiviše, a levo ne izađe u punom opsegu, Milanović će s današnjih 24-25 odsto podrške pasti za dva-tri postotna poena u odnosu na Grabar-Kitarović i Škoru. A kako su sve troje blizu u anketama, za Milanovića postoji opasnost da ga oboje prestignu i da on uopšte ne uđe u drugi krug“, ukazao je analitičar Ivan Relković za Jutranji list.

Uz troje vodećih kandidata, na izborima učestvuje još osmoro kandidata, od kojih ankete samo jednom predviđaju značajniji broj glasova – evroparlamentarcu i bivšem sudiji Trgovačkoga sud u Zagrebu Mislavu Kolakušiću.

Predsednički izbori u Hrvatskoj održavaju se u nedelju, 22. decembra, a ukoliko novi predsednik ne bude izabran u prvom krugu, drugi krug će biti dve sedmice kasnije, 5. januara 2020. Pravo glasa ima 3,9 miliona birača od kojih oko 3,7 miliona ima prebivalište u Hrvatskoj.