Zbog agresije Rusije na Ukrajinu U Aušvicu Dan sećanja na žrtve Holokausta bez ruskih predstavnika

„Zbog napada na slobodnu i nezavisnu Ukrajinu predstavnici Ruske Federacije nisu pozvani da učestvuju u ovogodišnjem obeležavanju godišnjice oslobodjenja Aušvica“, saopštio je medijima portparol Muzeja Bartoš Bartizel.

Do sada je ruska delegacija, često sa vrlo visokim ruskim zvaničnicima na čelu, uvek učestvovala u svečanoj komemoraciji i predstavnik Rusije obavezno je bio medju nekoliko koji su se s tog mesta obraćali svetu s apelom „Nikad više“.

„Jasno je da ne mogu da potpišem nikakvo pismo ambasadoru Rusije koje bi zvučalo kao pozivnica. Nadam se da će se to u budućnosti promeniti, ali čeka nas dug put. Rusiji će biti potrebno neizmerno dugo vreme i duboka autorefleksija posle ovog sukoba da se vrati u civilizovani svet“, kazao je poljskoj agenciji PAP direktor Muzeja bivšeg nacističkog logora Aušvic-Birkenau, Pjotr Civinjski.

Direktor Muzeja i Memorijalnog kompleksa u koji je pretvoren taj najveći logor smrti koji su Nemci podigli u okupiranoj Poljskoj, podsetio je da su glavne zvanice uvek preživeli logoraši, a da se pozivnice upućuju i medijima, predstavnicima poljskih vlasti i ambasadama zemalja koje su zainteresovane za istoriju Aušvica.

Poljska u petak poštu žrtvama holokausta odaje centralnom komemoracijom u nekadašnjoj najvećoj nacističkoj fabrici smrti, logoru Aušvic-Birkenau, zatim u Varšavi ispred Spomenika junacima Varšavskog geta, a ulicama glavnog grada Poljske, kao svake godine na taj dan, krstari prazan, sablasni stari tramvaj sa žutom Davidovom zvezdom od geta do stanice gde su Jevreje trpali u vagone za stoku i odvozili u smrt u Aušvic, Treblinku, Majdanek i druge logore u okupiranoj Poljskoj.

Širom Poljske uveče se u prozorima pale sveće, kao podsećanje na jevrejske susede kojih više nakon pakla Holokausta nema.

Logor Aušvic otvoren je 1940. godine kraj mesta Ošvjenćim nakon okupacije Poljske prvobitno kao logor za zarobljene Poljake, ali 1942. godine postao je centralno mesto fašističke monstruozne industrije smrti i pokušaja da se pobiju i likvidiraju evropski Jevreji.

U Aušvicu proširenom u kompleks Aušvic-Birkenau nemački nacisti pobili su u gasnim komorama oko 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja, ali i Roma i Sinta, 70.000 Poljaka, sovjetske vojne zarobljenike i pripadnike drugih evropskih naroda i pretvorili tako kompleks u najveće groblje.

Logor je pretvoren u muzej 1947. godine, a njegovom tri kilometra dugom trasom od kapije sa ciničnim nacističkim napisom „Rad oslobadja“ do Spomenika žrtvama holokausta kraj ruševina gasnih komora prolazi godišnje preko dva miliona posetilaca iz celog sveta.

Datum kada je kapije Aušvica otvorila Crvena armija 27. januara i naišla na oko 7.000 poput sablasti jedva preživelih ljudi, Ujedinjene nacije su 2005. godine odabrala kao Medjunarodni dan sećanja na žrtve holokausta.