Foto: EPA-EFE/GAVRIIL GRIGOROV“Niko ne želi da pregovara sa Rusijom”, požalio se više puta proteklih dana pred kamerama ruski predsednik Vladimir Putin.
On tvrdi da bi hteo da se postigne mirovni sporazum o prekidu vatre, ali da nema pregovora.
Zbog čega nema pregovora sa Putinom? Ovo pitanje nije tako jednostavno kako možda izgleda ali, svakako, postoje dva glavna razloga, piše MoscowTimes.
Prvi razlog, “slika rata”, je očigledan, ali Putin to ne razume i niko ne može da mu objasni.
Drugi razlog, koji je mnogo značajniji, je strukturalni: Putinu nedostaje sposobnost da preuzme obavezujuću posvećenost.
U stvarnosti, upravo to je strukturalni razlog koji koči pregovore.
Slika rata
Od 24. februara 2022, prvog dana rusko-ukrajinskog rata, glavne slike u međunarodnim medijima su one stambenih zgrada u ukrajinskim gradovima koje su uništile ruske rakete, ranjeni i ubijeni civili, kao i žene, deca i stariji ljudi koji su izbeglice.
Za bilo kog običnog čoveka, ovaj rat je povezan sa fotografijama miroljubivih ukrajinskih civila koje ubijaju ruski vojnici u Buči, sa masovnim grobnicama otkrivenim u oslobođenom Limanu i Irpinu, kao i poplavljenim kućama posle uništenja brane Kahovka.
Bez obzira na to koliko neki zapadni političar bio ciničan, on ne može da pregovara sa Putinom, zato što prosečan čovek u njegovoj zemlji vidi šta se događa na prvim linijama fronta i u pozadini.
Kako možete da pregovarate sa onima koji su odgovorni za ovaj rat?
Činjenica da se rat prenosi u realnom vremenu je očigledno nešto što oni koji su taj rat pripremili i pokrenuli nisu očekivali.
Ovo je prvi rat u ljudskoj istoriji koji svet posmatra uživo, dok se odvija.
Oni koji su rat započeli se naravno smatraju zločincima, a ne partnerima za pregovore.
Poteškoća za Putina i njegove najbliže saradnike je to što oni ne razumeju sliku rata kakvu vidi ceo svet.
Oni žive u svojoj posebno kreiranoj stvarnosti, u kojoj nije bilo kamera koje prate mučenje zatočenika tokom okupacije Hersona, nema pogubljenja civila i nenaoružanih ruskih ratnih zarobljenika u Buči, niti ruskog vazdušnog udara na pozorište Mariupolj, gde su žene i deca potražili spas od bombardovanja.
Ovo ne samo da ne postoji u Putinovom svetu, već i da on sada ima adekvatnog savetnika, ovaj ne bi mogao da kaže Putinu ništa o tome.
U Putinovoj Rusiji zabranjeno je govoriti istinu o ratu – čak i ako je to neophodno iz ciničnih, pragmatičnih razloga.
Putinu treba reći da, kako bi stvorio mogućnost za pregovore, mora javno da imenuje istražitelje zločina počinjenih u okupiranim i potom oslobođenim teritorijama.
Zapovednici i vojnici koji su direktno odgovorni za zločine moraju da budu odgovarajuće kaženjeni.
Kada su u pitanju pregovori, iste stvari važe i za sve ostale koji bi mogli da učestvuju u njima.
Ko bi pregovarao sa Lavrovom, Poljanskijem, Antonovom i drugim “diplomatama” koji su u lice lagali ceo svet o Buči.
Ali ko bi to mogao da kaže Putinu?
Ko može da odgovori na njegovo pitanje: “zašto oni ne pregovaraju sa nama”, ako se odgovor na to pitanje smatra zločinom po njegovim zakonima?
„Informacioni balon“ u kojem žive Putin i njegovo okruženje nije novinarska metafora.
On se sastoji od moćne institucionalne strukture, zakona i ljudi koji su zatvoreni na osnovu tih zakona.
Putin ne zna kako ceo svet doživljava rusko-ukrajinski rat i ne može da sazna.
Strukturalni razlog
“Slika rata” je važan razlog što ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i zapadni političari ne pregovaraju sa Putinom, ali nije najvažniji.
Da, pregovori sa nekim ko je naredio agresivni rat i zahteva da budu priznate teritorije koje je osvojio su teški zbog unutrašnjih političkih ograničenja.
Pregovori su nekada vođeni sa Polom Potom, krvožednim manijakom gorim od Staljina ili Maoa; sa Gadafijem, gotovo jednako krvavim diktatorom; sa Arafatom, odgovornim za terorističke napade na civile; i sa drugim liderima koji su bili previše toksični da se sa njima pregovara javno.
Poteškoća leži u činjenici da su pregovori sa Putinom trenutno besmisleni zato što on ne može da preuzme nikakvo značajno obavezivanje.
On može rečima da daje obećanja ali, u stvarnosti, ta obećanja su bezvredna.
Tokom svoje 20-godišnje vladavine, on je praktično sve obećao – na primer, njegov potpis se nalazi na pograničnom sporazumu sa Ukrajinom. I sve to je prekršio.
Tokom protekle dve godine, prekršio je gotovo svako obećanje koje je dao.
Pa opet, sam Putin možda čak i ne zna za to.
Bilo bi previše rizično za njegove podređene da ga podsećaju na ono što je rekao pre jednog meseca, godine ili čak sedmice.
Ali svi drugi znaju da on krši sva svoja obećanja.
Bez obzira na to koliko neki pregovarač može da bude pragmatičan ili ciničan, u čemu je svrha takvih pregovora?
Stoga nije iznenađujuće što na zapadu niko ne računa na pregovore sa Putinom.
Jer kako možete da pregovarate sa nekim ko će neizbežno prekršiti sve dogovore?
A čak i ako ne bude želeo da ih prekrši, ne postoji ništa što može da ga primora da ih se pridržava.
Upravo zbog toga se sadašnji plan – bez pregovora do poraza ruskih snaga na ukrajinskoj teritoriji i posleratnih garancija bezbednosti Ukrajine kroz članstvo u NATO – čini kao jedina realna opcija, čak i za najteže cinike, zaključuje MoscowTimes.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
