Zbog izbeglica Poljska uvodi vanredno stanje u vojvodstvima na granici s Belorusijom

„Moramo da zaustavimo te agresivne hibridne korake koji se sprovode na osnovu scenarija napisanog u Minsku i kod protektora gospodina Lukašenka“, kazao je danas na konferenciji za novinare nakon sednice vlade poljski premijer Mateuš Moravjecki.

Poljski premijer rekao je da će tih mesec dana dati graničarima i vojsci vremena da bolje obezbedi granicu sa Belorusijom koja je i spoljašnja granica Evropske unije a podsetio je da su vanredno stanje na granici sa Belorusijom boreći se sa istim problemom uvele već Litvanija i Letonija.

Ministar unutrašnjih poslova Marijuš Kaminjski saopštio je da se vanredno stanje uvodi u uskom pojasu oko 3 km na granici sa Belorusijom i u njemu će se naći oko 200 naselja.

„Restrikcije obavezuju žitelje tih naselja a uvode i bitna ograničenja za osobe spolja. Neće više biti nikakvih ekskurzija, hepeninga ni manifestacija“, kazao je danas Kaminjski.

Uvođenjem vanrednog stanja na granicu, više neće moći da dodju aktivisti humanitarnih organizacija koje tri nedelje pokušavaju da pomognu grupi od oko 30 izbeglica, iz Iraka ili Avganistana, koji su se našli kao taoci novog spora Lukašenka i beloruskih suseda iz EU.

Ta grupa kraj poljskog mesta Usnaž Gurni je danima zarobljena u blatu u šumi izmedju dva kordona – beloruskih graničara koji ih ne puštaju natrag i poljskih graničara i vojnika koji ih ne puštaju preko zelene granice u Poljski, niti pristaju da prime njihove zahteve za azil, a sprečavaju i svakog ko pokuša sa poljske strane da im donese pomoć.

Poljske vlasti brane se da su sve te izbeglice problem Belorusije jer su se na njenoj teritoriji obreli legalno, na turističke vize a dovele su ih iračke ili beloruske turističke agencije a zatim ih teraju u Poljsku ili baltičke zemlje.

Za razliku od migracijske krize 2015. godine koja je donela zbog bojazni Poljaka pobedu na parlamentarnim izborima vladajućim konzervativcima iz Prava i Pravde Jaroslava Kačinjskog sada Poljaci ne podržavaju ovaj madjarski recept i odbijanje pomoći izbeglicama kod Usnaža Gurnog.

U anketi za poljski list Žečpospolita skoro 70 odsto Poljaka odbija oštar pristup poljskih vlasti i 23 odsto smatra da izbeglice treba pustiti u Poljsku i započeti postupak odobravanja azila, dok 46 odsto smatra da bi Poljska morala da im pruži humanitarnu pomoć, kako nedeljama pokušavaju humanitarne organizacije.

Vladu u odluci da ne prihvata zahteve za azil od stranih državljana koji dolaze sada preko Belorusije podržava 30 odsto anketiranih i smatraju da za njih mora da se pobrine Belorusija u skladu sa Ženevskom konvencijom.

I Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je prošle sedmice privremenu meru da se toj grupi i sličnoj na granici sa Letonijom gde je ostao zarobljen 41 irački Kurd, pruži humanitarne pomoć ali nije naredio već samo preporučio da ih Poljska i Letonija puste na svoju teritoriji.

Vanredno stanje na granici sa Belorusijom pomoći će poljskim vlastima da obezbede granicu ogradom za koju ih je inspirisala ograda koju je svojevremeno postavila Mađarska na granici sa Srbijom.