Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOVOd kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, ruska kinematografija je doživela „preporod“, piše britanski Express navodeći da su danas pozorišta širom zemlje prepuna državnih propagandnih filmova koji prikazuju iskrivljene verzije sukoba.
Film „Svedok“, koji je premijerno prikazan krajem prošlog meseca, prikazuje ukrajinske trupe kao nasilne neonaciste koji muče i ubijaju sopstveni narod – jedan lik čak nosi majicu sa likom Adolfa Hitlera.
Pretvaranje činjenica u fikciju je nešto što je Rusija – a pre toga i Sovjetski Savez – praktikovala godinama.
Poznato je da ruski predsednik Vladimir Putin posebno voli propagandne napore svoje zemlje, sa dva naslova nastala u vreme Sovjetskog Saveza među njegovim omiljenim filmovima do sada.
Kaže se da je ‘Štit i mač’, objavljen 1968. jedan od predsednikovih favorita.
Priča kaže da je 1940. kada je nacistička Nemačka bila na vrhuncu svoje vojne moći, agent KGB-a pokrenuo odvažnu solo misiju da se infiltrira u Hitlerovo carstvo.
Glavni lik Aleksandar Belov, koji putuje pod pseudonimom Johan Vajs, savlada nemački jezik, održava čelične živce i ume da manipuliše ljudima da bi došao do nemačkog SS, a kasnije i do obaveštajne agencije SD.
Sve se ovo na kraju završava tako što Vajs pribavlja obaveštajne podatke i krade ratne planove nacista, čime se efektivno spasava Sovjetski Savez od invazije, kao i ostatak sveta.
Putin je odmah bio inspirisan filmom, i nekoliko dana nakon što ga je video u bioskopu, tadašnji tinejdžer je ušao u Veliku kuću na Litejnoj aveniji u Sankt Peterburgu, gde je bilo sedište gradskog KGB-a, i zatražio posao.
Želja će mu se ostvariti sedam godina kasnije nakon što je završio pravni fakultet – predmet koji mu je KGB savetovao da studira – i kada je tečno govorio nemački.
Godine 1973, samo pet godina nakon objavljivanja filma ‘Štit i mač’, na ekrane je stigla sovjetska televizijska serija pod nazivom ‘Sedamnaest trenutaka proleća’.
Mladi Putin, zajedno sa 80 miliona drugih Rusa, ponovo je bio opsednut izmišljenom pričom koja je okrenula istoriju u korist njihove zemlje.
Slikajući Zapad kao zlikovca, ‘Sedamnaest trenutaka proleća’ prati priču o Maksimu Isajevu, sovjetskom špijunu koji deluje u nacističkoj Nemačkoj pod imenom Maks Oto fon Štirlic.
„Sedamnaest trenutaka proleća“ je bila daleko najpopularnija serija ikada objavljena tokom Sovjetskog Saveza.
Rori Meklin, autor koji piše u svojoj knjizi „Pravda Ha Ha“, opisuje seriju kao „još jednog zgodnog Rusa koji menja tok istorije“, i to ne čudi.
Isaev otkriva nacističku zaveru za pregovore o mirovnom sporazumu sa zapadnim saveznicima iza leđa Sovjetskog Saveza.
Iako se takav plan nije dogodio u stvarnom životu, serija je gurnula fikciju na način da sugeriše da je to istorijska činjenica.
Kao što je Meklin primetio: „Uz sav svoj priznati realizam, ‘Sedamnaest trenutaka proleća’ daleko je odlutalo od činjenica.
„U poslednjim mesecima rata, nemački general se sastao sa Amerikancima u Švajcarskoj da razgovaraju o predaji trupa na italijanskom frontu — ali je Sovjetima rečeno o tim sastancima“.
Saveznici nikada nisu vodili razgovore sa Nemcima o potpunoj predaji ili mirovnom sporazumu, kako se tvrdi u seriji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
