Foto: EPA-EFE/YURI KOCHETKOVZagovornik ljudskih prava Oleg Orlov (70) kažnjen je u sredu u Rusiji sa oko 2.400 evra zbog kritikovanja rata u Ukrajini što je najnoviji takav slučaj u nemilosrdnom obračunu Moskve s aktivistima, nezavisnim novinarima i opozicionim ličnostima.
Orlov, kopredsednik grupe za ljudska prava „Memorijal“ dobitnice Nobelove nagrade za mir, osuđen je zbog javne „diskreditacije“ ruske vojske objavom na Fejsbuku u kojoj je osudio invaziju na Ukrajinu.
Zakon usvojen ubrzo pošto je Kremlj poslao trupe preko granice, proglasio je to krivičnim delom ako se ponovi u roku od godinu dana, a Orlov je dvaput kažnjavan zbog antiratnih protesta pre nego što je dobio krivičnu prijavu.
Moskovski sud je počeo da taj slučaj razmatra u martu, a Orlov se suočio sa do pet godina zatvora ako bude proglašen krivim. U završnoj reči u sredu, međutim, tužilaštvo je zatražilo od suda da mu izrekne kaznu od 250.000 rubalja (oko 2.400 evra).
„Hvala Bogu!“ odahnula je supruga Orlova kada je to čula u sudu, navodi ruska novinska agencija Medijazona.
Nekoliko sati kasnije, sudija je doneo presudu i naložio Orlovu da plati još nižu kaznu — 150.000 rubalja (oko 1.445 evra).
„Memorijal“, jedna od najstarijih i najpoznatijih ruskih organizacija za ljudska prava, dobila je Nobelovu nagradu za mir 2022. zajedno sa zatvorenim beloruskim aktivistom Alešom Bjajatskim i ukrajinskom organizacijom „Centar za građanske slobode“.
„Memorijal“ je osnovan još u Sovjetskom Savezu 1987. radi sećanja na žrtve represije Komunističke partije. Ta organizacija je nastavila da prikuplja informacije o kršenju ljudskih prava i prati sudbinu političkih zatvorenika u Rusiji, a poslednjih godina je na udaru Kremlja.
Ta grupa je proglašena „stranim agentom“, što je oznaka koja donosi dodatnu kontrolu vlade i nosi jake pežorativne konotacije. Tokom godina naloženo joj je da plati ogromne novčane kazne za navodno kršenje zakona o „stranom agentu“.
Vrhovni sud Rusije naredio je zatvaranje „Memorijala“ u decembru 2021. godine što je izazvalo negodovanje u zemlji i inostranstvu.
„Memorijal“ i njegove pristalice nazvali su suđenje Orlovu politički motivisanim. U njegovom timu za odbranu bio je Dmitrij Muratov, glavni urednik nezavisnog lista „Novaja Gazeta“ i dobitnik Nobelove nagrade za mir 2021.
Obraćajući se sudu u sredu, Orlov je odbacio optužbe i istakao da „ne žali“ što je govorio protiv rata. Kaznu koju je tužilaštvo tražilo nazvao je „izuzetno blažom“ u poređenju sa dugogodišnjim zatvorskim kaznama izrečenim drugim aktivistima i opozicionarima, i „malom cenom za iznošenje stava za koji verujem da je istinit“.
Posle izricanja presude napustio je sudnicu uz aplaudiranje svojih pristalica. Orlov je obećao da će se žaliti na „meku, ali nezakonitu i nepravednu“ kaznu i pozvao svoje pristalice da ne zaborave na političke zatvorenike koji godine moraju da provode iza rešetaka.
Posle invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Kremlj je udvostručio suzbijanje neslaganja, usvajajući zakone koji efektivno zabranjuju svaku kritiku onoga što insistira da naziva svojom „specijalnom vojnom operacijom“.
Od tada se skoro 8.000 Rusa suočilo sa prekršajnim prijavama, a preko 700 s krivičnim zbog govora ili protesta protiv rata, kaže grupe za ljudska prava i pravnu pomoć „OVD Info“.
Vlasti su novi zakon iskoristile da ciljaju na opozicione ličnosti, aktiviste za ljudska prava i nezavisne medije. Vrhunski kritičari osuđeni su na duge zatvorske kazne, grupe za ljudska prava prinuđene su da zaustave rad, nezavisni novinski sajtovi su blokirani, a nezavisni novinari su napustili zemlju plašeći se krivičnog gonjenja.
Mnogi od tih prognanika su osuđeni na zatvorske kazne u odsustvu. Razmere takvih procesa su bez presedana u postsovjetskoj Rusiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
