Zbog napetosti u Grčkoj Makedonija ispada žrtva

Džezairi dalje navodi, pozivajući se na dobro upućene izvore, da je „sadašnja klima“ u stvari istorijska šansa za iznalaženje kompromisnog rešenja, „imajući u vidu geopolitička zbivanja u širem radijusu, u celom regionu“.

Demonstracije mogu imati uticaja na unutarpolitičku koheziju u Atini u vezi sa imenom Makedonije, ističe za naš list Arsim Zekoli, politički analitičar iz Skoplja, i dodaje da ipak ne mogu uticati na sam proces pregovora koji će se nastaviti. To se da zaključiti iz izjave grčkog premijera Aleksisa Ciprasa nakon protesta, ukazuje Zekoli. „Ono što ipak može imati više uticaja je veoma visok procenat građana Grčke – više od 75 odsto koji ne prihvataju upotrebu imena Makedonija u bilo kojoj formi ili formuli. To je procenat koji nijedan političar, vladajući ili opozicioni, ne može ignorisati kad se zna da je ovo predizborna godina u Grčkoj. Utoliko više što su nedeljne demonstracije imale izvestan karakter antivladinog skupa, što najavljuje da će problem imena postati sastavni ili paralelni deo pregovora sa Makedonijom“, objašnjava Zekoli za Danas. S druge strane, dodaje on, izričiti stav opozicione VMRO-DPMNE da ne prihvata promenu Ustava upućuje na to da se slične komplikacije mogu očekivati i u Makedoniji.

Na naše pitanje da li je realno očekivati kontrademonstracije u Makedoniji, Džezairi navodi da u Skoplju već danima ima demonstracija, doduše manjih. „Stotinak ljudi sadašnju volju vlade premijera Zorana Zaeva nazivaju veleprodajom nacionalnih i državnih interesa. Međutim, većina građana, stiče se utisak, priželjkuje rešenje, svesni da to znači svakako promenu ustavnog imena Republike Makedonije“.

I za Zekolija su demonstracije u Makedoniji moguće, doduše ne masovne već više kao protestni skupovi na marginama političke scene. „U ovom trenutku Makedoniji, naročito za dve najveće političke stranke (SDSM i VMRO-DPMNE) odgovara to što je Grčka ta koja podiže tenzije i time dobija imidž nekooperativnosti, nacionalizma i nepopustljivosti, a Makedonija vraća ulogu konstruktivne žrtve izložene nepravdi“, ističe Zekoli u izjavi za Danas.

Jedan od glavnih govornika na nedeljnom protestu u Atini, kompozitor Mikis Teodorakis, osim što je pozvao demonstrante da ne odustaju od svojih zahteva, ponovio je svoju raniju ocenu da je „nakon Jugoslavije sledeća Grčka“. Džezairiju ovakva izjava liči na stav krajnje desnice. Grčka je, podseća skopski novinar, imala veću opasnost od posledica ekonomske krize koje je ipak uspela da prevaziđe. „Ne mislim, dakle, da nasem južnom susedu preti propast usled predstojećeg dogovora oko imena Makedonije“, zaključuje Džezairi.

Izjava Teodorakisa je školski primer strategije defanzivnog nacionalizma kao izgovor za agresivne aspiracije, ocenjuje Zekoli. Ma koliko bio tenzičan, bilateralni sukob Makedonije i Grčke je toliko kvantitativno i kvalitativno disproporcionalan da ne može imati nikakve ozbiljne posledice po Grčku, a kamoli dovesti do raspada zemlje. „I upravo zato je veoma važno da se uklone sve moguće sumnje da ovaj spor evoluira u multilateralni problem regije. To je ključni izazov koji moraju imati na umu kako premijer Zaev tako i premijer Cipras u svojim međusobnim susretima, ali i odnosima sa drugim zemljama u regionu i šire“.

S druge strane, naglašava Zekoli, upravo članstvo Makedonije u NATO (koje je uslovljeno rešavanjem spora oko imena) može samo ojačati stabilnost Makedonije i čitavog regiona, posebno za Grčku, i samim time i opovrgnuti sumnje i eliminisati strahove poput Teodorakisovih. „Nažalost, strahujem da dalje odlaganje rešenja ovog spora i netransparentnost dveju strana može dati povoda za produbljenje nepoverenja i sumnji o zakulisnim manevrima“, zaključuje naš sagovornik.

Prethodni protest zbog imena države koji bi podrazumevao reč „Makedonija“ održan je 21. januara, a učestvovalo je više od 100.000 Grka. Vlada Grčke navodno se zalaže za rešenje spora sa susedom, koji datira iz 1991. unapred prihvatajući „složen naziv“ „Severna Makedonija“ ili „Nova Makedonija“, da bi se ta država razlikovala od istoimenog regiona na severu Grčke. Međutim, tome su se suprotstavile mnoge organizacije, uključujucši grčku dijasporu, sveštenstvo i male stranke krajnje desnice i levice.