Zbog nestašica i poskupljenja protesti u raznim delovima sveta

U Grčkoj je tako pre neki dan održan 24-časovni štrajk javnih službi, pomorskog, železničkog i gradskog saobraćaja, koji je paralisao najveće gradove. Grčka je suočena sa skokom cena od prošle godine, a naročito od početka ruske invazije u Ukrajini. Potrošačke cene u Grčkoj su skočile u februaru za 7,2 odsto na godišnjem nivou, u odnosu na 6,2 odsto prethodnog meseca, što je rekord za Grčku od usvajanja evra 2001. godine. Nešto manjih protesta bilo je i u Španiji.

Predsednik Perua levičar Pedro Kastiljo bio je prinuđen da uvede 24-časovno vanredno stanje u glavnom gradu Limi, kako bi zaustavio višenedeljne proteste zbog povećanih cena goriva, hrane i lekova.

U pojedinim delovima zemlje protesti su postali nasilni, a poginulo je pet ljudi. Tokom kratkog vanrednog stanja Peruanci su mogli da napuste svoje domove samo u slučajevima hitne medicinske pomoći ili potrebe da kupe lekove ili hranu, ali nezadovoljni građani ih nisu poslušali.

Pored uvođenja vanrednog stanja, demonstranti su izašli na ulice više kvartova u Limi sa plakatama na kojima je pisalo „Kastiljo, napolje“, lupali su u šerpe, u tradicionalnom obliku protesta u Latinskoj Americi. Šef države je odlučio da se sastane sa predstavnicima opozicije koji imaju većinu u parlamentu da razgovara o tome kako izaći iz krize. Opozicioni poslanici su proglasili vanredne mere nezakonitim, a Kastiljo je brže-bolje ukinuo vanredno stanje.

U Peruu okosnicu protesta čine kamiondžije i transportni radnici koji protestuju i štrajkuju zbog cena goriva i hrane, blokirajući neke ključne auto-puteve. Pobunili su se i poljoprivrednici zbog višestruko povećane cene đubriva, koje je do sada uvođeno uglavnom iz Rusije ili Ukrajine.

Kao odgovor, vlada je u nedelju privremeno ukinula porez koji povećava cene benzina i dizela za 28 do 30 odsto. To je navodno smanjilo cenu dizela na 47 centi po litru – oko 3,68 dolara po galonu. Istovremeno je vlada povećala minimalnu zaradu za oko 10 odsto na 1.205 sola, odnosno oko 332 dolara mesečno.

Kako javljaju zapadni mediji, protesti predstavljaju izazov za levičarskog predsednika Pedra Kastilja, farmera i učitelja koji je pobedio na izborima prošle godine uz ogromnu podršku ruralne sirotinje. Nedavno je “preživeo” glasanje o poverenju u peruanskom parlamentu, ali očigledno za njega izazovi tek predstoje.

Nemirno je nedeljama i na drugom kraju sveta, u Šri Lanki. Ulični protesti počeli su u ovoj ostrvskoj zemlji pre mesec dana i intenzivirali su se prošle nedelje, a ljudi su otvoreno prkosili vanrednom stanju i policijskom času, zahtevajući odlazak predsednika Šri Lanke Gotabaja Radžapaksa. Predsednik odbija da podnese ostavku, ali je raspustio svoj kabinet i tražio da formira vladu jedinstva. Taj predlog su vladajuće i opozicione stranke odbile.
Rajapaksa, koji upravlja zemljom od 2019. sa drugim članovima porodice na najvišim pozicijama, premijer je njegov brat Mahinda Radžapaksa, ukinuo je vanredno stanje kasno u utorak nakon pet dana pošto su desetine poslanika napustile vladajuću koaliciju, ostavljajući njegovu vladu u manjini, piše agencija Rojters.

Dugovima opterećena zemlja muči se da plati uvoz zbog nedostatka deviza. Zbog finansijskih problema zemlja privremeno zatvara neke od svojih ambasada.
Stanovnici Šri Lanke suočavaju se sa nestašicom goriva, struje, hrane, lekova i drugih potrepština, a lekari kažu da bi ceo zdravstveni sistem mogao da propadne. Predsednik je sa Indijom i Kinom dogovorio novčanu i pomoć u lekovima i medicinskim sredstvima, ali to neće biti dovoljno. Očekuju se pregovori sa MMF.