Zbog rata Ukrajina i Poljska smiruju tenzije povodom zločina zajedničke prošlosti

Na taj korak se odlučilo kako bi se smirile tenzije oko delova zajedničke prošlosti koje su uprkos podršci Poljske Ukrajini u ratu sa Rusijom, izbile zbog događaja od pre 80 godina, na koji će skup kulture sećanja biti održan u julu.

„Naša zajednička istorija pokazuje da nas se neprijatelj najviše plaši kada smo zajedno. Možda nam sada prvi put istorija daje šansu da zajedno napišemo njena poglavlja. Bez retuširanja i brisanja već napisanog. Saradjivaćemo sa vama da prihvatimo istinu bez obzira na to kakva ona bude“, kazao je u četvrtak Stefanjučk obraćajući se poslanicima poljskog parlamenta.

Spor oko Volinjskog masakra izbio je ponovo ove sedmice. U tom zločinu su ukrajinski nacionalisti od 1943-1945. godine ubili, prema poljskim procenama, oko 100.000 Poljaka, a prema medjunarodnim procenama oko 60.000 Čeha i Jevreja, u Volinjskoj oblasti na zapadu današnje Ukrajine i u istočnoj Galiciji, a u poljskoj odmazdi stradalo preko 20.000 ukrajinskih civila .

Kao povod poslužio je zahtev portparola poljske diplomatije Lukaša Jašine da se ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski izvini za te zločine na šta mu je vrlo oštro odgovorio ukrajinski ambasador u Varšavi ali je ubrzo poruku sa Tvitera izbrisao.

Stefanjčuk je da smiri tenzije, koje, po ocenama i u Kijevu i Varšavi, samo idu na ruku propagandi zvanične Moskve o potrebi denacifikacije Ukrajine i navodnim ambicijama Poljske da rasparča Ukrajinu, najavio je da će Ukrajina konačno dozvoliti da se poljski Institut pamćenja naroda (IPN) uključi u traganje za grobovima žrtava i da će dozvoliti ekshumacije.

„Zajedno moramo da položimo taj ispit kako bi formula ´praštamo i molimo za oproštaj dobila pravi smisao i meru“, kazao je Stefanjčuk za šta je zaslužio prave ovacije od poljskih poslanika.

Istoričar Gžegož Motika iz poljskog IPN-a upozorio je da spor oko Volinjskog masakra nikada neće potpuno nestati jer za Ukrajince to je sukob poljske antifašističke Zemaljske armije sa Ukrajinskom ustaničkom armijom (UPA) nacionaliste Stefana Bandere na koju gledaju kao na borce za nezavisnost a u Kijevu veruju da su obe strane tada počinile iste zločine.

„Za Poljake iz tih oblasti to je organizovani masakr, genocid, uporediv samo sa Holokaustom i možda genocidom u Ruandi. Prema poljskim akademskim krugovima i istoričarima zločin u Volinju ne može se uporedjivati sa Holokaustom, već pre sa zločinima koje su počinile hrvatske ustaše nad Srbima tokom Drugog svetskog rata“, kazao je u jednom od ranijih intervjua istoričar Motika.

Napade na poljske susede Banderovci su započeli u februaru 1943. godine a kulminacija je bila paralelni brutalni napad na 150 poljskih sela, kojima su pomoć povremeno pružali sovjetski partizani, u nedelju 11. jula 1943. godine kada su se Poljaci okupili na misama u crkvama.

Ukrajinski istoričari procenjuju da je u akcijama odmazde koju su preduzeli Poljaci i njihova Zemaljska armija stradalo do 20.000 Ukrajinaca.

Dok poljski istoričari upozoravaju da su Banderini ukrajinski nacionalisti pokušali da iskoriste košmar Drugog svetskog rata da etnički počiste uglavnom Poljake ali i Jevreje ili Čehe iz zapadnih oblasti današnje Ukrajine, ukrajinski istoričari na ta ubijanja civila gledaju kao na posledicu sukoba poljske
antifašisticke Zemaljske armije i UPA, kao oružane frakcije nacionalista.