„Zbog toga Zapad ne kažnjava Srbiju, a Vučića naziva bliskim partnerom“: Genadij Sisojev za Komersant o izvozu srpskog oružja u Ukrajinu

„Da, izvozimo naše oružje. Ne možemo da izvozimo u Ukrajinu ili Rusiju, ali imamo mnogo ugovora sa Amerikancima, Špancima, Česima i drugima. Ono što oni na kraju rade sa tim je njihova stvar“, podseća Komersant na izjavu Vučića Fajnenšel tajmsu.

Time je predsednik Srbije priznao da bi srpsko oružje moglo da bude u Ukrajini. Kako je kazao, „čak i kada bi sa sigurnošću znao ko dobija srpsko oružje, to ga se ne tiče“.

Štaviše, predsednik Srbije je rekao da su se za Srbiju danas otvorile „zlatne prilike“, s obzirom da je njeno naoružanje jeftinije od zapadnih, a izvoz srpskog oružja bi mogao čak i dalje da raste.

I zaista, Komersantovi izvori u Beogradu upoznati sa situacijom potvrđuju da je u poslednje dve godine Srbija drastično povećala proizvodnju vojnih proizvoda, a mnoga njena odbrambena preduzeća sada rade u tri smene.

U svetskim medijima se i ranije pojavljivala informacija o snabdevanju  Ukrajine srpskim oružjem. Tako je prošle godine Rojters objavio tajni dokument Pentagona pod naslovom „Evropa: Odgovor na sukob Između Rusije i Ukrajine“. Usledilo je da je Srbija, iako je odbila da obučava ukrajinsku vojsku, pristala da isporuči oružje Ukrajini ili ga je „već isporučila“, piše Komersant.

Objavljivanje dokumenta potom je, podsećaju, izazvalo pometnju u Beogradu. Tadašnji šef Ministarstva odbrane Miloš Vučević, koji je nedavno postao premijer Srbije, pružio je uveravanja da „Srbija nije prodala i neće prodavati oružje ni ukrajinskoj ni ruskoj strani“.

„Neko, očigledno, želi da destabilizuje našu zemlju i uključi je u sukob u kojem nećemo učestvovati“, rekao je on, ne odbacujući mogućnost da je „neko oružje nekako magično završilo u zoni sukoba“.

Američka ambasada u Beogradu tada je stala u odbranu srpskih vlasti, kazavši: „Prema našim informacijama, Srbija ne prodaje oružje Ukrajini“.

Ukrajinska ambasada u Beogradu govorila je da nemaju informacije o dostavi oružja iz Srbije.

Međutim, Komersantovi izvori upoznati sa stavom srpskog rukovodstva kažu da se u ovoj situaciji Beograd „plaši, pre svega, oštre negativne reakcije Moskve“, jer se takva curenja pojavljuju redovno, a Rusija je u tom pogledu neizbežno izrazila svoju zabrinutost.

Posle ulaska ruskih trupa u Ukrajinu u februaru 2022. godine, Beograd se više puta izjasnio da podržava teritorijalni integritet Ukrajine i čak glasao u UN za nekoliko rezolucija „kojima se osuđuje agresija Rusije na Ukrajinu“.

Uprkos pritisku Sjedinjenih Država i EU, Beograd odbija da podrži sankcije Rusiji. I mada Zapad povremeno izražava ogorčenje nespremnošću Srbije da sledi politiku EU, to ne dovodi do bilo kakvih kaznenih mera protiv Beograda. Štaviše, i Sjedinjene Države i EU nastavljaju da nazivaju srpskog lidera Aleksandra Vučića svojim bliskim partnerom, piše ruski medij.

Ova paradoksalna situacija na prvi pogled u velikoj meri je objašnjena informacijama o snabdevanju Ukrajine srpskim oružjem, zaključuje Komersant.