Žele isto i mogu baš mnogo

Rivala iz polufinala SP 8. jula 1998. godine na „Sen Deniju“, nakon kojeg su „trikolori“ pred domaćim navijačima osvojili svoj jedini „zlatni globus“, a „vatreni“ dobacili do trećeg mesta što im je do ovog Mundijala bio najdalji domet na velikim takmičenjima.

Dakle, prisutni na velelepnom „Lužnjiki“ stadionu i stotine miliona gledalaca širom sveta mogu da biraju između stare evropske sile i neustrašivih Balkanaca, dok neopredeljenima prosto ostaje da uživaju u vrhunskim tehničkim, „poenterskim“, taktičkim i fizičkim perfomansama oba tima, čiji su igrači tu gde su mnogi drugi sanjali da će biti i zbog toga što umeju da se prilagode rivalima, „kidaju“ sve dok sudija ne svira kraj, „ginu“ jedni za druge, ne glume selektore, drže do sebe, ali nikoga ne potcenjuju, i još od početka mundijalskih priprema žarko žele da im se imena slave do SP u Kataru 2022. godine.

– Ekipa i cela Francuska još nisu preboleli poraz u evropskom finalu od pre dve godine. Evo nam prilike da u nedelju vratimo tada izgubljeno. Znamo da će biti teško, čak izuzetno teško, jer je naš rival puno toga pokazao poslednjih mesec dana. Hrvatska ima snažnu ekipu, sa više vrhunskih pojedinaca, veliko srce i ogromnu želju da ode tamo gde ju je retko ko video, zbog čega ćemo je tretirati kao sebi ravnog rivala. Naravno, s verom u naš uspeh. Mnogo sam ponosan na momke koje vodim, na to kako su koristili svoj neverovatan talenat i s koliko su to karaktera činili. Bez obzira na njihove mlade godine i krize na putu do Moskve. Niko ne treba da sumnja da će ostaviti poslednji atom snage na „Lužnjikiju“. Mi iz stručnog štaba smo tu da ih mirno uvedemo u utakmicu njihovih karijera i damo im potrebne smernice. Nadam se da ćemo u nedelju skupa obradovati Francuze širom sveta – Didije Dešan očigledno gori od želje da stavi tačku na „i“, odnosno da stane uz rame Brazilcu Mariju Zagalu i Nemcu Francu Bekenbaueru, za sada jedinim osvajačima svetske titule prvo u kopačkama, pa kraj aut linije.

Da bi se to desilo njegovi izabranici bi trebalo da budu bolji nego ikada, počev od pouzdanog golmana Lorisa, preko sigurnog štopera i čestog strelca Varana, u oba pravca korisnih bekova Ernandeza i Pavara, na sredini terena nezamenjivog Pogbe, lucidnog ofanzivca i golgetera Grizmana, nestvarno brzog i od njegovih mladih godina tehnički i šuterski mnogo zrelijeg Mbapea… Da uglavnom puštaju loptu rivalu, a onda ga urnišu munjevitim transformacijama i ubitačnim kontrama.. I još što šta, jer su se namerili na „tvrd orah“.

– Znamo sve o svakoj vrlini i mani rivala. Znamo i šta nam ova utakmica može doneti. Znamo šta naš narod očekuje da se desi u nedelju. Sve nam je jasno, ali nećemo sebi da namećemo dodatni pritisak. Koliko god to zvučalo neobično, mi se za meč sa Hrvatima pripremamo kao za svaki drugi. Ozbiljno, ali normalno. Svesni da verovatno nećemo imati mnogo mogućnosti na terenu i da zbog toga moramo biti spremni iskoristiti one koje nam se ukažu – poručio je iz trening kampa „galskih petlova“ Antoan Grizman.

U pravu je… Jeste Hrvatska morala kroz iglene uši baraža do Rusije, ali je zato u najvećoj zemlji sveta sve oborila s nogu ratničkim, a opet atraktivnim fudbalom. Ekipa koja je ostala mirna posle slanja kući egoističnog Nikole Kalinića usred SP, uzela sve bodove u grupi, na tom putu ka osmini finala „razbucala“ Argentinu sa jednim Lionelem Mesijem, pa postala prva reprezentacija u istoriji SP s tri nokaut pobede nakon produžetaka i(li) penala, ima puno pravo da kaže da još nije rekla poslednju reč na ovom takmičenju.

– Ostala su dva najbolja tima. Podjednako željna trofeja. Moji momci su odigrali šest neverovatnih utakmica i jedva čekaju da počne sedma. S velikim i iskrenim optimizmom, s kakvim smo i došli u Rusiju. Poštujemo našeg rivala, sve njegove individualce top klase i retko jak kolektiv, a posebno kontranapade, ali verujemo da možemo zaokružiti našu mundijalsku bajku. Spremni smo za meč koji se igra jednom ili nikada u životu. Ako smo mogli zaustaviti jednog Mesija i jednog Kejna ne vidim zašto ne bismo mogli i Mbapea – nema kompleks od imena protivnika i ne boji se veličine „zalogaja“ glavni kreator nestvarnog uspeha Zlatko Dalić, čijoj su se prošlogodišnjoj selektorskoj promociji njegovi zemljaci krstili desnom i levom rukom, sipajući drvlje i kamenje na njegovog mentora Zdravka Mamića, a sada mu kliču kao jednom od najvećih sinova u istoriji naroda (uz svojevremeno Urugvaj) najmanje države koja je dala finalistu Mundijala.

Naravno, svega toga ne bi bilo da mu ne veruju i na terenu ne izgaraju: odlični čuvar mreže Subašić, na boku neumorni Vrsaljko, u unutrašnjosti zadnje linije nikada sigurniji Lovren, u kreiranju akcija i atacima na rivalke šesnaesterce „strašni“ Perišić, u istom poslu još fenomenalniji Rakitić, u realizaciji retko pogrešiv Mandžukić…. I, posebno, pre svega ili na posletku, da „mozak“ sadašnjeg sastava nije genijalni Luka Modrić. Čovek koji je sa madridskim Realom osvojio četiri naslova klupskog šampiona Evrope.

– U Rusiji nam se vraća sve što smo radili i što nas nije htelo poslednjih godina, konačno su se poklopile sve potrebne kockice. Šta god da se desi u finalu ovo je najveći uspeh hrvatskog sporta. Ali, imamo sve predispozicije da se iz Moskve vratimo kao svetski prvaci. Kvalitet, samopouzdanje, karakter, voljni momenat… Dao bih sve titule klupskog prvaka za jednu sa reprezentacijom – iskren je Luka pre suočavanja sa selekcijom, za čiju „sjajnu generaciju“ kaže da je „potpuno zasluženo u finalu Svetskog prvenstva“.

Tamo gde se samo jedan može radovati. Šteta, s obzirom na sve što su nam „trikolori“ i „vatreni“ priuštili poslednje četiri sedmice.

Tradicija protiv „vatrenih“

Kada bi ishodi mečeva zavisili od brojki, Hrvatska ne bi imala ni promil šanse protiv Francuske, jer njena reprezentacija nikada do sada nije dobila ovog rivala.

„Vatreni“ su poraženi na SP 1998. (1:2), u prijateljskoj utakmici 1999. (0:3) i test susretu 2000. (0:2), dok su na EP 2004. i na kontrolnoj utakmici 2011. godine odigrali nerešeno (2:2, 0:0). Čak je i njena selekcija do 19 godina na EURO u ovoj kategoriji izgubila sva tri duela sa vršnjacima iz iste zemlje.