„Zelenski pobednik, Vučić će nastaviti da kalja imidž ostatka Zapadnog Balkana“: Analiza nedavnog samita u Atini u Kijev postu

Na taj način su, ocenjuju Ivana Stradner, savetnica u Fondaciji za odbranu demokratija iz Vašingtona, i Džejson Džej Smart, politički savetnik koji je živeo i radio u Ukrajini, Moldaviji, Kirgistanu, Kazahstanu, Rusiji i Latinskoj Americi i persona je non grata u Rusiji od 2010 u analizi za Kijev post, demonstrirali prave evropske vrednosti, ostavljajući druge u EU, uključujući i ruske zastupnike, da prime na znanje.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis objavio je deklaraciju od osam tačaka u kojoj su lideri ponovili svoju podršku Ukrajini suočenoj sa ruskom agresijom, naglašavajući privrženost Evrope zajedničkim principima, jedinstvu i vladavini prava.

Prisutni su pohvalili principe mira predsednika Zelenskog u skladu sa Poveljom UN i insistirali na odgovornosti za ratne zločine Rusije. Oni su takođe priznali evropske težnje Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije, ističući njihovo zajedničko nasleđe, istoriju i izazove.

Lideri su izrazili važnost istinskog procesa proširenja za ove nacije, pod uslovom da ispune neophodne uslove, i zamislili EU koja ih prihvata kao punopravne članice. Oni su naglasili potrebu za jasnim, ambicioznim ciljem koji odražava trenutni geopolitički pejzaž.

Neki su bili iznenađeni kada su videli kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tradicionalni ruski saveznik, potpisuje dokument i sastaje se sa Zelenskim. Ovo, međutim, nije iznenađenje za posmatrače Beograda, jer je srpski predsednik poznat po balansiranju između Moskve i Vašingtona, ocenjuju Straner i Smart u analizi.

Susret Vučića sa Zelenskim izazvao je veliku pometnju. Poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon objavila je na X (bivši Tviter) da je vrlo verovatno da se Vučić sastao sa Zelenskim „da izvrši pritisak na Ukrajinu da neprizna Kosovo“, upozorivši Zelenskog oko „političkog rizika“ da takav dogovor može podrazumevati.

Dok je deklaracija izazvala polemiku među grupama krajnje desnice u Srbiji, Vučić je odmah opravdao svoj potpis na dokumentu i ponosio se što je pregovarao o tekstu i uklonio „dve važne tačke“ koje su bile neprihvatljive za Srbiju.

On je takođe obrazložio uklanjanje sankcija Rusiji u tekstu deklaracije da nije u interesu Srbije. Veto Srbije po ovom pitanju ne bi trebalo da bude iznenađenje s obzirom na njenu odanost Kremlju i njen sopstveni politički stav protiv sankcija Rusiji.

U deklaraciji se ističe da Zapadni Balkan, Ukrajinu i Republiku Moldaviju, treba „prigrliti kao punopravne članice evropske porodice“.

Maja Sandu, predsednica Moldavije, bez pardona je kazala: „Pristupanje Moldavije EU je ulaganje u našu demokratiju i regionalnu bezbednost. Vlasti u Kišinjevu su čvrsto posvećene sprovođenju reformi koje će nam omogućiti da stvorimo evropske uslove za život kod kuće“.

Moldavija, koja snažno podržava ukrajinski suverenitet, nedavno je preduzela niz koraka za suzbijanje ruskog uticaja kod kuće, uključujući proterivanje 45 ruskih diplomata od 70 koji su bili stacionirani u Kišinjevu.

Pobednička formula Ukrajine

Zelenski je bio očigledan pobednik na samitu, pošto je desetak lidera snažno podržalo tvrdnje Ukrajine da je Rusija ilegalno napala njegovu naciju i pozvali na potpunu obnovu njenog teritorijalnog integriteta.

U deklaraciji samita, okupljeni lideri su „izrazili podršku i uvažavanje ozbiljnih napora Zelenskog“ u postavljanju principa mira u skladu sa Poveljom UN, u njegovoj formuli mira. Deklaracija je takođe „pozdravila napore Generalne skupštine UN da promoviše sveobuhvatan, pravedan i trajni mir u Ukrajini“.

Uprkos toplim osećanjima, bilo bi naivno očekivati da Srbija u dogledno vreme uđe u EU s obzirom na stanje njene demokratije, koju je Freedom House okarakterisao kao oblik „tranzicionog ili hibridnog režima“ gde vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) „stalno nagriza politička prava i građanske slobode“.

Deklaracija, u kojoj se naglašava članstvo u EU, odlična je vest i EU treba da pozdravi i ohrabri takvu posvećenost. Međutim, ključno je da akcije odražavaju izjave. Iako bi EU trebalo da nastavi da ekonomski i politički ulaže u te zemlje, trebalo bi da bude oprezna da ne omogući Srbiji i njenim zastupnicima na Zapadnom Balkanu, kao što je Milorad Dodik u Bosni i Hercegovini, da uspore put ka članstvu u EU državama kandidatima.

S obzirom na Vučićev strah od demokratizacije u Srbiji, kao i njenim susednim državama, on će nastaviti da kalja imidž ostatka Zapadnog Balkana kako bi ugrozio njihove ambicije za članstvo u EU.

Moldavija i Ukrajina su bile jasne u iskazivanju svoje posvećenosti ispunjavanju svojih obaveza za pridruživanje EU, a EU bi trebalo da izbegava odlaganje njihovog članstva dok čeka da se zemlje Zapadnog Balkana kolektivno pridruže Uniji.

Za Ukrajinu, samit u Atini je nesumnjivo bio pozitivan – okupio je mnoge regionalne lidere koji su snažno govorili o potrebi dalje podrške Ukrajini. U nedelji kada se obeležavao Dan nezavisnosti Ukrajine, nekoliko evropskih predsednika je takođe posetilo Kijev kako bi podržali njihovo članstvo u EU. Čini se da osećaj u Evropi takođe postaje sve topliji prema ideji budućeg članstva Ukrajine u NATO-u, zaključuju u analizi.