Zelenski predlaže referendum o teritorijalnim ustupcima Rusiji: Da li je prekid vatre u Ukrajini na vidiku?

Zelenski je za francuski Mond rekao da bi prihvatanje teritorijalnih gubitaka bila veoma teška odluka i predložio da bi to pitanje mogao da stavi na referendum.

On je, takođe, priznao da bi odustajanje od dela zemlje radi okončanja rata predstavljalo pobedu ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Odricanje od ukrajinskih teritorija je veoma, veoma teško pitanje“, rekao je Zelenski za francuski list.

Komentari Zelenskog o referendumu nadovezuju se na sličan poziv od strane gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička, koji je u intervjuu krajem jula rekao da Zelenski „rizikuje političko samoubistvo“ ako pokuša da ustupi ukrajinsku teritoriju Rusiji kao deo dogovor o okončanju borbi.

„Sledećih nekoliko meseci biće veoma teški za Vladimira Zelenskog. Da li da nastavi rat novim pogibijama i razaranjima ili da razmotri teritorijalni kompromis sa Putinom?“ rekao je Kličko u intervjuu za italijanski list Korijere dela sera.

„Kako da objasnimo zemlji da treba da se odreknemo delova naše teritorije koji su koštali života hiljada naših borbenih heroja? Kakav god potez da povuče, naš predsednik rizikuje političko samoubistvo.

Zelenski će verovatno morati da pribegne referendumu. Mislim da ne može sam da postigne tako bolne i važne sporazume bez narodne legitimacije“, dodao je Kličko.

Komentatori upozoravaju da je najveći politički problem Zelenskog pretnja protestima ili pobunom frakcija krajnje desnice ili nacionalista, koji neće prihvatiti poraz ili teritorijalne ustupke.

Referendum bi mu dao političko pokriće ako bi doneo ovu veoma nepopularnu odluku.

O ideji referenduma se raspravlja dok Ukrajinci postaju sve umorniji od rata, a podrška početku pregovora o prekidu vatre polako raste u anketama, iako većina građana i dalje podržava nastavak rata i odbija teritorijalne ustupke.

Istovremeno, podrška Zelenskom je i dalje visoka.

Podrška ratu u padu

Anketa Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir sugeriše da je procenat Ukrajinaca koji su otvoreni za sporazumno rešenje dramatično porastao tokom prošle godine i da će, ako se sadašnji trendovi održe, postati većinsko mišljenje pre kraja ove godine.

Podrška ratu je pala je sa visokih 70 odsto iz 2022. nakon uspešne kontraofanzive na 48 odsto u leto 2023. nakon neuspeha druge kontraofanzive, navodi Gallup. Udeo Ukrajinaca koji kažu da pregovori o prekidu vatre treba da počnu sada porastao je na 44 odsto od juna.

Promenjivi osećaji i rastuća iscrpljenost predstavljeni su u nedavnom kontroverznom intervjuu sa istaknutim ukrajinskim filozofom Andrejem Baumesterom, koji je objavila Meduza, a koji zastupa stavove rastuće manjine koja veruje da se njegova zemlja „pretvorila u totalitarnu državu“ i da je već uništena u ratu.

Prekid vatre na horizontu?

Posle neuspeha švajcarskog mirovnog samita održanog 16. i 17. juna, bez Kine ni Rusije, Zelenski je pozvao da se drugi mirovni samit održi u novembru na koji će biti pozvane i Kina i Rusija.

Veruje se da je Kina ključna za pregovore kao jedina zemlja sa značajnim uticajem na Rusiju. Kineski predsednik Si Đinping je nedavno u više navrata pozivao na pregovore o prekidu neprijateljstava, jer Peking nastoji da smanji geopolitičke tenzije i izbegne uvođenje sankcija.

Zapad nema nikakve ratne ciljeve osim da Kijev stavi u „najjaču moguću poziciju uoči eventualnih mirovnih pregovora“, rekla je Bela kuća u više navrata.

Zelenski je nedavno izvestio da Rusija baca oko 800 bombi nedeljno. A sa polovinom energetskog sektora pretvorenog u ruševine, Ukrajina čeka dugu hladnu i mračnu zimu.

„Ovo je zaista najgori trenutak za Ukrajinu da uđe u mirovne pregovore i Putin će pokušati da izvuče koliko god može, podižući ulog na svakom koraku. Naravno, odmah će odbiti članstvo u NATO – zbog toga je i započeo rat. Ipak, neće biti boljeg trenutka kako stvari sada stoje“, kaže novinar i kolumnista BNE IntelliNews-a Leonid Ragozin.

„Sve ide ka teritorijalnim gubicima“

Meduza je nedavno intervjuisala Andrija Baumejstera, političkog filozofa i jednog od vodećih ukrajinskih javnih intelektualaca, koji je bio neobično negativan u svom stavu o ratu i izazvao kontroverzu u Ukrajini.

U svojim video snimcima na Jutjubu, on redovno, a često i prilično oštro, kritikuje odluke vlasti Ukrajine. Štaviše, on smatra da je tokom ruske invazije Ukrajina prešla put od demokratije do totalitarizma.

Specijalni dopisnik Meduze Elizaveta Antonova postavila je Baumejsteru pitanje o njegovim nepopularnim stavovima, koji su poslednjih meseci dobili više pažnje i postavili kontekst za rastuće pozive na prekid vatre.

„Niko ne zna kako će se rat završiti. Ali Ukrajina ne može da pobedi Rusiju na bojnom polju. Sve ide ka teritorijalnim gubicima“, rekao je Baumejster.

„Međutim, čini mi se da će se Rusija suočiti i sa veoma ozbiljnim posledicama nakon teritorijalnih akvizicija, što će Rusima biti predstavljeno kao pobeda. Zemlja će izgubiti mogućnost da bude inovativna, moderna. Svi će izgubiti: i Ukrajina i Rusija“.

Baumejster se takođe pozabavio teškim problemom odakle će doći sredstva za obnovu Ukrajine nakon završetka rata.

Prema procenama Svetske banke, ukrajinskoj ekonomiji je pričinjena šteta od skoro 500 milijardi dolara, ali nakon što je sada isključena zaplena zamrznutih sredstava Centralne banke Rusije (CBR), analitičari procenjuju da Ukrajina može da računa na samo oko 75 dolara milijarde u međunarodnoj pomoći za plaćanje rekonstrukcije.

„Biće nemoguće obnoviti Ukrajinu. Jasno je da će biti nekih donatora, tendera, korupcionaških skandala, pronevera novca, oni će nešto izgraditi i pokazati da su izgradili neki deo grada – u Harkovu, u Dnjepru, negde drugde – ali nećete obnoviti klimu, atmosferu“, rekao je Baumejster.

Baumejsterova sumorna prognoza poklapa se sa nedavnim izveštajem UN koji predviđa da će stanovništvo Ukrajine pasti sa trenutne zvanične procene od 34 miliona, sa predratnog maksimuma od 45 miliona, na samo 15 miliona do 2100.