Najmanje 200 potencijalnih meta u Rusiji je u dometu raketnih sistema SAD: Hoće li Zelenski uspeti da ubedi Bajdena?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski će se sastati ne samo sa američkim predsednikom Džo Bajdenom, koji je nagovestio da je otvoren za razgovor o ovom pitanju, već i verovatno sa oba predsednička kandidata SAD na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku, napominje CNN.

Ti sastanci dolaze kada stručnjaci kažu da je javna rasprava na ovu temu podigla ulog u odluci i potencijalno promenila ulogu koju bi ove rakete – francusko-britanska Storm Shadow/Scalps i američki vojni taktički raketni sistemi (ATACMS) – mogli da igraju u ovom ratu.

Pre skoro tačno godinu dana, takođe tokom ličnog sastanka sa Zelenskim u Sjedinjenim Državama, Bajden je doneo odluku da isporuči ATACMS Ukrajini.

Nekoliko meseci ranije, slična priča se odigrala sa britanskim Storm Shadows-ima kada je tadašnji ministar odbrane Ben Volas potvrdio da su isporučeni.

U oba slučaja Ukrajina je obećala da ih neće koristiti na ruskoj teritoriji.

Ovog septembra Zelenski primenjuje strategiju otvorenijeg izazivanja svojih saveznika, a to je, u kombinaciji sa otvorenim pretnjama Rusije da bi svako ukidanje ograničenja na njihovu upotrebu značilo rat sa NATO-om, pitanje ispaljivanja ovih projektila na Rusiju pretvorilo u politički kamen temeljac, krajnju odrednicu obima zapadne podrške.

Zelenski je odbio da dozvoli da ova tema ispadne iz naslova – javno kritikujući oklevanje svojih saveznika nakon što je u ruskom napadu na vojno-obrazovnu ustanovu u Poltavi ranije ovog meseca stradalo više od 50 ljudi.

„Svaki dan kašnjenja je, nažalost, smrt ljudi“, rekao je on.

Prošlog vikenda, nakon ruskog bombaškog napada na stambeni blok u Harkovu, on je čak izneo prikrivene optužbe za kukavičluk, rekavši: „Ovaj teror se može zaustaviti. Ali da bi se to zaustavilo, mora se prevazići strah od donošenja čvrstih, objektivno neophodnih odluka“.

„Zelenski je malo rizikovao u vezi sa ovim“, rekao je Metju Savil, direktor vojnih nauka na Kraljevskom institutu ujedinjenih službi, istraživačkom centru u Londonu.

„Ako se to ipak dogodi, politička dividenda bi bila značajna, kaže Savil misleći da ako se Ukrajini dozvoli da gađa zapadnim oružjem duboko u rusku teritoriju, što bi, naveo je, „otupilo rusku retoriku i demonstriralo čvrstu međunarodnu podršku Ukrajini“.

Što se tiče dividende na bojnom polju, to je, kažu stručnjaci, manje jasno.

Mišljenja su podeljena o tome u kojoj meri je javna debata oko dozvola za rakete umanjila njihovu potencijalnu korisnost – posebno kada je u pitanju gađanje ruskih borbenih aviona i projektila pre nego što se mogu upotrebiti protiv civilne infrastrukture Ukrajine.

Američki obaveštajci veruju da je 90 odsto ruskih aviona koji lansiraju smrtonosne klizne bombe (najmanje 100 dnevno, prema Zelenskom) udaljeno više od 300 kilometara od teritorije pod kontrolom Ukrajine, dakle izvan dometa ATACMS.

I taj broj se možda povećava. Rusija je nedavno premestila avione iz dve baze u blizini granice dalje na istok, rekao je jedan američki zvaničnik.

Savil se slaže da je „mnogo najsočnijih meta“ verovatno premešteno dublje na rusku teritoriju, što znači da bi uticaj na rat mogao biti „ograničen“.

Ali to ne znači da projektili nemaju nikakvu korist. ATACMS, od kojih neki imaju kasetne bojeve glave, mogli bi da se koriste za nanošenje značajne štete na aerodromima.

Institut za proučavanje rata (ISW), istraživački centar u Vašingtonu, izračunao je da se 15 ruskih aerodroma nalazi u dometu ATACM-a (iako nije jasno koliko je aviona još uvek na njima).

Džordž Baros, autor tog istraživanja ISW-a, slaže se da je manje javne debate možda bilo poželjno, ali ako je sama mogućnost da se te dozvole daju naterala Rusiju da pomeri avione dalje od granice, to je dobra stvar.

To bi moglo da smanji broj misija bombardovanja koje ruski avioni mogu da izvrše (poznato u vojsci kao „stopa naleta“) i da Ukrajini kupi dragoceno vreme za reagovanje za dolazeće napade.

Barosovo istraživanje je ukazalo na najmanje 200 potencijalnih ciljeva koji bi se nalazili u dometu ATACM-a, od vojnih pukova do skladišta goriva, oružja, pa čak i štaba ruskog Južnog vojnog okruga u Rostovu.

Eksperti se takođe slažu da bi projektili mogli da pruže dragocenu podršku ukrajinskim bespilotnim i kopnenim operacijama.

Savil veruje da bi ATACMS mogao da napravi ozbiljnu štetu ruskim radarima i sistemima protivvazdušne odbrane, dodajući da „ako probijete rupu, zapravo ukrajinski dronovi dugog dometa imaju bolje opcije da prodru dublje u Rusiju“.

Pogađanje ruskih sistema protivvazdušne odbrane u pograničnim oblastima takođe bi moglo da poboljša šanse Ukrajine da ponovo zauzme sopstvenu teritoriju, rekao je Baros.

„Vi zapravo otvarate neke oblasti okupiranih delova Ukrajine koji više nisu pod kišobranom ruske protivvazdušne odbrane“, rekao je on.

Takođe u teoriji postoji opcija, rekao je Savil, da se proširi domet raketa lansiranjem sa ukrajinskih pozicija unutar Kurska, iako bi to moglo da stavi ukrajinske bombardere i raketne bacače na nišane ruske protivvazdušne odbrane.

Na kraju krajeva, Ukrajina nastavlja da tvrdi da je mogućnost upotrebe raketa dugog dometa koje je isporučio Zapad u Rusiji deo složene slagalice oko okončanja ovog rata pod uslovima Kijeva – i način da se pokaže Rusiji da ne može nadživeti saveznike Ukrajine.

Zelenski je stigao u SAD s jedne strane podstaknut ofanzivom na Kursku, pružajući nove dokaze ukrajinske genijalnosti i, kako on tvrdi, krhkosti ruskih „crvenih linija“, ali s druge strane motivisan izgledima za treću zimu sa kritične nestašice električne energije i još uvek neadekvatne zalihe opreme i radne snage.

„Treba da imamo ovu sposobnost dugog dometa ne samo na okupiranoj teritoriji Ukrajine, već i na ruskoj teritoriji“, rekao je on na velikom skupu ukrajinskih saveznika u američkoj vojnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj ranije ovog meseca, „tako da je Rusija bude motivisana da traži mir“.