Može li Zelenski da pridobije Trampa?

Ovo je izgovorio ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba za Politico ranije ove nedelje.

Na pitanje kako bi ovogodišnji izbori u Evropi i, što je još važnije, u SAD mogli da utiču na Ukrajinu dok ona uporno brani svoju nezavisnost i suverenitet od napada svog suseda Rusije, on je odgovorio: „Šta god da se desi, moraćemo da pronađemo način da sarađujemosa pobednicima izbora“.

To bi, naravno, moglo da uključi bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa – ako pobedi u novembru u SAD. Ali kako onda zaštititi Ukrajinu od Trampa?

Nisu svi filozofski nastrojeni kao Kuleba. Izgledi da se Tramp vrati u Belu kuću nazire se nad ovim ratom, a i Ukrajina i Evropa već su imale gadno predosećaj o tome kako bi moglo izgledati drugo Trampovo predsedništvo: ključni paket pomoći američkog predsednika Džoa Bajdena od 60 milijardi dolara je vrebao na Kapitol Hilu mesecima, uglavnom zbog poslanika republikanaca naklonjenih Trampu.

Ovakvi politički šokovi i potresi će se verovatno samo povećati kako se bude zahuhtavala predsednička kampanja u SAD.

I poput moljaca, sve veći broj zakonodavaca bi možda želeo da se približi Trampovom svetlu, nadajući se da će uživati u njemu radi sopstvene izborne dobiti.

Sam Tramp je pokazao ravnodušnost prema ukrajinskom teritorijalnom integritetu, rekavši da bi lako mogao da prekine rat u roku od 24 sata insistirajući da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i predsednik Rusije Vladimir Putinu pristanu na nagodbu – što u suštini znači da će Moskva zadržati deo Ukrajine i ponovo pokrenuti svoj rat kad god joj to bude zgodno.

Ali kada se završe partijske predizborne igre, kako će Ukrajina igrati u Trampovoj Beloj kući? Da li će se to posmatrati u punom svetlu koje bi trebalo da definiše budućnost globalne bezbednosti, transatlantskih odnosa, pa čak i bezbednosti Amerike?

Mihail Podoljak, viši savetnik u kancelariji Zelenskog, računa na to da hoće.

„Razumem da je domaća politička agenda sada dominantna jer se spremaju za predsedničke izbore. Ali ulaganje u Ukrajinu je ulaganje u reputaciju Amerike, u njenu dominaciju, u njeno pravo da propisuje globalna pravila i osigura da se ne krše“, rekao je on za Politico.

Drugim rečima, američki nacionalni interesi će se aktivirati, a u slučaju ovog rata, „Amerika na prvom mestu“ i „Ukrajina na prvom mestu“ su zapravo isti.

„Bilo bi čudno da je drugačije“, dodao je on.

Optimistični Podoljak je takođe ponudio jedno od najintrigantnijih objašnjenja zašto bi Tramp mogao, nadamo se, da nastavi Bajdenovu politiku podrške Ukrajini — onu koja bi se dopala čoveku koji bi se, bez sumnje, složio sa stavom bivšeg predsednika SAD Kalvina Kulidža da je „glavni posao američkog naroda – posao.“

Postoje očigledne „merkantilne koristi za američki vojno-industrijski kompleks“ u snabdevanju Ukrajine oružjem i municijom i pokazivanjem koliko je njihovo oružje efikasno i sofisticirano na bojnom polju u poređenju sa ruskim, rekao je on.

„„Rusija je 2023. izgubila 53 odsto svog izvoznog tržišta oružja jer njihovo oružje nije efikasno. Američki vojno-industrijski kompleks je, između ostalog, glavni donator američkih političkih partija, a prodaja znači posao i profit“, rekao je Podoljak.

A ako sve drugo ne uspe, viši savetnik polaže mnogo poverenja u komunikacijske veštine Zelenskog kada je u pitanju pridobijanje Trampa.

„On je u stanju da iskoristi emocije i razmišljanja političara u različitim zemljama, i dobar je u identifikovanju argumenata koji će uticati na njih. Veoma je kul videti ga kako to radi“, rekao je Podoljak uz čaj u svom omiljenom restoranu u vladinoj četvrti u Kijevu.

Niko ne sumnja u retoričko majstorstvo Zelenskog — on je više puta dokazao sposobnost da osvoji srca sagovornika i poveže se sa raznolikom publikom. Ali i ranije je precenjivao svoje veštine. On je to svakako učinio sa Putinom, u kampanji sa obećanjem 2019. da će moći da sklopi mirovni sporazum sa ruskim liderom.

A prema rečima bivšeg savetnika ukrajinske obaveštajne službe koji je govorio za Politico pod uslovom da ostane anoniman, on je isto učinio uoči ruske invazije u punom obimu pre dve godine, i dalje misleći da može da spreči katastrofu i ubedi Putina da pristane na nagodbu.

Zelenski je, sa svoje strane, ranije rekao da ako se Putin nada da će Trampov reizbor doneti Rusiji vojnu pobedu, ruski lider greši.

Tramp „nikada“ ne bi podržao Putina, rekao je prošlog septembra. Ali ovo samopouzdanje je od tada nestalo, a Zelenski je izrazio nedvosmislenu zabrinutost zbog Trampove drske sugestije da bi mogao da okonča rat u roku od jednog dana.

Opisujući to hvalisanje kao „veoma opasno“, ukrajinski lider je za britanski Channel Four News rekao da se nada da je to samo izborna kampanja.

Ali čak i ako je Tramp blaži prema zapadnim saveznicima koje je prezirao tokom većeg dela svog prvog mandata, ovo rešava samo polovinu problema – i dalje postoji njegova nepredvidljivost sa kojom se treba suočiti, njegova visceralna strana koja čini proračune kako bi se mogao ponašati tako zbunjujućim.

A to je posebno zastrašujuća perspektiva za zemlju koja se bori za svoj život. Emotivni, ozlojeđeni Tramp, onaj koji se lako vređa i dozvoljava da lične pritužbe zasene geopolitiku, brine Ukrajince.

Tu su i Trampove pristalice koji se dive Putinu – poput konzervativnog komentatora Takera Karlsona i republikanke Mardžori Tejlor Grin – koji će biti željni da potpiruju vatru svoje ogorčenosti prema Ukrajini.

Dakle, ključno pitanje koje su postavili visoki zvaničnici u Kijevu jeste da li će se Tramp zameriti ukrajinskom predsedniku jer nije uspeo da isporuči ono u šta su on i bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani pokušali da snažno naoružaju Zelenskog pre poslednjih izbora — ukrajinske poslove advokata i biznismena Hantera Bajdena, koliko god to bilo neopravdano, kako bi okaljao svog oca Džoa Bajdena.

Kao što je Lev Parnas, pomoćnik Đulijanija, napisao u knjizi „Diplomatija u senci“, i Tramp i Đulijani su bili besni zbog ukrajinskog zameranja kada je trebalo da se objavi istraga.

Posebno su bili ljuti na glavnog pomoćnika Zelenskog Andreja Jermaka, koji je izgleda obećao tokom zloglasnog sastanka u Madridu 2019. da će Kijev, zaista, objaviti istragu – samo da on to ne učini.

„Da li će Jermak moći da komunicira sa bilo kojim Trampovim savetnikom za nacionalnu bezbednost kao sa Džejkom Salivanom (Bajdenovim sadašnjim savetnikom)?“ upitao je bivši pomoćnik Zelenskog, koji je tražio da se ne imenuje za ovu priču. „Nekako ne mislim tako.“

Ali američki lobista za Ukrajinu izvlači neku utehu iz činjenice da je Tramp pristao da isporuči smrtonosno oružje Ukrajini dok je bio na vlasti, što je bivši predsednik SAD Barak Obama podbijao da učini. Takođe je istakao da je Tramp sa zadovoljstvom sankcionisao svaku firmu koja je pomogla ruskoj državnoj gasnoj kompaniji Gasprom da završi gasovod Severni tok 2.

Slično je i Kuleba izneo u januaru: „Ko je prodao prvo američko oružje Ukrajini? Predsednik Tramp nam je poslao Javeline. Ko je pokrenuo program besplatne isporuke prvih mornaričkih brodova, čamaca Island i Mark VI, u Ukrajinu? Tramp. Ko se borio protiv projekta Severni tok 2? To je bio Tramp.”

A u razgovoru za Politico ove nedelje, ministar spoljnih poslova je istakao da se to ponavlja od 2014. godine, kada je Moskva prvi put upala u Donbas nakon ukrajinske prozapadne pobune na Majdanu.

„Putin napada i čeka izbore u drugim državama, meša se u njih, pokušavajući da dovede na vlast one koji će mu više odgovarati. Ili, on tako misli“, rekao je. Ali „izbori nikad ne rade za njega, pa on čeka još jedan krug izbora, nadajući se da hoće“.

Moraćemo da sačekamo da vidimo da li će se to sada promeniti – Ukrajinci se u to ne nadaju.