Zelenski i Tusk: Orban u Moskvi i Pekingu nije razgovarao o miru, već o kapitulaciji Ukrajine

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Zelenskim, Tusk je rekao da istorija „pamti političare koji su ubeđivali sebe i druge da rade na postizanju pravednog mira, a radili su na kapitulaciji“.

„Ostali su zabeleženi na spisku srama. Te reči posvećujem Viktoru Orbanu. Čim preuzme predsedavanje EU od Mađarske (1. januara 2025), Poljska će pomoći Ukrajini da postigne pravedan mir, a ne kapitulaciju. A takav mir se neće dogovarati u tajanstvenim razgovorima u Kremlju“, kazao je Tusk.

Zelenski, koji je u Varšavu došao da potpiše sporazum sa Poljskom o garancijama bezbednosti, kakav je Kijev već potpisao sa 19 zemalja i sa EU kao celinom, upozorio je da mirovni posrednici mogu da budu ili moćni savezi ili velike sile, a ne Orban.

„SAD, Kina i EU kao celina mogu da odigraju ulogu posrednika. Zato smo razradili varijante pritiska na Rusiju. (Predsednik Rusije Vladimir) Putin ne ceni slabe. Čak i kada razgovara sa konkretnim državama, to ne znači da želi da završi rat“, kazao je Zelenski koji iz Varšave putuje za Vašington, na samit NATO-a.

On je rekao da nije znao da će Orban posle posete Kijevu otići u Moskvu, i posle u Peking, i dodao da je to njegov suvereni izbor, ali da nije moguće da bude posrednik između Rusije i Ukrajine.

Konferenciju za novinare posle potpisivanja bilateralnog sporazuma o garancijama bezbednosti, Zelenski i Tusk su počeli minutom ćutanja, odajući poštu žrtvama ruskog raketnog napada na dečju bolnicu u Kijevu, gde je uništeno odeljenje za dijalizu onkoloških pacijenata.

„Nema reči, nema političkih deklaracija koje bi bile dovoljne kao reči osude za agresora, a s druge strane kao izraz solidarnosti i podrške Ukrajini“, kazao je Tusk i ponudio pomoć u lečenju mališana u Poljskoj ako bude potrebe.

Povodom potpisivanja bilateralnog sporazuma o garancijama bezbednosti, Tusk je podsetio da je Poljska među prvima predložila razgovor o mogućnosti da članice NATO-a obaraju nad teritorijom Ukrajine ruske rakete koje prete da će upasti na njihovu teritoriju. Naveo je da se to pitanje ne može rešiti bilateralnim ugovorima, već da je neophodna kolektivna odluka NATO-a i dodao da će o tome predsednik Poljske Andžej Duda razgovarati na ovonedeljnom samitu alijanse u Vašingtonu.

„Tu nam je potrebna saradnja jer takve akcije iziskuju zajedničku odgovornost NATO-a. U interesu je Poljske da to ima pečat kolektivne odgovornosti alijanse. Bilo bi efikasno, ali nemamo iluzija da je to laka odluka. Zapisali smo u sporazumu da razgovaramo o tome, da je to važna tema, ali da još nije finalizirana“, kazao je Tusk.

Tusk je obećao da će Poljska dati Ukrajini avione MIG-29 koje još ima čim joj saveznici omoguće da ih zameni drugim borbenim avionima, ali da sada ne može jer i njeni avioni tog tipa učestvuju u zajedničkim savezničkim patrolama.

Dogovoreno je, međutim, da se formira dobrovoljačka jedinica koja bi bila naoružana i obučena u Poljskoj, a u koju bi ušli Ukrajinci koji borave u Poljskoj i spremni su da se uključe u borbu protiv Rusije.

„Mi Poljaci pomažemo Ukrajini kako zbog našeg prijateljstva i solidarnosti, tako i iz dobro promišljenog vlastitog interesa. Ko danas brani Ukrajinu, brani i sebe. Zato je to možda najjača garancija naše saradnje u oblasti bezbednosti“, rekao je Tusk i dodao će Poljska biti prva na udaru ako Rusija pobedi u Ukrajini.

Ranije danas, Zelenski i Tusk su razgovarali o kontinuiranim napadima Rusije na Ukrajinu i daljoj podršci NATO-a Kijevu, uoči samita alijanse kojim će biti obeležena 75. godišnjica njenog osnivanja i nekoliko sati pošto je najmanje 20 osoba poginulo u ruskim raketnim napadima na više lokacija u Ukrajini, uključujući dečiju bolnicu u Kijevu.

Učesnici samita bi trebalo da razgovaraju o načinima pružanja pouzdane dugoročne bezbednosne pomoći i vojne obuke Ukrajini koja se duže od dve godine odupire ruskoj agresiji.

Poljsku će na samitu predstavljati predsednik Andžej Duda koji bi danas trebalo da se sastane sa Zelenskim. Poljska koja spada u najčvršće podržavaoce Ukrajine, ponudila je Kijevu vojnu pomoć od oko četiri milijarde dolara, i humanitarnu, političku i ekonomsku podršku.

Na trodnevnom samitu će verovatno biti usvojena inicijativa da NATO preuzme veću odgovornost za koordinaciju obuke i vojne i finansijske pomoći za ukrajinske snage, umesto SAD. Takođe, članice EU razmatraju mogućnost davanja većeg prisustva Ukrajincima u telima NATO-a, iako još ne postoji konsenzus o ulasku Ukrajine u alijansu.