Foto: EPA-EFE/MAKSIM BLINOV Kako se borbe između ruske i ukrajinske vojske nastavljaju na ukrajinskom tlu, obaveštajne i političke poruke i pokazatelji ukazuju na želju zaraćenih strana da krenu ka deeskalaciji i pregovorima o okončanju višemesečnog rata.
Američki obaveštajci sugerisali su da će se intenzitet borbi u Ukrajini smanjiti u narednim mesecima, piše Al Džazira.
Direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns rekla je tokom Reganovog nacionalnog odbrambenog foruma u Kaliforniji, na američkom zapadu, da su takve prognoze zasnovane na podacima, uključujući i činjenicu da će predstojeća zima nametnuti drugačije okruženje za sukob.
Komentarišući izveštaj američke obaveštajne službe, Lari Korb, bivši pomoćnik američkog sekretara za odbranu i viši istraživač u Centru za američki napredak (CAP), rekao je da su predstavljene informacije pouzdane.
Gostujući u arapskom programu Al Džazire „Iza vesti“ (Ma veraa al khabar), on je dodao da će ruskoj i ukrajinskoj strani biti teško da ostvare vojne dobitke u svetlu oštre i oštre zime, koja će put političkih pregovora.
Međutim, ambasador Andrej Baklanov, potpredsednik Udruženja ruskih diplomata, doveo je u pitanje izveštaje američkih obaveštajnih službi, rekavši da su oni slabi i ograničeni i da je ruska vojska spremna da se bori uprkos teškim vremenskim uslovima.
Posmatrači su povezali izveštaje američkih obaveštajnih službi sa pozivom francuskog predsednika Emanuela Makrona da se Moskvi daju bezbednosne garancije ako se vrati pregovorima.
Ovaj poziv usledio je posle Makronove posete Sjedinjenim Državama, čiji je predsednik Džo Bajden priznao da je otvoren za razgovore sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom o okončanju rata.
Makron je rekao da će njegova zemlja nastaviti da vojno podržava Ukrajinu i da će Kijevu obezbediti više oružja.
On je naglasio da ova podrška neće uključivati nikakvu vojnu opremu koja bi omogućila Ukrajini da napadne ruske teritorije, uvlačeći tako Francusku u sukob.
Bivši pomoćnik američkog ministra odbrane potvrdio je da postoji koordinacija između Pariza i Vašingtona po pitanju Ukrajine, a dokaz za to su izjave francuskog predsednika nakon sastanka sa američkim kolegom u Vašingtonu.
Makronove izjave šalju poruku da su SAD spremne da podrže bezbednosne garancije koje će biti pružene Rusiji.
Korb je sve navedeno sažeo u jednu tačku, a to je da Ukrajina neće u dogledno vreme ući u NATO.
On je rekao i da Amerika, koja podržava Kijev sa više od 100 milijardi dolara, ne može da vrši pritisak na Ukrajinu iz političkih razloga.
U slučaju da Moskva odbije ono što nudi Francuska, onda će zemlje koje podržavaju Ukrajinu, nastavio je američki gost, toj zemlji obezbediti ono što je neophodno za pobedu u ratu.
Ako Kijev vrati Herson pod svoju kontrolu, možda će pokušati da vrati i poluostrvo Krim, kojim je Rusija preuzela kontrolu 2014. godine.
Sa ruske tačke gledišta, pregovori će se voditi sa Amerikancima, koji stoje i upravljaju onim što se dešava u Ukrajini, a ne sa Makronom ili Evropljanima, kako kaže ambasador Baklanov, koji je precizirao tri ruska uslova prilikom gostovanja na program „Ma veraa al Khabar“ za pregovore sa Zapadom.
On je objasnio da uslovi uključuju svrgavanje i procesuiranje „nacističkog režima“ u Ukrajini, razoružanje ukrajinske vojske i rešavanje svih humanitarnih problema i definisanje statusa sadašnjih ukrajinskih granica.
Baklanov je potvrdio da su četiri pokrajine postale ruske i da će Moskva pokušati da postigne puno priznanje, kako je naveo, ruskih prava nad ovim regionima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
