Želi li Putin novo doba ‘velike gladi’?

Američkim predsednik Bajden je u nedavnom intervjuu otkrio informacije američkih obaveštajnih službi, koje navode da među ruskim jedinicama na terenu vlada velika konfuzija i prekid lanca komande. ‘Putin je sateran u ćošak, i vojno i politički’ dodao je Bajden. Putin se takođe suočava i sa sve manjom podrškom svojih saveznika, pre svega Belorusije, koja se takođe nalazi pod nizom međunarodnih sankcija.

Glad kao oružje

Pre nekoliko meseci, a usred međunarodnih napora da se obezbedi nesmetani izvoz pšenice iz Ukrajinskih luka, Putin je u intervjuu ruskoj državnoj televiziji naveo da ‘Ukrajinci ne treba da zaborave svoju zajedničku istoriju u okviru Rusije i Sovjetskog saveza, kao ni veliku glad koja je vladala pre nego što je Ukrajina postala industrijski razvijena’. Ova zapravo prikrivena pretnja, vraća sećanja, naročito najstarijih Ukrajinaca, na period nazvan ‘Holodomor’.

Izraz je nastao kombinovnanjem dve reči – Holod, što znači gladovati ili manjak hrane i moriti – mučiti glađu. Ovaj period je trajao više godina – od 1931. do 1936, s tim da je nedostatak hrane bio najizraženiji 1932. i 1933.

Nastao kao posledica Staljinove politike kolektivizacije, gde su poljoprivredni proizvođači prvo morali da proizvode za državne zadruge i kombinate, a tek kasnije za svoje potrebe, rezultirao je sa najmanje 2,8 miliona mrtvih, a mnogi istraživači i istoričari smatraju da je prava brojka preko četiri miliona građana Ukrajine. Staljin je u leto 1932. godine dodatno povisio obaveznu kvotu na 44 odsto, koliko je ukrajinskog žita išlo u centralne magacine. Žito iz zadružnih magacina, nazvanih Kolhozi, nije se smelo deliti među stanovništvom dok se ne bi ispunila ukupna državna kvota.

To je automatski značilo da je manjak hrane bio čak i preko pedeset odsto, što je bila smrtna kazna za mnoge seljake, naročito u manjim selima na jugu zemlje. Komunistička partija je imala i svoju tajnu policiju, te doušnike među seljacima i gradskim stanovništvom, koji bi prijavljivali sakriveno žito, domaće životinje, pa čak i jaja i sir. Oni koji bi bili uhvaćeni sa većom količinom sakrivenih poljoprivrednih proizvoda bili bi na licu mesta streljani. Kasnije, tokom 1933. i 1934. godine, ove odredbe su dodatno pooštrene, pa su mnogi Ukrajinci hapšeni čak i za nekoliko jota (pola džaka) pšenice. Oni ‘srećniji’ su završavali na Dalekom istoku, kao radna snaga za izgradnju železnice. Nakon nekoliko velikih protesta seljaka, uvedene su i posebne propusnice za izlazak iz sela i ulazak u gradove.

U gradovima nije bilo ništa bolje – praktično da hrane nije ni bilo, a samoubistva su bila vrlo česta. Od leta 1932. do jeseni 1933, umrlo je oko milion i po ljudi u ukrajinskim gradovima. Najveći broj žrtava gladi je bio na području Harkova, a zatim i na području šireg Kijeva. Neki delovi Ukrajine su dobijali pomoć u hrani iz drugih zemalja, pre svega Poljske, ali je ova pomoć uglavnom bivala zaplenjena na putu ka unutrašnjosti zemlje.

Glad nije pogodila ni samo Ukrajinu, već i čitavu oblast Kavkaza, te neke delove centralne Rusije. U gradu Uman je za samo mesec dana od gladi umrlo više od dvadeset hiljada ljudi. Uz ovo, epidemije tifusa i malarije, izazvane zagađenom vodom i hranom, odnele su još barem dve stotine hiljada života.

Čuveno je i pismo lekara iz Odese, poslato Poljskom nacionalnom dnevnom listu, u kome on navodi da je ‘kanibalizam postao svakodnevnica u Ukrajini’. Ipak, sovjetske vlasti su prikrivale razmere gladi, a sam Staljin je situaciju smatrao ‘političkim pokretom za njegovu smenu’, budući da je u to vreme bila sprovođena i kampanja popisa stanovništva.

Na zapadu se za ‘Holodomor’ saznalo kasnije tek 1937. godine, a već u to vreme je on bio označen kao jedna vrsta genocida. Kongres SAD je 1988. po prvi put doneo rezoluciju kojom se Holodomor označava kao ‘genocid i istorijska tragedija’. 2003. godine Vrhovna rada Ukrajine je Holodomor zvanično nazvala ‘zločinom protiv čovečnosti’, a otvoreni su i sovjetski arhivi sa spiskovima preminulih od posledica gladi. Zanimljivo je da Rusija i danas negira postojanje Holodomora, navodeći da je u tom periodu, usled vremenskih nepogoda, glad bila široko rasprostranjena u celoj Rusiji, kao i u centralnoj Aziji i nekim delovima Evrope.

Dmitrij Medvedev, tadašnji predsednik Rusije, 2010. je položio venac na spomenik žrtvama Holodomora, navodeći da su ‘mnogi podaci o ovom događaju falsifikovani nakon raspada SSSR-a’. I bivši predsednik Ukrajine Viktor Janukovič je pokušao da u jednom od svoj intervjua okarakteriše Holodomor kao ‘istorijski nesporazum’, što je naišlo na oštre osude i stručnjaka i birača. Do sada je Holodomor genocidom proglasilo više od 40 država, među kojima su Italija, Kanada, Brazil, Kolumbija, Meksiko, Mađarska, Španija, Velika Britanija i Vatikan.

U aprilu ove godine, ruske vlasti su podigle dažbine na izvoz hrane, i to gotovo za 38 odsto. Iako se godinama taksa na izvoz pšenice kretala između 73 i 83,5 dolara po toni, od aprila je ona povećana na iznad sto dolara. Ministarstvo poljoprivrede je takođe uvelo i poseban nadzor i kontrolu vrsta pšenice koje se izvoze iz Ruske Federacije. I takse za izvoz kukuruza, koje su bile relativno niske i kretale se oko 40 dolara, povećane su na 75,5 dolara po toni. Aleksandar Korbut, predsednik ruske Komore za žitarice najavio je i da će ove takse do kraja godine biti opet povećane.

Kremlj, kao i sam Putin, gledaju na istok, pre svega u pravcu Kine, Indije i Kazahstana. Industrija hrane u Kazahstanu već tradicionalno osnovne sirovine nabavlja u Rusiji, dok je gotovo polovina indijskog uvoza kukuruza i ječma takođe iz Rusije. Ne treba zaboraviti ni da je nakon izvoza energenata – gasa i nafte, te obojenih metala, poljoprivreda u vrhu ruskog izvoza, sa gotovo 85 milijardi dolara direktnih prihoda u 2020. godini. U periodu od 1998. do 2005. ova brojka je bila i preko 100 milijadi dolara godišnje, ali je u svrhu reformi agrarnog sektora nakon svetske ekonomske krize 2008. količina poljoprivrednih proizvoda namenjenih izvozu značajno smanjena. Rusija je takođe i najveći svetski proizvođač votke, treći proizvođač piva i peti proizvođač žestokih alkoholnih pića.

Rusija se i danas delimično oslanja na poljoprivredne zadruge gde državne kompanije, kao i privatne, koje imaju ugovor sa državom, kupuju poljoprivredne proizvode na veliko od primarnih proizvođača. Za razliku od mnogih država Evropske unije, unutar Rusije je i dalje veoma rasprostranjena sadnja duvana, sa preko osamdeset kompanija iz ove oblasti.

Setva i žetva uz zvuk bombi

Ukrajina je poznata i kao ‘žitnica Evrope’ – posao vredan najmanje 30 milijardi dolara godišnje, ove godine je ugrožen stalnim napadima ruske artiljerije, a procenjuje se da će biti zasađeno za četvrtinu manje kultura nego u istom periodu prošle godine. Iako je početkom avgusta postignut dogovor o izvozu prošlogodišnje pšenice iz ukrajinskih silosa preko Crnog mora do Turske, ruska strana već postavlja nove uslove.

Putin je naveo da ‘ukrajinska pšenica ne ide u luke u Africi kako bi se sprečila glad u podsaharskim zemljama, već u luke zemalja članica evrozone’. Ove trvdnje je podržao i turski predsednik Erdogan, navodeći da ‘ako Evropa uvozi ukrajinsko žito, onda bi istim brodovima mogla da uvozi i žitarice iz Rusije kako bi se izbegao najgori mogući scenario’. Ipak, Ujedinjene nacije tvrde da je oko jedne trećine ukrajinskog žita već poslato u najugroženije afričke zemlje, poput Somalije, Etiopije, Južnog Sudana i Kenije.

Kremlj je početkom septembra nagovestio da je spreman na nove ustupke kada je izvoz hrane u pitanju – i one iz Ukrajine kao i iz Rusije, ali za uzvrat traži ukidanje nekih sankcija iz sektora energetike. Dmitrij Rogozin, ruski političar koji važi za jednog od najbližih Putinovih saradnika, izjavio je za rusku nacionalnu televiziju ‘da će se Evropa ove zime smrzavati bez ruskog gasa, te da će i biti mnogo manje hrane za zemlje u razvoju’.

Ujedinjene nacije i njen program za hranu (FAO) saopštile su da je trenutno više od 825 miliona ljudi širom sveta ugroženo delimičnim ili potpunim nedostatkom hrane. Nekih 130 miliona ljudi u podsaharskoj Africi ima samo jedan obrok dnevno, dok je još 83 miliona ugroženo i nedostatatkom vode za piće.

Sledeće godine će, kao posledica rata u Ukrajini, još barem 50 miliona ljudi širom sveta, pre svega u centralnoj Aziji i Južnoj Americi biti dodato na ‘listu gladi’. Ako ubrzo ne dođe do primirja, ove brojke bi mogle biti povećane za čak 9,7 odsto do 2025. godine. Gotovo 700 miliona ljudi u svetu živi sa manje od deset obroka nedeljno, 41 milion je direktno životno ugroženo glađu, a za 30 miliona je potrebna hitna humanitarna pomoć.

Izvor: Al Jazeera