„Želim da živim“: Preko 6.500 ruskih vojnika se javilo ukrajinskom kol centru za podršku u želji da se predaju

Vitalij Matvienko, portparol u odeljenju za ratne zarobljenike, kaže da je za one koji su uspostavili kontakt preko ove službe verifikovano da služe u ruskoj vojsci uz pomoć njihovih ličnih podataka i registarskog broja, piše Gardijan.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da su između 15. septembra, kada je kol centar pokrenut, do kraja januara, 6.543 člana ruskog vojnog osoblja kontaktiralo ukrajinsku vladu u želji da se predaju pod njenu nadležnost, često sa prvih linija fronta.

Kol centar, u kojem ima 10 operatera, je uspostavljen nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin najavio da će biti mobilisano 300.000 civila sa prethodnim vojnim iskustvom za pridruživanje ruskim snagama u Ukrajini.

Matvienko je odbio da komentariše koliko ima onih čiji je proces predaje završen, ali je službu, koja radi non-stop, opisao kao „potpuno uspešnu“, dodajući da na njihov Telegram kanal svakog dana stiže između 50 i 100 poziva i poruka.

Kol centar je pre mesec dana premešten iz kancelarija odeljenja u Kijevu na tajnu lokaciju usled straha da bi mogao da bude meta ruskih napada, kaže on.

Značaj ove propagande za ukrajinsku vladu je jasan, piše Gardijan, pošto je dva miliona ljudi posetilo veb sajt „Želim da živim“ samo u decembru, od čega je 1,6 miliona bilo u Rusiji.

Onima koji su se predali nudi se mogućnost da budu deo razmene zarobljenika između ruske i ukrajinske vlade ili da budu u pritvoru sa mogućnošću da kasnije ostanu u Ukrajini ili da emigriraju.

Ukupno 1.646 pripadnika ukrajinske vojske je ruska vlada oslobodila u okviru takvih razmena, kaže Matvienko.

Poslednja razmena je završena 8. januara, kada je sa obe strane razmenjeno po 50 pripadnika vojnih snaga, dok se nastavljaju pregovori o narednim razmenama.

Matvienko objašnjava da postoje dve faze do okončanja procesa predaje.

„Prva faza je da ruski vojnici koji su mobilisani, delimično mobilisani ili još nisu mobilisani pozovu kol centar i kažu da hoće da se predaju“, kaže on.

„Nakon toga, oni su u obavezi da ostave svoje lične podatke. Kada vojnik stigne na ukrajinsku teritoriju, mora ponovo da pozove kol centar i kaže da hoće da se preda, a zatim mu operateri pomažu da dođe na bezbedno mesto gde će se sastati sa ukrajinskim specijalnim snagama“, priča Matvienko.

Kako kaže, nivo interesovanja za ovu službu zavisi od razvoja događaja na bojnom polju.

„Tokom oslobađanja Hersona, zvali su nas Rusi koji su nam govorili: ‘Spasavajte naše duše jer smo zaglavljeni negde u blatu, naš bataljon je potpuno razbijen, ostalo je svega 10 vojnika, molimo vas izvucite nas iz ovog nereda“, priča on.

„Neki zovu i kažu ‘ja sam negde u vojsci, želim da se predam’. Drugi kažu ‘plašim se da ću u Rusiji biti mobilisan, šta treba da uradim?’ A neki od njih mi kažu da se već nalaze na teritoriji Ukrajine i žele da se predaju. Svima je zajedničko da se plaše i ne znaju šta da rade“, priča Oksana (25), operaterka kol centra.

Kako zaključuje, svaki poziv je različit, ali to joj pruža nadu da ruski ratni napori da slabe.