Želimo da novinari budu zaštićeni, ne samo na papiru

Ali da bismo došli do tog rezultata moramo da, s jedne strane, nađemo rešenja za ono što ne funkcioniše u EU, a da s druge strane Srbija učini napredak, odnosno neophodne reforme – kaže za Danas ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni.

Razgovor s ambasadorom Mondolonijem vođen je u petak, pre poslednjih demonstracija u Francuskoj i Srbiji.

* U vezi sa kosovskim pitanjem javnosti u Srbiji se gotovo istovremeno plasiraju procene da njegovo rešenje nije blizu i da samo što nije rešeno. Da li očekujete dogovor Beograda i Prištine u dogledno vreme?

– Za nas – što pre to bolje. Od suštinske je važnosti da se nastavi dijalog između vlasti u Beogradu i Prištini. Na žalost, postoji blokada tog dijaloga od pre nekoliko meseci, posebno otkako su vlasti na Kosovu donele odluku o podizanju taksi na 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne, kao i odluku o „transformaciji“ Kosovske bezbednosne službe u vojsku Kosova. Mi smo javno zatražili od Kosova da ukine takse koje predstavljaju veliku poteškoću za dijalog. Takođe mislimo da bi bilo opasno da se situacija blokade ili statusa kvo u regionu nastavi. Čitava međunarodna zajednica mora da umnoži napore kako bi kosovska strana ukinula takse i omogućila nastavak dijaloga. Status kvo sprečava Srbiju da nastavi svoj evropski put jer blokira poglavlje 35. Takođe, status kvo šteti Prištini. Kao kad vozite bicikl – morate da okrećete pedale inače ćete pasti.

* Da li to što ste rekli znači da je lopta, diplomatski rečeno, u dvorištu Prištine?

– U svakom slučaju mi smo čuli da su srpske vlasti i predsednik Vučić rekli da su spremni za nastavak dijaloga čim Priština ukine takse. Naravno, nismo naivni i znamo da postoji još mnogo pitanja koja treba da se reše. Ta pitanja su osetljiva i teška. Bilo bi opasno da se ostane u situaciji blokade dijaloga koja ne ide u korist nikome.

* Kako Francuska gleda na moguće razgraničenje, odnosno razmenu teritorija po etničkom ključu?

– Mi smo veoma jasni po tom pitanju. Smatramo da je na dvema stranama da pronađu zajednički dogovor i da razmotre sve opcije bez tabua što bi moglo da dovede do konačnog i sveobuhvatnog rešenja. Za nas ne postoje crvene linije, ali nema ni blanko čeka. Dve strane treba da razgovaraju i one najbolje znaju gde može da se nađe linija kompromisa. Ako taj kompromis daje garanciju za ukupnu stabilnost regiona, Francuska neće principijelno da bude protiv. Naravno, treba da se zadovolje neki uslovi. Najpre, rešenje treba da dovede do stabilnosti regiona i da postoje garancije da neće biti negativnih efekata po druge zemlje. S druge strane, konačni i sveobuhvatni sporazum treba da se bavi stvarima kao što su prava za srpsku zajednicu na Kosovu, pitanja imovine, poštovanje kulturnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i ostala pitanja koja se i sada postavljaju. Znamo da većina srpskog stanovništva na Kosovu živi južno od reke Ibar i prava tog stanovništva treba da budu poštovana. To je bila veoma jasna tačka Briselskog sporazuma iz 2013. Želimo da kosovske vlasti poštuju taj sporazum i prava srpskog stanovništva na Kosovu.

* Nema sumnje da je vlasti u Srbiji veoma stalo da Beograd poseti predsednik Francuske Emanuel Makron. Da li je poseta izvesna i šta bi mogli da budu njeni rezultati?

– Poseta je izvesna. Biće održana u julu. Pominjete vlast u Srbiji i predsednika kojima je stalo do te posete. Ja sam siguran da je u jednakoj meri građanima Srbije stalo do te posete. To će biti prva poseta francuskog predsednika posle 18 godina i to je znak pažnje i poštovanja prema čitavom srpskom narodu. Francuska želi posetom da prida značaj ovom regionu i Srbiji kao njenom glavnom partneru u regionu i kao stubu regiona. Želimo da u punoj meri dinamizujemo bilateralne odnose. Na političkom planu, imali smo četiri posete francuskih ministara Srbiji u poslednje vreme, a predsednik Vučić je prošlog jula bio u Parizu. Dinamizacija odnosa odnosi se i na ekonomski plan gde smo imali lepih uspeha, kao i na plan kulture. Podvlačim lep uspeh tokom februarske posete Beogradu ministarke za evropske poslove Natali Loazo kada je potpisan sporazum sa francuskom agencijom za razvoj. Cilj je pomoći Srbiji da dostigne evropske standarde u svim oblastima. Takođe želimo da pomognemo Srbiji da reši pitanje Kosova na obostrano prihvatljiv način. U tom smislu, Francuska je evropska zemlja koja može da razume želje i očekivanja Srbije. Želimo i da pokažemo našu volju da pomognemo Srbiji da se približi evropskim standardima posebno, na primer, u oblasti vladavine prava koja je za nas veoma važan element pristupanja Srbije EU.

* Fridom haus je „skinuo“ Srbiju sa liste slobodnih zemalja, uvrstivši je među delimično slobodne. Reporteri bez granica ocenjuju da se klima za medije u Srbiji pogoršava, o čemu svedoče i napadi na novinare. Kako vi vidite tu „klimu“?

– Mi obraćamo punu pažnju tome da ta klima bude najbolja moguća. Evropske vrednosti su jako važan element na putu ka EU. Sloboda medija, funkcionisanje parlamentarne demokratije, borba protiv korupcije, funkcionisanje pravosuđa su izuzetno važna pitanja kojima posvećujemo svakodnevnu pažnju. Sa našim partnerima iz EU jasno smo u više navrata rekli da veoma pažljivo pratimo da novinari budu zaštićeni, ne samo na papiru već odgovarajućim pravnim okvirom i u praksi.

* Jesu li realne ocene Fridom haosa i Reportera bez granica?

– U svakom slučaju konstatujemo kada razgovaramo sa sagovornicima, posebno sa novinarima, da se oni žale na uslove svog rada, ali to nije fenomen specifičan samo za Srbiju. To se dešava u mnogim zemljama uključujući neke članice EU. Ali činjenica da taj problem postoji i u tim zemljama na treba da bude izgovor da se uspori sa reformama, već naprotiv – treba još više da doprinese tome da se na tim reformama radi. Kroz pravni okvir, ali i kroz primenu zakona i mogućnost da novinari rade svoj posao bez bilo ekonomskih pritisaka, bilo fizičkih pretnji.

* Predsednik Aleksandar Vučić ranije je ocenio da je predsednik Makron „poklekao“ pred demonstrantima u Francuskoj, kao i da im se „dodvoravao“. Vidite li sličnosti između sada već utihnulih protesta u Francuskoj i ovih u Srbiji?

– Nemam običaj da u srpskim medijima komentarišem unutrašnje političke prilike. S druge strane, mislim da francuske vlasti ne bi cenile da njihovi partneri na međunarodnom planu komentarišu unutrašnja dešavanja u Francuskoj. Predsednik Makron je uzeo u obzir nezadovoljstvo izraženo na protestima u Francuskoj. Na žalost neki protesti su se završili nasiljem. Predsednik je na nezadovoljstvo odgovorio otvorivši pre dva meseca veliku debatu. Ta debata se odvijala i odvija se u svim gradovima i mestima u Francuskoj i to je veliki uspeh. Veliki broj građana je dao svoj doprinos. Govori se o čak milion predloga koje su građani uputili. Takođe, veliki broj francuskih zajednica u inostranstvu je učestvovao, pa je jedna debata organizovana u francuskoj zajednici u Srbiji. Sada se ta debata privodi kraju, i nakon nje će se izvesti zaključci koje će predsednik Makron uzeti u obzir. Predsednik je razgovarao ne samo sa poslanicima, već i građanima među kojima su neki bili iz redova Žutih prsluka.

* Šta očekujete od izbora za Evropski parlament? Učestala su predviđanja promene političkog pejzaža ka desnom populizmu i upozorenja o mešanju „spoljnih“ sila.

– Ti izbori su zaista veoma važni za demokratiju u Evropi. Kao što ste i sami primetili, svedočimo kretanjima koja nisu isključivo i samo vezana za nacionalne granice. Dosta se govori o jazu koji prevazilazi nacionalne okvire između progresista i populista. U toj debati predsednik Makron je učinio lični angažman – to je i smisao njegovog autorskog teksta „Za evropsku obnovu“ kojim se obratio građanima preko štampe u više evropskih zemalja i gde insistira na tri glavna cilja: prvo, braniti slobodu evropskih građana – pomenuli ste strane uticaje, i Makron upravo poziva na borbu protiv stranog mešanja bilo propagandom ili finansiranjem političkih stranaka; drugo, zaštititi kontinent nizom konkretnih predloga, i treće pronaći duh progresa na evropskom kontinentu. Sa zadovoljstvom sam konstatovao da je Danas objavio integralni tekst predsednika Makrona. Mi imamo pozitivnu viziju EU koja se suočava sa teškoćama. Prvi smo koji smo toga svesni. Takođe, konstatujemo da EU svakako ima sredstva da se izazovima suprotstavi.

* U poslednje vreme učestale su analize prema kojima EU i njene članice, među kojima i Francuska, podržavaju „autoritarne vlasti“ u balkanskim zemljama, među njima i srpsku. Jedan broj demonstranata palio je „sveće demokratiji“ ispred francuske ambasade, navodeći da demokratija u regionu umire uz podršku EU i Francuske. Kako to komentarišete?

– Postoji pravo da se protestuje i zalažemo se za to demokratsko pravo. Bio bih poslednji koji bi se žalio na proteste ispred ambasade. Nisam najbolje razumeo smisao tog protesta. Ne znam tačno šta nam se zamera. Ne podržavamo nikakav režim, ne mešamo se u unutrašnja pitanja Srbije, ne podržavamo jednu političku stranku protiv neke druge. Radimo sa vlastima, sa predsednikom republike, sa vladom kako bismo razvili naše bilateralne odnose. Istovremeno, ja se sastajem sa članovima civilnog društva, predstavnicima opozicije, novinarima, piscima, ličnostima iz kulturnog i intelektualnog života. Naš stav je jasan – mislimo da Srbija, koja je evropska zemlja, ima svoje mesto u EU i da bi to ostvarila mora da ide reformskim putem i da u punoj meri primeni odrednice koje se odnose na pravnu državu i evropske vrednosti iz poglavlja 23 i 24. Svakodnevno na tome radimo. Što se tiče demokratije i pravne države, mislim da ni od koga ne treba da dobijamo lekcije.