Želje Britaniji i EU u Novoj 2020.

Nova godina donosi nove početke. Kako se 2019. privodila kraju, bilo je jasno da će to definitivno biti i slučaj s Bregzitom. Nakon pobede britanskog premijera Borisa Džonsona i torijevaca na opštim izborima ovog meseca, sada je jasno da će Ujedinjeno Kraljevstvo napustiti Evropsku uniju 31. januara 2020.

Za mnoge, uključujući i mene, taj događaj će biti protkan tugom. Ali predstavlja i priliku za uspostavljanje novog partnerstva između Ujedinjenog Kraljevstva i EU. A osim toga, moglo je da bude još gore. Zahvaljujući sporazumu o povlačenju koji je zaključen u oktobru, sprečen je destruktivni “tvrdi” Bregzit.

Od početka pregovora o Bregzitu mi na strani EU – 27 država-članica i Evropskog parlamenta – nismo skrenuli s puta suštinskih interesa bloka niti smo izgubili iz vida potrebu za jedinstvom i solidarnošću. Naš prioritet je prvenstveno da obezbedimo prava evropskih građana, što uključuje i nalaženje rešenja za narod Severne Irske i Irske, za koje su se pregovori ticali mira i stabilnosti, ne samo trgovine i ekonomije. Tokom tog procesa smo štitili jedinstveno tržište EU i njegove garancije za potrošače, zdravstvene standarde javnosti i životinja i zaštitne mere od prevare i šverca. Ali smo takođe dali sve od sebe da očuvamo klimu poverenja između EU i Ujedinjenog Kraljevstva i postavimo čvrste temelje za novo partnerstvo.

U skladu sa sopstvenim željama, Ujedinjeno Kraljevstvo neće više učestvovati u radu institucija EU od 1. februara 2020. Ali će ostati na jedinstvenom tržištu i u carinskoj uniji najmanje do kraja 2020. Nastaviće se i slobodno kretanje ljudi između EU i Ujedinjenog Kraljevstva, što znači da će se sledeće godine stvari odvijati uobičajeno za građane, potrošače, kompanije, studente i istražitelje sa obe strane kanala.

Štaviše, zahvaljujući tranzicionom periodu će biti vremena da se sprovedu političke mere da bi se garantovala prava građanima EU i Ujedinjenog Kraljevstva, uspostavili carinski i pogranični aranžmani koji su dogovoreni u Severnoj Irskoj i započeli pregovori o sporazumu o budućim odnosima. Ali u odsustvu odluke Ujedinjenog Kraljevstva pre jula 2020. da se produži tranzicioni period, što je DŽonson odbacio kao mogućnost, dogovor o budućim odnosima će morati da bude postignut za manje od 11 meseci.

To će biti ogroman izazov, ali ćemo dati sve od sebe, čak i ako ne budemo mogli ništa da postignemo. Nikada se neće desiti da EU podbaci na realizaciji zajedničke ambicije.

Kako se bližila Nova 2020, trebalo je da odredimo tri cilja koja ćemo ispuniti do sledeće godine u ovo vreme. Prvo, EU i Ujedinjeno Kraljevstvo moraju da obezbede garancije da imamo sredstva da radimo zajedno i diskutujemo o zajedničkim rešenjima za globalne izazove. Ujedinjeno Kraljevstvo možda napušta EU, ali ne napušta Evropu. Kako je nedavno rekla predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, “štagod da budućnost donosi, veza i prijateljstvo naših naroda je neraskidiva”. Mi delimo suštinske interese i vrednosti, od rešavanja pitanja klimatskih promena i promocije efikasnog multilateralizma do odbrane naših domovina i borbe protiv onih koji biraju nasilje umesto mirnih rešenja.

Upravo će se iz tog razloga EU i dalje baviti u pozitivnom smislu Ujedinjenim Kraljevstvom i na globalnim forumima kao što su Ujedinjene nacije, Svetska trgovinska organizacija i G-20. Razmotrimo klimatske promene. Konferencija UN o klimatskim promenama (COP26) će ove godine biti održana u Glazgovu, Škotska. Određivanje ambicioznih ciljeva će zahtevati snažan zajednički stav. Ako EU i Ujedinjeno Kraljevstvo ne mogu da se dogovore u vezi s tako bitnim pitanjem, malo je nade da će moći ostali širom sveta.

Drugo, potrebno je da izgradimo bliske odnose u domenu bezbednosti. I tu odlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU ima posledice. Snažna bezbednosna saradnja koju realizuju države-članice EU povezana je sa slobodom kretanja ljudi. Ona funkcioniše zato što imamo zajednička pravila, zajedničke mehanizme nadzora i zajednički Sud pravde. Zato što verujemo jedni drugima i uvereni smo da su naša osnovna prava zaštićena, možemo naširoko da delimo podatke i sprovodimo integrisana rešenja.

Isti stepen saradnje prosto nije moguć s trećom zemljom koja je izvan Šengen zone. Ali ni EU ni Ujedinjeno Kraljevstvo ne mogu da garantuju svoju bezbednost a da ne gledaju izvan svojih granica i savezništva u izgradnji. Rešenje pitanja terorizma, sajbernapada i drugih pokušaja potkopavanja naših demokratija će zahtevati zajedničke napore. Životi naših građana zavise od naše sposobnosti da se oslanjamo jedni na druge. Upravo iz tog razloga ne može biti kompromisa kada je reč o našoj međusobnoj bezbednosti. To treba da bude bezuslovna obaveza obe strane. Znam da se Žozep Borel, visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, slaže.

Treće, do sledeće godine u ovo vreme nam je potrebno ekonomsko partnerstvo koje odražava naše zajedničke interese, geografsku blizinu i međusobnu zavisnost. U “političkoj deklaraciji” koja je dogovorena u oktobru zajedno sa sporazumom o povlačenju vlada Ujedinjenog Kraljevstva je pojasnila da će težiti sporazumu o slobodnoj trgovini sa EU i odbacila je ideju da će ostati u carinskoj uniji EU. To znači da će Ujedinjeno Kraljevstvo i Evropska unija postati dva odvojena tržišta.

EU, uključujući njenog komesara za trgovinu Fila Hogana, angažovaće se u ovim pregovorima u pozitivnom duhu uz volju da se učini raspoloživim najveći deo kratkog vremena. Ali, kao i Ujedinjeno Kraljevstvo, imaćemo na umu naše strateške interese. Znamo da takmičenje u domenu socijalnih standarda i standarda životne sredine umesto u domenu veština, inovacije i kvaliteta, samo dovodi do “trke prema dnu” koja radnike, potrošače i planetu stavlja na gubitničku stranu. Zato svaki sporazum o slobodnoj trgovini mora da obezbedi ravnopravnu arenu za standarde, državnu pomoć i pitanja poreza.

To su naša tri cilja za 2020 – da održimo kapacitete da blisko sarađujemo na globalnom nivou; da uspostavimo snažno bezbednosno partnerstvo i da ispregovaramo novi ekonomski sporazum (koji će najverovatnije morati da bude produžen narednih godina). Ako ispunimo ova tri cilja, od ove godine ćemo izvući najviše što možemo. Čim dobijemo mandat od 27 država-članica EU, naš tim će biti spreman da pregovara u konstruktivnom duhu sa Ujedinjenim Kraljevstvom – zemljom koju ćemo uvek smatrati prijateljem, saveznikom i partnerom.

Autor je bivši potpredsednik Evropske komisije i šef francuske diplomatije. Sada je glavni pregovarač EU za Bregzit.

Copyright: Project Syndicate, 2019. www.project-syndicate.org