Zemlja od koje živimo

To je ono što je 258.708 građana i više od 600 organizacija civilnog društva i kompanija poručilo Komisiji posredstvom najvećeg javnog savetovanja EU o poljoprivrednoj politici, koje je zatvoreno preksinoć u ponoć.

Za uključivanje velikog dela javnosti zaslužna je kampanja „Zemlja od koje živimo“ koju su pokrenuli WWF, Birdlife i Evropska kancelarija za zaštitu životne sredine (European Environmental Bureau – EEB), pozivajući na održivu poljoprivrednu politiku EU, koja će štititi našu klimu i životnu sredinu, biti dobra za poljoprivrednike i potrošače, ali i doprinositi zdravoj i održivoj proizvodnji hrane. Tokom četiri nedelje u kampanju se uključilo više od 250.000 ljudi iz cele Evrope, 600 kompanija i organizacija koje predstavljaju potrošače, sektor prehrane, dobavljače vode za piće i one koji promovišu zaštitu životne sredine, razvoj, zdravlje i dobrobit životinja.

„Poruka je jasna: Evropljani se brinu o uzgoju životinja, hrani i prirodi i ne žele da se njihova hrana proizvodi na štetu prirode. Oni žele da se njihov javni novac ulaže u drugačiji poljoprivredni model koji služi održivim poljoprivrednicima i ruralnim zajednicama i ne uništava naše ograničene prirodne resurse i vrste. Videćemo hoće li Evropska komisija biti na nivou svog mandata i doneti novu politiku koja će podržati istinsko održivi sistem hrane i uzgoja u budućnosti“, ističe Havier Ruiz, stručnjak za poljoprivredu i održive sisteme hrane u WWF Kancelariji za evropsku politiku.

Zajednička poljoprivredna politika EU (Common Agricultural Policy CAP), koja troši gotovo 40 odsto budžeta EU, glavni je pokretač neodržive poljoprivrede u Evropi, jer nastavlja da podstiče proizvodnju industrijske hrane koja uzrokuje degradaciju životne sredine. Neodrživa poljoprivreda glavni je razlog gubitka biološke raznovrsnosti u Evropi, uzrokujući nestajanje vrsta poput ptica i pčela. Ruralna područja izgubila su više od 58 odsto ptica koje naseljavaju poljoprivredne površine, a četvrtini evropskih bumbara preti izumiranje, što će prouzrokovati i velike ekonomske gubitke. CAP takođe ne rešava potrebe ruralnih područja: između 2007. i 2013. izgubljeno je oko 20 odsto radnih mesta u poljoprivrednom sektoru, uz sve veći broj malih poljoprivrednika koji su izbačeni iz poslovanja.
„Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu i zdravlje ljudi je ogroman. Iz tog razloga, agrarna politika ne sme biti fokusirana samo na ekonomske rezultate, već mora uključiti i mere koje će ublažiti neželjene efekte na prirodne resurse i na kraju, na naše zdravlje. Srbija trenutno značajno zaostaje za ostalim zemljama EU u poljoprivredi, ali reformu zajedničke poljoprivredne politike treba da posmatramo kao šansu da razvoj poljoprivrede usmerimo u održivom pravcu i na taj način očuvamo naše komparativne prednosti kao što su očuvani prirodni resursi, vode i zemljište“, naglašava Goran Sekulić, zadužen za javne politike WWF u Srbiji.

Očekuje se da će Evropska komisija objaviti rezultate javnog savetovanja na konferenciji u Briselu 7. jula, dok bi stav o budućnosti CAP trebao biti poznat do kraja 2017. Nova zajednička poljoprivredna politika EU treba se u svim državama članicama uvažiti do 2021. godine.
G.D.

Poštena, ekološka, zdrava i odgovorna

Kampanju „Zemlja od koje živimo“ (Living Land) pokrenuli su BirdLife Europe & Central Asia, Evropska kancelarija za zaštitu životne sredine (EEB) i WWF. Organizacije koje su se pridružile kampanji slažu se da nova poljoprivredna politika EU mora biti poštena (za poljoprivrednike i ruralne zajednice), ekološki održiva (za čisti vazduh i vodu, zdravo zemljište i bogat biljni i životinjski svet), zdrava (za dobru hranu i dobrobit svih ljudi) i globalno odgovorna (za klimu planete i održivi razvoj širom sveta).

Živeti u skladu s prirodom‘]

Jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode, WWF ima skoro pet miliona pristalica i aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, očuvanjem svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.