Zemlje Komonvelta usvojile prvu deklaraciju o okeanu i otvorile pitanje reparacija za ropstvo

Taj dokument poziva sve članice Komonvelta da zaštite okeane u vremenima klimatskih promena, zagađenja i prekomerne eksploatacije.

Deklaracija je doneta na završnoj sednici 27. Samita Komonvelta (CHOGM), prvi put održanog u mestu Apiji, na Samoi.

Više od polovine članica Komonvelta su male zemlje, poput domaćina Samoe i mnoge su suočene sa značajnim, a neke čak i s egzistencijalnim opasnostima zbog porasta nivoa okeana i mora.

Deklaracija se bavi morskim granicama u vreme porasta nivoa mora, zaštitom 30 odsto okeana sveta na kojima su te zemlje i obnavljanjem degradiranih morskih ekosistema do 2030. godine uz zahtev za donošenje Globalnog sporazuma o plastici.

Takođe poziva na ratifikaciju sporazuma o biodiverzitetu na otvorenom moru, razvoj planova za prilagođavanje obalnoj klimi i jačanje podrške održivim plavim ekonomijama.

Premijerka Samoe Fiame Naomi Mata’afa je u saopštenju rekla da je prikladno što je „naša prva deklaracija o okeanu“ doneta „na Plavom pacifičkom kontinentu s obzirom da su klimatske promene najveća pretnja bezbednosti i blagostanje naših naroda“.

Komonvelt predstavlja trećinu stanovništva sveta, a 49 od njegovih 56 zemalja je na obalama okeana i mora. Ta organizacija kaže da je 25 njenih članica sve više pogođeno klimatskim promenama, porastom nivoa mora, rastućim temperaturama i povećanjem kiselosti okeana – što utiče na život u moru, ekosisteme i ljudske zajednice koje zavise od njih.

Dok je ekološka pretnja bila dominantna tema na samitu, transatlantska trgovina robljem iz britanske kolonijalne istorije dominirala je diskursom tokom prvih dana samita.

Pozivi nekih od bivših kolonija za suočavanje Velike Britanije za transatlantsku trgovinu robljem bili su važno pitanje na samitu, a posebno pitanje mogućih reparacija.

Britanski kralj Čarls Treći rekao je u govoru u petak da se istorija ne može promeniti, ali da razume da „najbolniji aspekti naše prošlosti i dalje odjekuju“.

Iako kralj nije pominuo finansijske reparacije, na šta su neki lideri na samitu pozvali, njegove reči su shvaćene kao priznanje koliko snažno to pitanje osećaju u zemljama koje je nekada kolonizovala Velika Britanija.

„U saopštenju se jasno kaže da je ovo vreme za razgovor“, rekao je britanski premijer Keir Starmer na današnjoj konferenciji za novinare. „Ali ovde bi trebalo da budem zaista jasan: Dva dana koliko smo ovde, nijedna od diskusija nije bila o novcu. Naš stav je vrlo, vrlo jasan u vezi sa tim“.

„Dozvolite mi da ponovo budem jasan da je trgovina robljem bila odvratna i veoma je važno da počnemo odatle. Odvratno je prava reč“, dodao je britanski premijer.

U današnju zvaničnu izjavu lidera od 52 tačke unet je o „smislenom, istinoljubivom razgovoru s poštovanjem“ što je daleka aluzija da budućnost treba da bude poštena za sve.

U saopštenje se od generalnog sekretara Komonvelta traži da angažuje vlade i zainteresovane strane u konsultacijama o reparacijama.

Za novu generalnu sekretarku Komonvelta danas je izabrana Širli Ajorkor Bočvej, ministarka spoljnih poslova i regionalnih integracija Gane. Bočvej koji je tražila finansijske reparacije za porobljavanje kolonizovanih naroda, zamenjuje Britanku Patriciju Skotland iz Ujedinjenog Kraljevstva koja je bila na toj funkciji od 2016.

Antigva i Barbuda je takođe najavljena kao domaćin sledećeg Samita Komonvelta 2026. godine.