Zemlje naklonjene Rusiji gube strpljenje: Kako su reagovale Turska, Indija i Kina na Putinove nove poteze?

Turska, koja je u centru posredničkih napora između Zapada i Rusije, izrazila je snažnu kritiku i u saopštenju navela da je zabrinuta zbog pokušaja da se organizuju unilateralni referendumi.

„Takav nelegitimni svršen čin neće priznati međunarodna zajednica. Naprotiv, to će zakomplikovati napore da se obnovi diplomatski proces i produbiće nestabilnost“, navodi se u saopštenju.

„Obnavljamo podršku za teritorijalni integritet, nezavisnost i suverenitet Ukrajine, što naglašavamo još od nelegalne aneksije Krima 2014, i ponavljamo da smo spremni da proširimo svu neophodnu podršku za rešenje aktuelnog rata putem mirovnih pregovora.“

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je na brifingu u Njujorku rekao da je uvek podržavao teritorijalni integritet Ukrajine.

Čini se da je Erdogan bio „neprijatno iznenađen“ najavom vojne mobilizacije ruskog predsednika Vladimira Putina od srede, navodi Gardijan, s obzirom na to da je u intervjuu za američku državnu televiziju Public Broadcasting Service (PBC) u ponedeljak rekao da ima utisak da je njegov ruski kolega raspoložen za pravljenje ustupaka.

„On zapravo pokazuje da je spreman da ovo okonča što je pre moguće. To je moj utisak jer je prilično problematično to kako se stvari odvijaju“, rekao je Erdogan u osvrtu na svoj nedavni razgovor s Putinom.

Erdogan nije prvi svetski lider koji je završio razgovor s Putinom s pogrešnim utiskom, ali se Turska takođe suočava i sa drugim pritiscima, ukazuje britanski list.

Turske banke su pod sve većim pritiskom zbog sankcija SAD, koje su uvedene s ciljem da se one odvoje od Rusije. Dve privatne institucije DenizBank i Isbank su ove nedelje prekinule da koriste ruski sistem plaćanja „Mir“ nakon što je Vašington proširio svoje sankcije Rusiji, uključujući targetiranje šefa entiteta koji upravlja „Mirom“. Turska nikada neće biti odsečena od Rusije u ekonomskom smislu, ali je sa uobičajenim, nesmetanim funkcionisanjem gotovo, ukazuje Gardijan.

Indisjkom premijeru Narendri Modiju, koga je francuski predsednik Emanuel Makron ove nedelje pohvalio jer je rekao Putinu u lice da sada nije vreme za rat, upućen je apel da svoje komentare potkrepi konkretnim delovanjem.

Dosta nestrpljenja je bilo i zbog Indije, koja je odbijala da zauzme stranu, odnosno, koja je, kako je Nju Delhi to nazvao, „žonglirala lopticama na visokoj žici“. Tadašnja portparolka Bele kuće Džen Psaki apelovala je na zemlju sredinom marta da razmisli „gde želi da bude u ovom trenutku kada se budu pisali udžbenici istorije u ovom trenutku“.

Ministar spoljnih poslova Indije S. Džaišankar se ove nedelje samo površno osvrnuo na Ukrajinu na sastanku na Univerzitetu Kolumbija, ali je ukazao da je njegova zemlja ponovo preispitivala svoj stav prema SAD.

„Činjenica je da je Indija gotovo 50 godina, iz raznih razloga – ne kažem da smo mi pogrešili ili da su Sjedinjene Države pogrešile – s odozrenjem gledala na SAD, uz dosta opreza“, rekao je. „Bio je to veoma značajan odnos, ali je celokupna spoljnopolitička ocena SAD izvršena uz veliki oprez, ako ne i s velikim podozrenjem.“

Džaišankar je naglasio da je „uloženo dosta napora da se prevaziđu ranije pretpostavke da bi se uspostavio drugačiji odnos sa SAD“.
„Jedna od bitnih promena koje je premijer Modi uveo jeste to što on ne nosi ideološki prtljag, on nije osoba koja je ukopana kada je reč o izvesnom pogledu na svet zbog kojeg ste u suštini dostancirani od SAD“, naveo je šef indijske diplomatije.

To se odrazilo na pristup Indije Ukrajini, gde je malim koracima odstupila od neutralnosti, piše Gardijan. Ona se konstantno poziva na poštovanje povelje UN, osudila je ratne zločine u Buči i glasala za to da se ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom omogući da se putem video-linka obrati Savetu bezbednosti UN.

Kina je tvrđi orah, primećuje Gardijan, i njene često, kako se navodi, opskurne izjave su podložne kontradiktornim interpretacijama. Peking možda i dalje smatra da je njeno savezništvo s Rusijom neophodno da bi se Vašington držao pod kontrolom, ali ovonedeljne izjave portparola kineskog ministarstva spoljnih poslova teško da mogu da budu znak podrške Putinovom kockanju, ocenjuje britanski list.