Neke zemlje već pripremaju građane za rat: Da li biste preživeli 72 sata?

Švedska deli pamflet od 32 stranice pod naslovom „Ako dođe kriza ili rat“. Pola miliona Finaca je već preuzelo vodič za pripravnost u vanrednim situacijama.

Ako se izgledi za širi sukob u Evropi mnogima čine dalekim, neke zemlje ga barem shvataju ozbiljno – i, po terminu koji koristi nemački ministar odbrane, Boris Pistorijus, preduzimaju korake da stanovništvo postane kriegsfahig: ratno sposobno, piše Gardijan.

Puna ruska invazija na Ukrajinu dramatično je podigla bezbednosne tenzije širom baltičkog regiona, što je navelo Finsku i Švedsku da napuste decenijsko vojnu neutralnost i pridruže se NATO. Vojna sposobnost, međutim, nije sve: i građani moraju biti spremni.

„Živimo u nesigurnim vremenima. Oružani sukobi se trenutno vode u našem uglu sveta. Terorizam, sajber-napadi i kampanje dezinformacija se koriste da potkopaju i utiču na nas“, navodi se u prologu švedskog pamfleta.

Dodaje se da je kolektivna otpornost od suštinskog značaja i ako je Švedska napadnuta, „svako mora da uradi svoj deo da odbrani nezavisnost Švedske – i našu demokratiju… vi ste deo ukupne spremnosti Švedske za vanredne situacije“.

Šveđani su odavno upoznati sa takvim informativnim pamfletima za javnost: prvi je izdat u Drugom svetskom ratu.

Najnoviji saveti govore, između ostalog, i o sistemima upozorenja, skloništima od vazdušnih napada, digitalnom obezbeđenju i načinu korišćenja toaleta ako nema vode.

Takođe preporučuje se održavanje zaliha vode kod kuće, imati puno ćebadi, toplu odeću i alternativno grejanje, radio na baterije i čuvanje hrane koja se brzo priprema.

Reakcije među stanovnicima Švedske su različite. Džoni Šamun (36), frizer u Solni, blizu Stokholma, rekao je da je „dobro biti spreman“. Iako je, kaže, brošura bila dobra ideja, nije bila baš tema za razgovor.

„U salonu nisam čuo mnogo ljudi da pričaju o tome. Samo je jedan rekao da je dobio brošuru“, rekao je on.

„Oni nisu pod stresom ili tako nešto“.

Ali Muna Ajan, zdravstvena radnica iz Stokholma, bila je zabrinuta koliko su mnogi Šveđani nezainteresovani.

Pošto je iskusila sukob iz prve ruke u Somaliji, Ajan je rekla da je uplašena.

„Uplašena sam jer znam šta znači rat – preživela sam rat“, rekla je ona i dodala da je imala zalihe vode, baterijskih lampi, sveća…

Takođe je pokušavala da smisli kako da kaže svojoj deci, njih je petoro, a da ih ne uplaši.

Za ljude iz Somalije, Sirije ili Iraka razgovor o ratu u Švedskoj je traumatičan, rekla je ona.

„Nama koji smo bili u ratu, nije nam dobro. Veoma smo zabrinuti, jer ako dođe do rata znamo šta će biti. U ratu smo izgubili rođake, neka deca će nestati“.

A Fatuma Mohamed, zdravstveni radnik u Stokholmu, kaže da mnoge porodice u siromašnijim oblastima nemaju hranu za svakodnevni život, a kamoli za gomilanje zaliha, dok su drugi pokušavali da saznaju gde su njihova lokalna skloništa.

Norveška direkcija za civilnu zaštitu, DSB, podelila je sličnu knjižicu za 2,6 miliona domaćinstava u zemlji.

„Živimo u sve turbulentnijem svetu“, kaže se, pogođenim klimatskim promenama, digitalnim pretnjama i „u najgorem slučaju, ratnim dejstvima“.

Norveški pamflet savetuje ljudima, na primer, da imaju nekvarljivu hranu količini za najmanje nedelju dana, uključujući „hrskavi hleb, mahunarke i pasulj u konzervi, namaze za sendviče u konzervi, energetske pločice, suvo voće, čokoladu, med, keks i orašaste plodove“.

Norveška, takođe, savetuje stanovnike da se snadbeju osnovnim lekovima – uključujući tablete joda, u slučaju nuklearnog incidenta – i, poput Švedske, preporučuje ljudima da sačuvaju novca.

Iscrpni onlajn vodič u Finskoj pod nazivom Priprema za incidente i krize nudi stanovnicima informacije i savete o svemu, od nestanka vode do požara, kolapsa interneta ili „dugoročnijih kriza kao što je vojni sukob“.

Na zasebnom sajtu 72tuntia.fi, Finska – koja deli granicu od 1.340 kilometara sa Rusijom – otvoreno pita svoje građane:“Da li biste preživeli 72 sata?“ u nizu kriznih situacija, pozivajući ih da svoje veštine i zalihe prođu kroz seriju testova.

Na sajtu se nalaze saveti o jačanju psihološke otpornosti „da biste povećali svoju sposobnost da se nosite u teškim okolnostima“, poboljšanju lične sajber bezbednosti…

Rat Rusije protiv Ukrajine bio je „poziv za buđenje“ čak i u zemlji koja je dugo bila pripremljena, rekla je Suvi Aksela iz ženskog nacionalnog udruženja za pripravnost u vanrednim situacijama (Nasta).

U međuvremenu, Nemačka je fokusirana na povećanje broja svojih bunkera i zaštitnih skloništa nakon zvanične procene da nacija od 84 miliona ljudi ima manje od 600 javnih skloništa, koja zajedno mogu da prime samo 480.000 ljudi.

Mnoga hladnoratovska skloništa su demontirana zbog verovanja da više neće biti potrebna, ali Berlin je sada pokrenuo nacionalni plan u okviru Savezne kancelarije za zaštitu stanovništva, uključujući telefonsku aplikaciju za geolokaciju.

Stručnjaci predviđaju da bi napad Rusije mogao biti moguć u narednih pet godina, a sada je u toku potraga za bilo kojom strukturom koja bi se mogla koristiti ako se takva predviđanja dogode, uključujući stanice metroa i podrume javnih kancelarija, škola i gradskih većnica.

Nemačka domaćinstva su pozvana da adaptiraju sopstvene podrume, garaže ili magacine, ili iskopaju stare bunkere, dok će graditelji kuća biti zakonski obavezni da u nove domove uključe bezbedna skloništa – kao što je Poljska već uradila.

List Frankfurter Allgemeiner je ovog meseca otkrio detalje vojnog dokumenta od 1.000 stranica namenjenog nemačkim preduzećima – savetujući im, na primer, da obuče dodatne vozače kamiona – ali koji sadrži preporuke civilne spremnosti za pojedince.