Žene u turskoj vojsci smeju da nose marame

Nošenje marama u javnim institucijama zabranjeno je osamdesetih godina prošlog veka.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je rekao da je ta zabrana bila „neliberalan trag prošlosti“, a tema nošenja marama u institucijama izazivala je kontroverze u Turskoj dugo godina, podseća Bi-Bi-Si.

Sekularisti, za koje je marama simbol verskog konzervativizma, optužuju Erdogana da Turskoj nameće islamizam. Erdogan je mnoge javne škole pretvorio u verske, što je deo njegovog obećanja da će podići „pobožnu generaciju“. Zabrana nošenja marama u poslednjih deset godina najpre je ukinuta u školama, na univerzitetima i u javnim službama. U policiji je ukinuta avgusta prošle godine, navodi britanski servis.

Sekularni deo turskog društva sada se oseća u velikoj meri ostrakizovano i optužuje Erdogana da vlada samo za svoje konzervativno, religiozno biračko telo, objašnjava dopisnik Bi-Bi-Sija iz Istanbula. Konzervativci, međutim odgovaraju da su dugo bili posmatrani kao građani drugog reda, te da marama predstavlja izraz individualnih sloboda.

Podele u turskom društvu na sekularne i konzervativne stare su koliko i sama republika, ali sada su veće nego ikad. Nova pravila odnose se kako na žene oficire, tako i na podoficire i kadete. Ženama u vojsci biće dozvoljeno da nose marame ispod kapa ili beretki – jedino treba da su u istoj boji kao uniforma i ne smeju imati ukrase – objavio je Hurijet dejli njuz.

Protivljenje vojske vladinim merama umanjeno je pošto je Erdogan proširio svoja ovlašćenja odgovarajući na propali pokušaj vojnog udara 15. jula prošle godine. Nova pravila stupiće na snagu po objavljivanju u službenim novinama. Turska ima sekularni ustav od 1920. godine.