Foto: EPA-EFE/ OLIVIER HOSLETZlata Đurđević, koju je hrvatski predsednik promovisao kao svoj izbor za kandidatkinju za predsednicu Vrhovnog suda Hrvatske, zbog čega je proteklih dana bio u verbalnom sukobu sa premijerom Andrejem Plenkovićem, predsednikom Sabora Gordanom Jandrokovićem i Miloradom Pupovcem, zastupnikom u Saboru iz redova Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) koja je do vladajuće koalicije, oglasila se danas saopštenjem u kojem je istakla da se „narušava njen kredibilitet i nezavisnost“.
Osvrćući se na proceduru izbora šefa Vrhovnog suda i svoje navodno protivljenje izručenju Josipa Perkovića, Đurđević je navela da je postupak izbora predsednika Vrhovnog suda kao i Glavnog državnog tužioca bitno drugačiji od postupka izbora sudija Ustavnog suda, te da postoji ustavom određeni politički predlagač – predsednik i vlada.
„Bitno je da ne postoje tajni dogovori između kandidata i ustavom ovlašćenog predlagača i/ili parlamentarne većine o kojima javnost i druge osobe koje žele da se jave na poziv ne znaju“.
Jer bi u suprotnom, ističe, to dovelo u pitanje samostalnost i nezavisnost kandidata za predsednika Vrhovnog suda i Glavnog državnog tužioca u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast, što je, navodi, temeljna pretpostavka za obavljanje tih visokih pravosudnih dužnosti.
Đurđević je podsetila da se početkom decembra prošle godine javila na konkurs za izbor kandidata Hrvatske za sutkinju pri Evropskom sudu za ljudska prava, a da je sredinom januara vlada donela odluku da je izabrana kao rezervna kandidatkinja Hrvatske za tu funkciju.
Pošto se, objasnila je, javila za konkurs za evropskog sudiju, nije se javila na javni poziv za Vrhovni sud Hrvatske koji je bio objavljen 13. januara 2021.
„Nakon što je završen javni poziv, predsednik Republike objavio je da neće predložiti nijednog kandidata koji se javio na poziv te me je početkom marta pozvao na sastanak i ponudio mi da budem predložena za predsednicu Vrhovnog suda, što sam prihvatila“.
Po objavi predsednika države odmah je, stoji u saopštenju, istakla da će se javiti na javni poziv, a „pitanje hoću li poštovati odluke Ustavnog suda RH smatrala sam neozbiljnim“.
U odnosu na drugu tvrdnju da je bila za tzv. Lex Perković, koja se kontinuirano iznosi u medijima, Đurđević ističe „da samo guglanje temeljnih pojmova na internetu jasno pokazuje da se radi o neistini. Istina je bila upravo suprotna, jer sam prva iz akademske zajednice istupila i u pisanom saopštenju upozorila na nedostatke u postupku donošenja, kao i sadržaju zakona“.
Neposredno uoči ulaska u Evropsku uniju 2013. i samim tim stupanja na snagu evropskog naloga za hapšenje hrvatska vlada – čiji je premijer tada bio Zoran Milanović – usvojila je zakon koji je onemogućio izručenje osumnjičenih, ali je on na pritisak Evropske komisije promenjen.
To je omogućilo izručenje bivših funkcionera UDBE Josipa Perkovića i Zdravka Mustača Nemačkoj, gde su 2016. osuđeni na doživotni zatvor zbog ubistva hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića.
Đurđević je navela i da „sa gospodinom Milanovićem nikada ranije nisam imala bilo kakve službene, profesionalne ili privatne kontakte ili susrete“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
