Kinesko i rusko prijateljstvo „bez granica“ ima probu u Evropi.
Špijunske operacije Pekinga i Moskve, uključujući regrutovanje agenata, sve se više preklapaju unutar Evropske unije, rekao je visoki evropski obaveštajni zvaničnik za Politico, dok bezbednosni analitičari ukazuju na sve veće pokušaje Pekinga da utiče na pitanja EU.
Dve sile, koje su obećale dalekosežno partnerstvo, ali nisu formalno saveznici, dele slične ciljeve podrivanja Zapada, slabljenja podrške Ukrajini i podele liberalnih demokratija, rekao je zvaničnik Mihal Kudelka, šef češke češke obaveštajna agencija.
„Nije slučajno da isti entiteti mogu služiti interesima i Ruske Federacije i Narodne Republike Kine“, rekao je Kudelka u pisanim odgovorima na pitanja Politico.
Bilo je dokaza da su dve države želele da regrutuju agente iz iste grupe marginalnih antizapadnih političara u Evropi, dodao je Kudelka iako je formalna saradnja između njihovih obaveštajnih agencija i dalje ograničena.
„Međutim, razlog tome nije saradnja i koordinacija obaveštajnih službi ovih zemalja, već jednostavno činjenica da su obe antagonističke prema današnjem ‘kolektivnom Zapadu'“, rekao je on.
Politiko nije dobio nikakav odgovor na zahteve za komentar iz ambasada Kine ili Rusije u Belgiji.
Kudelkini komentari su prvi put da je visoki evropski obaveštajni zvaničnik javno govorio o kineskim i ruskim špijunskim operacijama u Evropi od kada je njegova agencija otkrila veliku kampanju uticaja Rusije u martu.
Operacija češke obaveštajne agencije i belgijskog premijera bila je usmerena na članove Evropskog parlamenta koji su bili pozvani da učestvuju u TV emisiji pod nazivom „Voice of Europe“ – za koju se kasnije otkrilo da su finansirali prokremljski operativci.
Kasnije je prijavljeno da nekoliko učesnika u programima „Voice of Europe“ prima uplate od kineskih interesa.
Ovo „preklapanje“ je skriveni deo otopljavanja odnosa između Moskve i Pekinga, kažu bezbednosni analitičari.
Predsednik Vladimir Putin i njegov kineski kolega Si Đinping poigravaju svoj odnos otkako su dve zemlje najavile prijateljstvo „bez granica“ neposredno pre ruske invazije na Ukrajinu.
Godinu dana kasnije, Si je rekao Putinu da će njihove zemlje zajedno doneti promene u svetu „koje nisu viđene u 100 godina“.
„Obe zemlje znaju da ne mogu da pobede zemlje EU ili NATO-a ekonomski ili silom, pa se trude da na bilo koji način naruše svoje jedinstvo, koheziju i spremnost“, rekao je Kudelka.
Bezbednosni analitičari su rekli da kineski i ruski mediji koje podržava država sada ponavljaju i pojačavaju stavove jedni drugih, što je oblik indirektne saradnje.
„Rizik da kineska obaveštajna služba utiče na evropsku politiku preko mreža kultivisanih Rusijom koje su prodrle u ekstremne političke partije EU na krajnjoj desnici i krajnjoj levici neprestano raste“,kazao je Gunar Vigand, bivši visoki zvaničnik za Aziju u diplomatskoj službi EU.
„To bi se moglo primetiti i nedavno u kontekstu izbora za Evropski parlament“, dodao je on.
Do sada su evropski lideri bili oprezniji u upiranju prsta u Peking nego njihovi američke kolege. Na pitanje da li Kina pruža pomoć Moskvi za njen rat protiv Ukrajine, visoki diplomata EU Žozep Borel je u junu rekao da nije video nikakve dokaze da Kina isporučuje oružje Rusiji.
Čini se da je ovo ohrabrilo kineske špijunske majstore koji su tražili profile političara koji su već izrazili podršku stranim silama, odnosno Rusiji.
Nedavni primer kako ovo unakrsno regrutovanje može da funkcioniše je Frenk Krejelman, flamanski nacionalistički političar.
Krejlman je isključen iz svoje stranke Vlaams Belaang nakon medijskog izveštaja iz 2023. u kojem se tvrdi da je prihvatio uplate od kineskog špijuna u zamenu za obavljanje različitih zadataka od pomoći Pekingu.
Krejelman je ranije bio poznat po proruskim stavovima, putovao je u Moskvu i javno se protivio pomoći Zapada Ukrajini.
Drugi slučaj je Filip Devinter, vodeći član iste stranke. Prema istrazi belgijskih medija, Devinter je obavljao misije za posmatranje izbora u Rusiji pre nego što ga je potražio kineski špijunski majstor koji se predstavljao kao istraživač.
U belgijskom izveštaju se navodi da je Devinter prihvatao plaćanja od lažnih kompanija i istraživačkih centara koje podržava Komunistička partija Kine, uključujući Kinesko udruženje za međunarodne prijateljske kontakte (CAIFC) – organizaciju koja je paravan za kinesku obaveštajnu službu.
Devinter odlučno poriče navode da je svesno delovao kao obaveštajna sredstva za Kinu.
Istraga etičkog komiteta flamanskog parlamenta nije našla osnova da ga sankcioniše.
Devinter je u izjavi za Politico negirao da je svesno radio za kinesku državu ili njene obaveštajne agencije. Kazao je da nije bio u kontaktu sa CAIFC-om u Belgiji i da su mu jedini kontakti u Belgiji bili sa Evropskom kulturnom i obrazovnom fondacijom.
(POLITICO nije bio u mogućnosti da potvrdi postojanje ove fondacije. Devinter je povezan sa fondacijom koja zvuči slično: Kineska evropska fondacija za kulturu i obrazovanje sa sedištem u Holandiji, čija veb stranica opisuje njenu misiju kao „jačanje veze između Kine a Evropu posebno u pogledu kulturnih i obrazovnih aspekata“.)
On je i dalje vodeći član Vlaams Belanga, dok je Krejelman zbačen posle medijskih izveštaja o njegovim vezama sa Kinom.
„Potrebno je posvetiti posebnu pažnju takvoj saradnji – posebno u kontekstu ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, ali i uopšteno, kada se šire sumnje u naše demokratije“, dodao je Vigand, koji je nedavno bio koautor izveštaja o usklađivanju Kine i Rusije u svojstvu gostujućeg istaknutog saradnika nemačkog Maršalovog fonda američkog istraživačkog centra.
Bogat fond talenata
Kina nastoji da dalje eksploatiše rusku špijunsku mrežu u Evropi kako bi unapredila svoje sopstvene ciljeve, naime razdvajanje zemalja EU i slabljenje njihovih odnosa sa Vašingtonom, smatraju stručnjaci za bezbednost.
„To su u osnovi ljudi koje su Rusi već dugo kooptirali, a onda su se u poslednje vreme umešali Kinezi“, rekao je Filip Jirous, nezavisni analitičar koji se fokusira na Kinu.
„To je možda zato što su na ove ljude gledali kao na podložne svim obećanjima koja su bili u stanju da daju. Ideologija je definitivno faktor, više od novca“, dodao je on.
Ranije ove godine nemačka policija uhapsila je pomoćnika krajnje desničarskog nemačkog poslanika EU Maksimilijana Kraha zbog sumnje da je špijunirao za Kinu.
Hapšenje je usledilo nekoliko dana nakon što je Krah imenovan kao ključni učesnik mreže „Voice of Europe“.
„Kako Kina i Rusija nastavljaju da se usklađuju, pojedinačne koopte će verovatnije raditi za obe autoritarne države“, napisao je Jirous u članku za Džejmstaun fondaciju.
Desetine političara krajnje desnice i krajnje levice iz više zemalja EU već su se pridružile takvim misijama, stvarajući bogat skup potencijalnih regruta.
(Brzi pregled ove baze podataka koji se može pretraživati pokazao je da služe članovima Alternative za Nemačku (AfD), Francuskog nacionalnog skupa i Vlaams Belang, između ostalih.)
Možda je tako Frenk Krejelman dospeo na radar kineskog špijuna koji radi na izgradnji mreže agenata u Evropi.
Prema izveštajima Le Monde, Spiegel i Financial Times, Krejelman je proveo godine uzimajući uplate od špijunskog majstora poznatog kao „Daniel Voo“, koji je vodio evropsku imovinsku mrežu.
U jednoj tekstualnoj poruci koju su mediji dobili, Vu je naveo da je „naš glavni cilj da podelimo odnose između Evrope i Sjedinjenih Država“.
Zahvaljujući svom radu na regrutovanju Krejelmana i drugih evropskih političara, Vu je uspeo da „uspešno utiče na debate u nemačkom Bundestagu i širi propagandu“, piše Le Mond.
Vuova evropska mreža je demontirana u decembru prošle godine.
Ali Jirous je upozorio da je malo verovatno da će Vu biti poslednji kineski rukovodilac koji će pokušati da uvuče evropske zakonodavce, članove parlamenta ili bivše zakonodavce.
„Konkretne akcije protiv ovoga mogu se preduzeti samo na nacionalnom nivou, pošto su (kontra)obaveštajne operacije u središtu nacionalnih nadležnosti.
Ali sa dimenzijom širom EU, EU može da promoviše povećanu svest među nacionalnim obaveštajnim službama i bavi se operacijama manipulacije stranim informacijama“, dodao je Vigand.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.