Znate li koji su najskuplji, a koji najeftiniji gradovi na svetu?

Prošlogodišnji lider Tel Aviv pao je na treće mesto, dok se Sidnej ušunjao u prvih 10, a Moskva i Sankt Petersberg u Rusiji su se rangirali na čak 88. mesto jer su sankcije i rast cena nafte uzrokovale više cene, navodi se u izveštaju EIU o svetskim troškovima života, prenosi Gardijan.

Jača valuta je, takođe, bila jedan od faktora koji je podigao gradove na rang listi.

Šest od osam na listi (posle dva ruska grada) bili su američki gradovi, predvođeni Atlantom koja je sa 42. stigla na 46. mesto na rang listi od 172 ispitana grada.

Američka valuta je naglo ojačala u odnosu na skoro sve valute, pošto su američke Federalne rezerve povećale kamatne stope i nagovestile da će doći do daljeg rasta.

Sa liste najskupljih gradova zbačeni su oni iz zemalja u kojima je valuta pala.

Prema ovom godišnjem izveštaju, japanski Tokio i Osaka bili su među 10 najvećih padova, završivši na 37. odnosno 43. mestu, u odnosu na 13. i 10. mesto u 2021. godini.

Najviše su pali Stokholm i Luksemburg, koji su izgubili po 38 mesta na 99. i 104. mesto.

Damask u Siriji i Tripoli u Libiji zadržali su svoja mesta kao najjeftiniji gradovi u anketi.

Postavljanje Singapura na vrh indeksa nije bilo iznenađenje.

Ovaj grad-država bio je jednako drugi najskuplji grad u 2021, a u osam od proteklih 10 godina – bio je broj 1. Ovo je prvi put da je Njujork – “Velika jabuka” – najviše rangirana.

Sva tri ispitana grada u Velikoj Britaniji su pala na rang listi, pri čemu je London sada 28. ( sa 17. mesta u 2021. godini).

Edinburg je zauzeo 46. mesto (bio 27), dok je Mančester bio 73. najskuplji u poređenju sa 41. mestom prošle godine.

Australijski gradovi su napredovali na rang listi, sa Sidnejom koji se popeo sa 14. prošle na 10. mesto ove godine.

Melburn se popeo na 15. sa 16. prošle godine, dok je Brizbejn bio 32. u odnosu na 36. mesto. Pert je prevazišao trend – pao za dva mesta na 73.

Globalni porast inflacije se ubrzavao pre ruske invazije na Ukrajinu u februaru koja je izazvala poremećaje u snabdevanju ključnim robama, posebno hranom.

Naknadne sankcije Rusiji izazvale su dalji rast cena nafte, gasa i drugih energenata.

Rastuće cene benzina proizvele su najveći pojedinačni pogon za veću inflaciju. U proseku, litar goriva bio je 22 odsto skuplji u lokalnoj valuti nego godinu dana ranije.

Cene gasa i struje bile su 29 odsto više u gradovima zapadne Evrope, ili skoro trostruko više od prosečnog povećanja od 11% na globalnom nivou, pošto je region pokušavao da pronađe alternative ruskoj energiji.

Uteha za neka od tih povećanja bila su „prigušena“ povećanja cena robe i usluga za rekreaciju.

EIU predviđa da će se povećanje troškova ublažiti naredne godine, pošto više kamatne stope otklone deo pritiska potražnje i blokade lanca snabdevanja počnu da popuštaju.

Kina bi mogla ostati džoker karta jer njena “nulta kovid politika” počinje da se raspada.

Dobra vest je da cene možda počinju da opadaju u nekim zemljama kako kamatne stope rastu.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.