Američki predsednik Džo Bajden nazvao je invaziju ruskog diktatora Vladimira Putina na Ukrajinu “ratom izbora“. To je tačno. Ali i Bajden se sada suočava sa izborom. Može da bira pobedu ili poraz, ukazuje Robert Zubrin, američki vazduhoplovni inženjer.
Kongres se uhvatio u koštac sa izazovom, donošenjem zakona, koji oživljava program poznat kao “Lend- lease” iz 1941, i izdvajanja za pomoć Ukrajini od 36 milijardi dolara, uključujući 20 milijardi dolara za oružje.
Ovo Bajdenu daje sva ovlašćenja koja su mu potrebna da Ukrajini pošalje oružje neophodno da ova zemlja pobedi ruskog okupatora. Ali Bajden to ne čini.
Bajdenova administracija je znatno poboljšala svoju orijentaciju od predratnog perioda, kada je, sledeći stav spoljnopolitičkih defetista iz Demokratske stranke, odbila da pošalje u Ukrajinu bilo šta više od simboličnog oružja.
Sve do predvečerja Putinovog napada ponavljano je da da SAD neće intervenisati sopstvenim snagama “ni pod kojim scenarijom“.
Sada administracija šalje velike količine lakog naoružanja, pa čak i skromnu količinu teškog naoružanja kratkog dometa, uključujući 70 naprednih haubica. Invazija bi bila u potpunosti odvraćena da je ova količina oružja poslata ranije. Bio bi sprečen ovaj nivo ratnih razaranja.
Dakle, moglo bi se pomisliti da je administracija naučila lekciju da ne može obuzdati Putina uzdražavanjem.
Nažalost, izgleda da to nije slučaj. Dok oružje kratkog dometa koje Bajden pruža omogućava Ukrajini da vodi žestoku borbu, ono je nedovoljno da joj omogući da pobedi.
Da bi ostvarila pobedu, Ukrajini je potrebno i oružje dugog dometa.
Skandalozno, Bajden nastavlja da poriče očajnički molbu Ukrajine za ovim osnovnim stvarima.
Imam prijatelje u Ukrajini, uključujući neke uključene u vojne operacije, navodi Zubrin. Oni su jednoglasni u oceni najviših ukrajinskih lidera o apsolutnoj potrebi da se što pre nabave sistemi dugog dometa.
Da budemo precizni, postoje dve stvari koje su Ukrajini potrebne ako želi da preživi i pobedi: raketna artiljerija i borbeni avioni.
Ukrajina moli Bajdenovu administraciju da joj pošalje ili HiMARS (laki višecevni raketni bacač) ili višestruke raketne sisteme.
Svaka jedinica oružja može da nosi šest raketa srednjeg dometa (70 km) M31 ili jednu balističku raketu ATACM vođenu GPS-om, koja može da isporuči konvencionalnu bojevu glavu od 500 lb na ciljeve udaljene čak 300 kilometara.
Koristeći svoje rakete M31, ovi sistemi bi mogli da nadmaše ruske oklopne i artiljerijske sisteme i da ih nokautiraju. Štaviše, mogli bi da se koriste za udar na pozadinu Rusije, odsecajući Putinove snage na frontu od snabdevanja i prisiljavajući ih da se povuku.
Koristeći svoje ATACM, ukrajinske snage ne samo da bi mogle da razbiju sve ruske baze helikoptera i borbenih aviona u efektivnom operativnom dometu Ukrajine (Rusi ne koriste dopunjavanje gorivom iz vazduha), već i da udare na luku Sevastopolj, razbijajući Putinovu blokadu žita uništavanjem njihove crnomorske flote.
Druga kritična potreba Ukrajine su borbeni avioni. Iako bi nabavka starih sovjetskih MiG-ova iz bivših zemalja Varšavskog pakta bila korisna, to nije dovoljno. Ukrajini su potrebni savremeni lovci.
Konkretno, Ukrajinci traže F-16. Iako ovo više nije najbolje u Americi, bolje je od svega što Rusi imaju. Proizvedeno ih je preko 4.000, a neki su isporučeni na sumnjiva odredišta kao što su Pakistan i Venecuela.
Nema razloga zašto se to ne bi pružilo Ukrajini. Tvrdnja da Ukrajinci ne bi mogli da lete njima je lažna. F-16 je lak za obuku. “Iskusni pilot F-16 mi je rekao jednom da može da me nauči kako da letim za deset sati, a ja nisam pilot”, ukazuje Zubrin.
Ako Ukrajina pobedi, sposobnost Rusije za agresiju na NATO bila bi trajno paralizovana prisustvom dobro naoružane i žestoke prozapadne nacije koja stoji uz njenu dugačku jugozapadnu granicu
Nasuprot tome, ukrajinski piloti borbenih aviona su najbolji, u tolikoj meri da su Rusima pravili muke da lete zastarelim i inferiornim modelima bivših sovjetskih MiG-ova.
Bez sumnje, mogli bi se brzo obučiti da lete na F-16. Rat traje već tri meseca. Veliki kontingent ukrajinskih pilota je već mogao da bude obučen za F-16. Nažalost, to nije učinjeno.
Ako Rusija pobedi, Putinove snage će biti pozicionirane da napadnu zemlje NATO-a
Taj nedostatak treba otkloniti bez daljeg odlaganja. Sa stotinu F-16 na raspolaganju, Ukrajinci bi uživali u slamanju ruske vazdušne nadmoći.
Svi ruski bombarderi i napadi krstarećim raketama mogli bi biti onemogućeni, svi ruski brodovi na moru bi mogli biti potopljeni, a brz odgovor koji bi obezbedio nadmoć na bojnom polju svuda bio bi osiguran.
Ukratko, uz adekvatno obezbeđenje raketne artiljerije i borbene avijacije, Ukrajina bi dobila rat.
Bez toga, velika superiornost Rusije u brojnosti i konvencionalnoj artiljerijskoj vatrenoj moći, u kombinaciji sa razarajućim ekonomskim uticajem njene pomorske blokade i njenih stalnih vazdušnih udara na gradove širom Ukrajine, mogla bi se pokazati kao nadmoćna za Ukrajinu.
U američkom je vitalnom interesu da Ukrajina prevlada.
Ako Rusija pobedi, Putinove snage će biti pozicionirane da napadnu zemlje NATO-a koje su SAD sporazumom obavezale da će ih braniti.
Sa izuzetkom Poljske, nijedna od ovih zemalja nema značajnije snage za odbranu. To znači da će američke snage koje broje stotine hiljada morati da budu raspoređene u baltičke države i Rumuniju, uz veliku cenu i rizik po nas same.
Štaviše, ako dozvolimo da Ukrajina bude poražena, bilo koje sredstvo odvraćanja koje bismo mogli ponuditi da odvratimo Kinu da zauzme Tajvan biće ozbiljno potkopano.
Na kraju krajeva, ako nećemo čak ni da pošaljemo pravo oružje da spasimo strateški važnu zemlju čiju teritoriju i suverenitet smo se obavezali da ćemo čuvati, da li bismo zaista rizikovali da svoju pacifičku flotu izložimo kineskim protivbrodskim projektilima kako bismo odbranili naciju čiji suverenitet čak ni zvanično ne priznaju?
Kineski ekspanzionistički lideri bi sigurno sumnjali. Neuspehom da sprovedemo odvraćanje u Evropi, rizikovali bismo da izazovemo još jedan rat na Dalekom istoku.
S druge strane, ako Ukrajina pobedi, sposobnost Rusije za agresiju na NATO bila bi trajno paralizovana prisustvom dobro naoružane i žestoke prozapadne nacije koja stoji uz njenu dugačku jugozapadnu granicu.
Štaviše, ukrajinska pobeda praćena ukrajinskim ekonomskim uspehom koju podržava Zapad, ozbiljno bi potkopala kleptokratsku diktaturu Kremlja u samoj Rusiji.
Neuspehom da sprovedemo odvraćanje u Evropi, rizikovali bismo da izazovemo još jedan rat na Dalekom istoku
Ako Rusija pobedi, ili čak postigne zastoj sa nekim osvajanjem ukrajinske teritorije, njena pretnja NATO-u će biti pojačana. Štaviše, moć Kine će se još više umnožiti jer će ruska ratna mašina predvođena Putinom koja se suočava sa Zapadom postati potpuno ekonomski zavisna od Pekinga.
Ali ako Ukrajina pobedi, Rusija će biti neutralisana, ili možda čak dodata zapadnom savezu, a sposobnost Amerike da odvrati agresiju širom sveta biće snažno ponovo potvrđena.
Bajden je nazvao Putina ratnim zločincem i rekao da mora da ode. Predsednik je bio u pravu po obe tačke. Treba da se ponaša kao da je to mislio. Ne može biti nastavka diskreditovane politike zadržavanja na isporuci oružja potrebnih Ukrajini za pobedu.
Ulozi su previsoki da bismo odlučili da izgubimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.