Efraim Zurof istoričar i direktor centra Simon Vizental u Jerusalimu gotovo četiri desetleća je u potrazi je za osumnjičenim nacističkim zločincima, od Australije do Islanda, od Mađarske do Sjedinjenih Država.
Njegove metode su, nedavno je napisao „Njuzvik“, ponekad kontroverzne, ali misija mu je jasna – privesti pravdi one koji su počinili najgore zločine u ljudskoj istoriji. Do sada je više puta upozoravao na oživljavanje ustaških emocija u Hrvatskoj.
RSE: Umesto da hrvatska vlada odmah ukloni spomenik Hrvatskim obrambenim snagama (HOS) u Jasenovcu na kojem je uklesen i ustaški pozdrav „Za dom spremni“, premijer Andrej Plenković kaže da je to delikatno pitanje i najavljuje javnu raspravu o svim totalitarnim režimima. Da li je prema Vašem mišljenu vlada u Zagrebu spremna da se suprotstavi oživljavanju ustaštva?
Zurof: Imam osećaj da se ne želi pokrenuti istraga. Zapravo ne želi se ništa raditi po tom pitanju. To je problem i to je jedna tužna priča. Sumnjam da će se bilo kakva ozbiljna akcija preduzeti u sadašnjim okolnostima. Nezamislivo je da se bilo gde u Hrvatskoj postavlja takva spomen-ploča, pogotovo ne u Jasenovcu.
„Za dom spremni“ je uvreda svima koji su izgubili porodicu i rođake u Jasenovcu, Jadovnu ili drugim ustaškim koncentracionim logorima u Hrvatskoj, kao i onima koji se ustaše poslale u Aušvic. To je uvreda za sve koji su patili pod ustaškim režimom, koji je bio jedan od najkrvoločnijih u istočnoj Europi tokom Drugog svetskog rata.
RSE: Zašto izostaje pritisak sa Zapada, iz Brisela, Vašingtona, Jerusalima?
Zurof: Pa i u samoj Hrvatskoj postoji zakon koji zabranjuje propagiranje ustaških slogana. To može biti zabranjeno i kažnjeno, ali se vlada plaši da to uradi. U Hrvatskoj danas imate veliki broj ljudi koji smatraju da je uzvik „Za dom spremni“ sjajna stvar i da su ustaše božji dar čovečanstvu. Mnogi misle da su oni bili heroji koji su se znali suprotstaviti hrvatskim neprijateljima i zato žele da se oni ponovno vrate.
Kako objasniti da se u srcu Zagreba svake godine održava misa za Antu Pavelića, jednog od najvećih masovnih ubica tokom Drugog svetskog rata, a ne bi me iznenadilo da se to dogodi i ovog decembra. Da li Pavelić zaslužuju takvu misu? Naravno da ne. To je sramota!
RSE: Zašto onda jedan broj mladih u Hrvatskoj smatra da su ustaše bili „dobri momci“, a ne zločinci?
Zurof: To zavisi i o tome u kakvim su domovima odrasli i odgojeni. Kada sam bio angažovan da se Dinko Šakić, jedan od komandira konc logora u Jasenovcu, izvede pred lice pravde krajem 90-ih, bilo je mnogo onih koji su smatrali da je on heroj. Želeli su da bude oslobođen odgovornosti i postavljen na pijedestal. Zašto? Jer su oni poticali iz fašističkih porodica, imali isu fašistički mentalitet i nostalgiju za fašizmom.
Tu je zakazalo obrazovanje, ali i političko vođstvo demokratske Hrvatske, posebno Franjo Tuđman. Iako se on borio protiv ustaša, i iako su mu ustaše ubile brata, i iako je bio partizan, on je postao hrvatski nacionalist. To je uradio zbog političkih razloga jer je želeo postati predsednik.
RSE: Nadate li se da bi u Hrvatskoj ipak moglo biti pomaka nabolje u demokratskom smislu?
Zurof: Nisam optimističan, iako to ne znači da se stvari ne mogu promeniti. To može postići pravo vođstvo zemlje.
RSE: A da li ste čuli da se nedavno hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović izvinila deci u Dubrovniku jer je među poklonima koje je delila u vrtiću bila i čokoladica proizvedena u Srbiji?
Zurof: To je ista ona predsednica koja se nedavno fotografirala sa ustaškom zastavom u Kanadi. Pa što onda očekujete? To je poruka koja se šalje hrvatskom narodu. Šta se može zaključiti – ili je ona nostalgična prema ustašama, ili je pogrešna osoba za taj posao. Nažalost.
Sadašnja situacija u Hrvatskoj mi se čini lošom. Mislim da bi se neko u Europskoj uniji trebao probuditi i pozvati Brisel i objasniti što se događa u Hrvatskoj, jer ovo je uistinu neprihvatljivo. Lično svuda podižem glas protiv nacizma, ali promene su moguće kada građani Hrvatske sami shvate da su ovakve stvari potpuno neprihvatljive.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.