Zvaničnica UN: Negatori genocida u Srebrenici nanose štetu naporima za mir i pomirenje

Pošto je Generalna skupština Ujedinjenih nacija (GS UN) usvojila Rezoluciju o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici, Nderitu je ukazala da trend negiranja genocida „predstavlja uvredu ne samo za presude, već i za žrtve i preživele koji se tako ponovo viktimizuju“, prenosi Glas Amerike.

„Dovoditi u pitanje tragičnu realnost onoga što se dogodilo u Srebrenici nije prihvatljivo. Još je opasnije pojačavanje širenja poruka koje negiraju da se dogodio genocid – namerno ubijanje muslimanskih muškaraca i dečaka u BiH, uključujući govor mržnje i veličanje ratnih zločinaca“, navela je Nderitu u pisanoj izjavi.

Nderitu je pohvalila „neumoran rad i nepokolebljivo herojstvo“ udruženja Majke Srebrenice, navodeći da je upravo njegovo odbijanje da prihvati ćutanje kao odgovor na pitanja o sudbini članova porodica, doprinelo otkrivanju prvih masovnih grobnica 1996. godine.

Ona je ukazala da je krivična odgovornost koju sudovi utvrde individualna i nikada kolektivna i istakla važnost podrške inicijativama za mir, ozdravljenje i pomirenje u Bosni i Hercegovini i u širem regionu.

Komesar UN za ljudska prava Folker Tirk (Volker Türk) pozdravio je usvajanje rezolucije o Srebrenici u GS UN, navodeći da ona odaje priznanje žrtvama i preživelima u potrazi za istinom i pravdom i da promoviše kulturu sećanja u Bosni i Hercegovini i regionu.

„Rezolucija je još važnija ako se uzme u obzir stalni revizionizam, negiranje genocida u Srebrenici i govor mržnje političara na visokim funkcijama u Bosni i Hercegovini i u susednim zemljama. Protekle nedelje su pokazale koliko je hitno da se reše pitanja iz prošlosti u Bosni i Hercegovini i na Zapadnom Balkanu“, naveo je Tirk.

Podvukao je da „čvrsto stoji“ protiv negiranja genocida počinjenog u julu 1995. u Srebrenici, kao i ostalih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine, „i drugih pokušaja da se ponovo piše istorija ovih događaja, zabeleženih i u sudskim procesima“.

„Takođe se oštro protivim glorifikovanju ratnih zločinaca i svakom obliku govora mržnje i diskriminacije“, dodao je Tirk.

Međunarodna organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč je saopštila da su kontroverze koje je rezolucija UN izazvala u BiH i Srbiji „oštar podsetnik da proces obezbeđivanja odgovornosti za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji nije završen“.

„Tužan je odraz nivoa negiranja genocida, da je čak i ova skromna rezolucija, koja se oslanja na obaveze država prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, za neke previše“, navodi Hjuman rajts voč.

Za rezoluciju, kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i kojom se osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, glasale su 84 od 193 članice UN, protiv je bilo 19, a uzdržanih 68. UN imaju 193 države-članice.

Lideri Srbije i Republike Srpske prethodnih nedelja uporno ponavljaju da je rezolucija o Srebrenici politička deklaracija čija je jedina svrha nametanje političke i moralne krivice Srbima. Oni odbijaju da prihvate da je jula 1995. počinjen genocid, uprkos presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde, koji su zločin u Srebrenici tako okarakterisali.